Текстови
Милијана Балетић: СПЦ И СРБИ У МИЛОВОЈ ЦРНОЈ – ОФАНЗИВА БОЛЕСНОГ ФАНАТИЗМА
Некада су сви Црногорци себе звали Србима и поносно исписивали славну историју Црне Горе! Данас су они, заједно са онима који су још увијек остали Срби у Црној – за Мила и његове „војнике“ – „говеда која треба стрпати у храмове СПЦ и све заједно са њима запалит“ – има ли ишта да је ико, у новије доба, од овога страшније чуо!!!
Боже драги, шта се од Црне Горе под Милом чини?! Нема ни једнога темеља који су у њој – градећи је – наши преци поставили и чували више од хиљаду година, а на који Мило ударио није?! Ево сад је скинуо маску и директно јурнуо и на – Српску православну цркву (СПЦ) – ону најјачу вертикалу која је Црну Гору стварала, уобличила и штитила од свих досадашњих окупатора и рушитеља, који су на њу споља јуришали кроз вјекове! Е, сад је Мило ударио – изнутра?!
На Конгресу партије му (ДПС) у Никшићу, 8. јуна, из Мила је загрмио Броз, ударио на Српску православну цркву и поручио да је дошло вријеме да се у Црној Гори исправи некаква историјска „неправда“, те како ће се он лично ангажовати на њеноме исправљању и радити на „стварању црногорске аутокефалне цркве, допадало се то некоме или не“?! На челу те Милове цркве биће „патријарх“ Мираш Дедејић, који је у СПЦ рашчињен и анатемисан! А што му се супруге Розане тиче, њој најбоље да удијелите чин патријархице! Јес да тако нешто до сада у 2.000-годишњем хришћанству – да се владике и патријарси жене – бивало није, али није ни такве цркве, па је ево?!
Пошто се ово СПЦ „није допало“, 15. јуна је одржала Тројичиндански сабор испред храма Христовог васкрсења у Подгорици и – кренула у самоодбрану! Пред десетинама хиљада окупљених вјерника, владика будимљанско-никшићки Јоаникије прочитао је проглас, у којем је изнијет став о Предлогу Миловога закона, који је његова Влада донијела 16. маја ове године о слободи вјероисповијести и правном положају и имовини вјерских заједница у Црној. По томе Миловоме закону, сва црквена имовина изграђена до 1918. за коју не постоји доказ о власништву (чу, не постоји доказ?!) – власништво је Милове „приватне“ државе?!
Владика Јоаникије помирљиво је дао још једну шансу Милу и позвао га да предложени закон повуче и предложи други, који ће бити у складу са међународним стандардима о слободи вјероисповијести, јер овај већ усвојени предлог „није ништа друго до акт који је првенствено уперен против Митрополије црногорско-приморске и епархија будимљанско-никшићке, захумско-херцеговачке и милешевске, које имају своју осмовјековну канонску јурисдикцију на простору на ком се данас налази Црна Гора“!
Е, неће да може, Владико! Мило вам је дао своју „часну“ ријеч! И није вам он наиван ка' што су били сви окупатори Црне Горе – од османлија па ћерај све до њега! Тада сте ви имали само спољног непријатеља! Е – ово данас је – изнутра! Није он тек тако кренуо у „битку“ неприпремљен! Прво је пао план, па разрада тактике, распоређивање вјерних „војника“, а онда отварање фронта и – удри!
На сабор, са великом муком, прескачући препреке напрасног Миловог асфалтирања тога јутра свих путева који кроз Црну воде ка Подгорици – скупио се огроман број Срба! Они Срби који су из Црне Горе, али тренутно у њој не живе – а шћели су на сабор – сви су пред границом Милове приватне државе – заустављени?! Нема више да Срби иду кад ко хоће и како им се хоће по Миловоме забрану?!
Уосталом – свуђ је тако! Ко још у приватни посјед може да бане из чиста мира, без питања и дозволе, а да га полиција не савата?! Нико и ниђе! Е, ни у Миловој Црној више не може да се улази и излази без његовога одобрења и по његовијем законима?! Ајде, части ти, но што – још да му Срби тамо с три прста деснице састављеним у Светом тројству по себи замахују, крсте се и праве „промају“ кроз његов посјед – нема више да може!
Сви ми живи, који смо, трбухом за крухом, отуд давно једном изашли, сад кад помолимо главу пред граничном капијом Милове Црне, прво нам скенирају крвна зрнца! Ако његови, под униформом и оружјем, нађу иједно које у нама тече, а које носимо и преносимо хиљаду година од предака нам – нема нам уласка у Милову државу?! Можемо, додуше, и да имамо – не једно, но и свако, али под условом да се свих – до једнога јединога – одрекнемо – е, онда тек границу прекорачит можемо?! Све оно што је наше у Црној Гори – сад је Милово?! Ми који смо потомци чукун-чукун-прађедова и очева отуд – џаба нам је! У Црну га можемо једино – ако смо Милови?!
За нас су правила оваква, а за оне Србе који су и дан-данас тамо, који ниђе мрдали нијесу него стоје на врх вршка непрекинуте миленијумске вертикале и прађедовске земље, Мило је закључао државне му капије и – дан-ноћ се ш њима ћера!
Ово је прича о живим Србима под Милом, али и мртве – и то све у хиљадугодишњој вертикали, па до ових скоријих Балшића, Црнојевића, Петровића – стигли су Милови параграфи! Нека што их ми после Миловога „рукописа“ више познат не можемо – но ни они, сад да устану и прелистају тефтере у које их је Мило препрао и убачио – знали не би ко су?! Више нико, ни Свети Петар Цетињски, ни Његош, ни краљ Никола, ни... – под Милом на себе не личи?! То што нама живима суди и крвна зрнца преправља и пребројава – ништа је при ретроактивној моћи Миловијех закона којима нам је на коријен и претке ударио! То је ваљда једино законодавно „чинодејствовање“ на планети које посједује ретроактивне моћи!
А што се Светог Василија Острошког – слава му и милост – тиче, Он, пошто је под Острог прије скоро 400 година, из данашње Херцеговине, доша' – Мило 'оће (али све легално, ништа мимо закона) да га убачи у имовину своје приватне државе – да му Светац паре доноси и капитал увећава! Нема Ти друге – Свече – у Миловој држави – ако 'оћеш да останеш тамо! Или да Те чупамо из ропства и кући врћемо у данашњу Републику Српску и манастир Тврдош, па на миру – међу своје Србе – да опет почиваш!
Ух – тешко ли га нама! Ово наше ропство и прогон под Милом, ништа је при ропству предака који почивају у земљи чији је он данас неприкосновени власник?! Ај' ти сад, мајчин сине, остави Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Његоша, Краља Николу... Миловијем законима – па онда стани чиста образа сам пред собом и својим потомством?! Ово наше трзање и муке под његовим ланцима, ништа је – при Њима, које је ставио на списак „своје имовине“?! Фризира их, препакива, укључио им трансфузију, мијења крв, пребројава им свако српско крвно зрнце и редом свако на стријељање изводи! А кад у њима све српско убије – онда 'оће да на мјестима – које су њихови земни остаци учинили светим – постави Мираша Дедејића, да им кандилом над главом маше?!
Како да ходамо под капом небеском мирне савјести док су нам Они – који су од нас учинили слободне и због њих поносне људе – у Миловоме ропству?! Да ударимо на „војнике“ и стражу Милове атеистичке „цркве“ (ма шта то значило) која их држи на нишан и мртве лоботомише – или да их упртимо и бјежимо ш Њима на слободу?! Не би нам било први пут! И под Турцима смо!
Е, ту смо ђе смо! Мораћемо и ми, као наши преци својим потомцима – бити достојни потомци својих предака! Или то, или – ако можемо преживјет кад станемо пред огледалом и пред самима собом – онда можемо и сви ка' Мило!!!
Јес да је „јунак“ Мило престрашан... Како он нама само врти прстом испред носа, подиже, јежи и вијуга обрвама, грми у микрофоне и ућерује страх?! Како се он само уживио у своју снагу и улогу газде и власника наших живота – наше прошлости и будућности?! Како је он ријешио да нас све наћера да узмемо алат у руке и зађемо по гробљима, маузолејима и храмовима по Црној Гори и – ђе год стоји уклесано „Србин“ – да се ишчекића и затре за сва времена! То је лично урадио и Милов новоустоличени ректор подгоричког универзитета Данило Николић! Овај пречасни ректор узео је лијепо чекић у руке и лично своме ђеду, на надгробној плочи на којој је, између осталога, писало и да је српски јунак – оно „српски“ – у пармпарчад ишчекићао и свога ђеда „ослободио“ српства?!
Ма, ни Турци, ни усташе – на наше поријекло, коријен, име и идентитет – тако жестоко и срамно – јуришали нијесу?! А ми, по навици, из сна смо се тек сад тргнули, кад је већ одавно офанзива Милова и његовијех „војника“ – ушла у епидемију болесног фанатизма! Прва савјетница Миловога амбасадора Бранка Милића у Турској – Мирна Никчевић (ово име историја мора да запамти) – преко друштвене мреже Фејсбук, у преписци са пријатељицом открила је своју „малу“ тајну, зашто је некад са њом ишла у манастир Дајбабе: „Што се тиче Дајбаба, ишла сам тамо да се за*ебавам са поповима мрзним...“?! А поводом Тројичинданског сабора у Подгорици испред Храма – који је назвала Срам – пише да би: „Запалила Срам и сва говеда тамо“!? Има ли ишта да је ико, у новије доба, од овога страшније изрекао!!! Ма свака ти част – госпођо?! Што се мене тиче – нека ти је Бог на помоћи!!! Али ми нешто нијеси, баш, оригинална?! И усташе су – за вријеме Другог свјетског рата цркву СПЦ у Глини – дупке напунили Србима, закапијали врата и – заједно запалили – и „срам“ – и „говеда“?!
Е – то је та „војска“ којом Мило командује и држи у ропству Црну Гору и Црногорце, и у држави и ван ње – све до шефа „дипломатије“ Срђана Дармановића и „савјетнице“ Никчевићке! Такве бира?! Према свецу и тропар?! А Срби – конститутивни народ који је створио Црну Гору – под Милом су данас – „говеда“ за ломачу, а СПЦ и њени храмови – на чијем трону су били, и Свети Петар Цетињски и Његош – „срам“ који у огњу треба да нестану – заједно са српским народом?! Господе драги, помози...!!!
МИЛИЈАНА БАЛЕТИЋ: „КОСОВА“ КУПЛЕРАЈ
Ова упорна работа наших западних „пријатеља“, који све нас из бивше Југе – плус комплет Шиптаре са својом и територијом коју су окупирали – трпају у исти вагон и млате с нама по њиховим пројектованим самитима – све је само не и наивна...
На овом спектакуларно најављиваном састанку земаља „западног“ Балкана, који је одржан у Берлину на други дан православнога Васкрса, 29. априла – нити закључка, нити ичег новог што досад чули нисмо – било није! Један од од читљивих задатака – да медијском халабуком, из мртвих поново међу живе, врати причу о преговорима са шиптарским окупатором на КосМету – испуњен је – прича се! Колико дуго и како, е то је питање! Ако прича и не издржи до почетка јула, када је следећи скуп заказан, иде опет инфузија и васкрсавање из мртвих до следећег скупа?! Јер, од замишљеног пројекта – на простору који су опишали – западњаци одустат неће?!
Пре него што се у'ватим овог последњег симпатичног партија, прво морам извадити крштеницу „западном“ Балкану – да се зна ко си, шта си, како се зовеш и – „чији си ти, мали“?! Без крштенице, плашим се да ћемо погрешно разумети „шетњу“ Балкана по Планети?! За почетак, западњаци су, само онако како они умеју – мудро и подмукло – успели да нам Балкан уђе у уши као „западни“! Док смо га ми – само – као Балкан у недрима носили и у песме писали – Запад га је „шкропио“, покрштавао и у своје књиге – као „западног“ уписивао и – засадио у наше уши да нам тамо као такав никне?! И–никнуо је?! Као да својих „књига“ немамо – к'о она три мајмуна зачепљених очију, ушију и уста – не укључујући мозак – углас „певамо“ о Балкану који поста „западни“?! Мало ли је за темељ! Сад, у чему смо ми то западни, почев од вере, културе, традиције, историје..., осим у тамоњиховој „крштеници“– сам ђаво зна – пошто ово и нису Божија посла?!
Е, а сад о „Берлинском конгресу“ по други пут међу Србима! Скуп су иницирали немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон, уз одлазећу комесарку за дипломатију и безбедност ЕУропе Федерику Могерини. Тема скупа беше „Европска перспектива Западног Балкана, стабилност у региону и оживљавање дијалога Београда и Приштине“.
Тако се на овом „партију“ обрете целокупно Брозово братство и јединство – од Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе, Македоније („окречене“ у додатак Северна) и Албаније, која је посмртно испуњена Брозова жеља! Они ти нас годинама, од распада оне Југе, упорно у оваквом саставу позивају и сваки пут помало – „профирцају“ – у нову Југославију, проширену за нову државу – Албанију! Значи – у нову будућност са – комплет Шиптарима?! И оне досадашње Југославије тако су правили што су прво све стрпавали у заједничку државу и мешали све унесене територије, брисали претходне власнике и преносили све на једног јединог – Југославију?! Затим, нови власник исцртава к'о бајаги унутрашње границе, али обавезно комадањем српске земље и народа! Кад се то довољно „укрчка“ да народ свари – иде следећа фаза! Унутрашње границе прогласе за државне, ударе у рат док новонастале државе не очисте целу „своју“ земљу од Срба и – онда се седне за сто, напише мировни уговор, српске земље остану у туђој држави, а Срби – што побијени, што збијени у – све мању и мању – Србију?!
Међутим, ко ради тај и греши. Тако је и приликом прављења досадашњих Југославија, начињен пропуст који ваља исправљати. Све су решили наведеним методом – осим Шиптаре?! Да су и њих увалили у ондашњу нам заједничку државу, смућкали нас заједно, све Шиптаре заокружили у седму југословенску репубљик – данас би комплет Шиптари на Балкану били исто оно што и Хрватска и Хрвати?! Е, како не би поново направили грешку, наши „пријатељи“ са Запада сад на сваки начин на нас мотре – спремни да „ускоче“, ако би – не дај Боже – затребало „демократији“?! Саветују нас, одмењују у послу за наше добро, помажу, смишљају нам сусрете и помирења, задају домаћи звани правнообавезујући документ, уговарају бриселске споразуме, организују самите држава и „државе“, пројектују заједничке економије, терају на повезивање, инфраструктуру, изградњу аутопута Ниш-Приштина, гурају у усвајања „спакованог“ образовања – пуног заборава?! Организују нам заједничке културне догађаје и надахнућа, сарадњу младих који „граде мостове“, бришу прошлост и срљају поново у „будућност“?! С младима је то најлакше! И скојевци су, поготово Срби скојевци, били главно Брозово оружје светле будућности! Какве(?) – ево смо видели какве?!
У име тога, гурнути сви на гомилу у „вагон“ – путујемо од скупа до скупа који нам приреде?! Тако стигосмо и у Берлин 29. априла?! Уосталом, све је исто, само нам мењају дестинације! Падне и по која „финесица“, чисто да разбије монотонију?! Овај пут, сваку позвану државу представљао је по један, председник или премијер, а ове друге две – државу и „државу“ – по двоје из „обе“! Србију, и председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић; „Косова“, и председник Хашим Тачи и премијер Рамуш Харадинај?! Е то је „протокол“ без грешке, којим су нам од самог старта – од позивнице – дали на знање – да је држава Србија потпуно равноправно стављена у међудржавни однос са самом собом – као и са осталим државама?! Да и није ништа друго до овога им „протокола“ – довољно би било да нашим западним „пријатељима“ кажемо – нека, хвала!
Меркелица је на самом почетку скупа рекла: „Имам осећај да је Западном Балкану потребан одређени импулс. Немачка и Француска желе да покажу да је у нашем интересу позитиван развој тог региона. Једна од тема о којој ће се разговарати је питање Косова и Србије. Желимо да спречимо да проблеми постану још нерешивији. Данас имамо отворену дискусију. Реч је о искреном разговору, а не о доношењу одлука.“ Е, па види – од овога што сте проблем направили нерешивим – нерешивији бит не може! Нема шта све на том плану до сада нисте урадили и то толико – да сте и саме себе довели у пат- позицију!
Други иницијатор скупа, Макрон, отишао је и корак даље у објашњењу њиховога става и наших заблуда: „Немамо намеру да дајемо готова решења Србији и Косову, већ желимо да дебату лишимо страсти и учинимо све како би две стране поново ступиле у дијалог. Тренутно се не разговара о проширењу Европске уније, већ о политици и стабилности у региону.“ Е, хвала, где чуо и не чуо, за ово што нема разговора о проширењу ЕУропе! А што се ваших решења о КосМету тиче – толико сте нам их до сада „готових“ пружили да је једини начин како бисмо вам се могли одужити за тај ваш огромни труд – да вам пожелимо у вашој кући „косова“ и тамошње „шиптаре“ – како бисмо вам могли притећи у помоћ и узвратити истоветним „готовим“ решењима!
У име окупиране Србије, Вучић је казао да је спреман на наставак дијалога са Приштином, али тек кад укине 100% уведене таксе на робу из централне Србије. Изнео је и став да је Србија против прекрајања граница у региону, подразумевајући под тим да нема ни прекрајања граница целовите Србије, али и да ће саслушати сва могућа решења за косовско питање. Иначе, сви су се заложили да се уведене таксе на робу укину, чак и македонски Ђинђић – Зајев – који је таксе правдао! Међутим, „моћним“ Шиптарима то на памет не пада! Они прете са још неким засад неоткривеним казнама које имају у рукаву и којима ће „погодити“ Србију, само кад се наљуте?! Е, од овога јаче гротеске – од литературе до живота – још бивало није?!
На овај скуп, на који није позвана Америка – њен став су заступали „државници“ Тачи и Харадинај! Тачи је био недвосмислен: „Нема договора док се Америка не укључи у преговоре, јер Европска унија није јединствена и није способна да води тај процес и реши проблем између Србије и Косова. Ако Србија настави да буде агресивна, против ње ћемо увести нове мере!“ Иначе, врло сигуран, не у своју моћ, наравно, испоставио је и нове окупационе захтеве: „Косово је суверена и независна држава. Управо радимо на томе да се прикључе Прешево, Бујановац и Медвеђа“?! Немојте, кумим вас Богом! А Ниш – не остављајте нам Ниш, ако Бога знате?! Чему онда аутопут који вам правимо од Ниша до Приштине?! Немојте нам то сад радит – па да пред нашим западним „пријатељима“ још испадне да смо вас са нечим изнервирали?!
Када се упореде ова три „берлинска“ става: ЕУропе, Србије и Америке (представљене у лику и делу „назоћних“ Шиптара) – комична ситуација глувих телефона више је него очигледна – а љубав ЕУропе и Шиптара – школски пример спонзоруше и тајкуна! Када на спонзорушу зајапурена група наскочи, она на све начине – свима – ужитке пружа, све док у први план, од ових напаљених који нагрну, не избије најмоћнији платиша! Е – из тог куплераја – у први план избили су Амери! Они одавно имају приоритет да – свако задовољство које им на памет падне – Шиптари им га у свим позама, неуморно, без питања приуште! Мора да ни „делатницима“ куплераја, без обзира на „сребрњаке“ за пружање разних ужитака, није лако! Некад ми буде и њих жао! Колико они само, стотинама година, оставише живота у разним „позама“ по разним куплерајима напаљених окупатора наших простора, како би у тим нечасним работама отели туђе – свети српски КосМет?!
Знам ја да наши западни „пријатељи“ могу бити све – осим наивни! Ништа они не раде без неке, али кад све ово сагледам, ја се чуду начудит не могу, чему, ни месец дана пред преломне ЕУропејске парламентарне изборе, оваква берлинска забава? Што је то сад Макрону и Меркелици требало?! Коме су показивали „мишиће“?! Колико ће им то изборних поена донети или одузети, и како ће уопште проћи – ишчекат не могу док видим?! Ако им је Берлински скуп био саставни део предизборне кампање, тешко да ће им – потврђена немоћ – неуважавање и омаловажавање, а величање Америке – чак и од стране отргнутих и незахвалних шиптарских спонзоруша из „Косова“ куплераја – подићи углед и битност пред ЕУропејским гласачима – све свеснијим ђавољег кола у које су ухваћени?!
Милијана Балетић: НОВИНАРСТВО – ЗЛОУПОТРЕБА ПРОФЕСИЈЕ
У урганизацији Удружења новинара Бугарске, у Софији је у уторак, 4. децембра'18. одржана Међународна Конференција Новинара, на тему: „Улога новинара у глобалном фалсификовању истине“! Поднесени реферати и дискусија, били су својеврсна побуна због новинарства данас које је изгубило своју улогу и постало пропаганда у рукама моћника, њиховог капитала и интереса, што за собом оставља трагичне и несагледиве последице! На скупу су били новинари из: Бугарске, Велике Британије, Грузије, Македоније, Немачке, Пољске, Русије, Сирије, Црне Горе и других. Сваку државу представљао је по један новинар, осим Бугарску, која је била представљена са више новинара и руководством Удружења новинара Бугарске. Србију је на овој Конференцији представљала новинарка Милијана Балетић, чији реферат преносимо у целини.
НОВИНАРСТВО – ЗЛОУПОТРЕБА ПРОФЕСИЈЕ
Поштоване колеге!
Када сам села да напишем ову моју реч, коју ћу данас пред вама прочитати, имала сам проблем, одакле кренути, шта поменути, а шта изоставити из свеукупности унутрашњих и светских процеса, који се преплићу кроз наше појединачне судбине и судбине целих народа – од којих су новинар и новинарство неодвојиви?!
Колико је, за данашњу моћ и победу, и то – од глобалног до локалног нивоа – битно новинарство – најбоље се види када се открије капитал који стоји иза утицајних медија. То може и другачије да се каже – када чујете и прочитате информацију коју пласира одређени медиј – одмах знате чији капитал, тј. интерес, иза њега стоји?! Ова спознаја истовремено говори – и о снази и о суноврату наше професије?! Ево зашто!
Од оне некадашње улоге новинарства, које је било будно око над државним системима и светским процесима, коректив снази моћника и звоно за узбуну народу над којим се надвија опасност – данас је слушкиња онима који су некада од њега стрепели?!
Глобалистички канцер који метастазира кроз све сегменте друштвених процеса – тече кроз микрофоне и пера његових пропагатора, који су од ове наше, некада часне професије, задржали само име?! Чак су их – ради обмане плебса – унапредили у звање – „независни новинари“ – алиби иза којег се скривају, како би им превара била успешнија?!
У глобалистичком походу на свет – исконске вредности, и све остало – сведени су на ниво проституције?! Ко више плати – томе се прода?! Да ли му продате себе, историју, територију, истину, народ... – свеједно – тргује се бешчасно са оним са чим частан човек не тргује!
Најбоље објашњење испроституисаног времена у којем живимо можемо сагледати пратећи кроз прошлост до данашњих дана појам патриотизма. Кроз историју, увек је патриотизам значио исто – понос, част, узор и славу, као што је и издаја свога народа, државе, истине... подразумевала – бешчашће, срамоту и казну! У овом времену глобалистичке окупације, под чијим притиском се врши промена свести народа, имамо карактеристичну замену теза, тако да – оно чега се некада стидело данас служи за понос, а оно чиме се некада поносило, данас се тога стиде?! Како би лакше владао плебсом, наш окупатор је под ову дефиницију замене теза на прво место препаковао категорију патриотизма и издаје?! Тако данас, они „продани“ из наше бранше, ослобођени осећја стида због својих „дела“ – поносно пропагирају интересе својих газда?!
Овом тржишту бешчашћа, скоро да ни један једини сегмент друштва није умакао, а зашто би онда новинарство! Оно, не да није утекло, чак је, од свих професија које су захваћене болестима данашњице, највише и страдало! Прво је и подлегло, јер – без власти над информацијом – тешко да се и осваја и задржава моћ?! Зато су моћници покуповали нашу браншу, као своју логистичку подршку! Новинарство је, у оном смислу свог изворног значења – уз изузетак часних појединаца и појава – постало нечасни мегафон у рукама оних који највише плаћају! На том тржишту, само два услова је требало да испуне – да знају и да су нечасни! Тако је новинарство погинуло под благодетима бескрупулозног капитала!
Сваки окупатор тежи да има потпуну окупацију окупиране државе, народа, супротног табора...! На свим тим „бојним пољима“, данас је саставни део – пропаганда и пропагандни рат! Он, без „војске“ зване новинари – не би могао да постоји! За ту работу, од припреме до коначне победе, они су задужени! Јер, нема те окупације, тога пендрека, чизме и тенкова који су јачи од испранога мозга народа! Тек када народу потпуно „урадите“ мозак – он је коначно побеђен! Е, овај задатак данас покривају „војници“ звани – „независни новинари“! Иначе, на том послу, њима не треба неки посебан напор нити истраживачко новинарство! Њихово је само да зналачки баратају са већ припремљеном пропагандом, професионално је сложе у форму истине и новинарски калуп – пласирају народу и наведу га на страну која одговара њиховим газдама! Ови „независни“ су најубојитије оружје у рукама непријатеља, које истовремено и убија и оставља жртву у животу! Они, директно у главу, из свих микрофона и пера туку – док плебсу не преперу и препарирају мозак, да он, не само што је онеспособљен да пружи отпор своме непријатељу, него се и претвори у снагу која се – жестоко за њега бори – убеђен да се бори за себе?! Овај, још један корак даље – стање обожавања свога непријатеља – познат је у психологији као Стокхолмски синдром?!
Наравно, пропаганда је зналачки спаковано оружје од којег увек страдају слабији. И у оквиру истог друштва у судару кланова супростављених интереса моћнији односе победу! На глобалном простору – у бескрупулозним империјалистичким интервенцијама на суверене државе, зарад њихових војних, финансијских и политичких интереса – по правилу, страдају мали народи! Ломе их, поигравају се с њима, окрећу једне против других, колонизирају, потчињавају, гурају у ратове и гибенија, разбијају им, па поново склапају, државе – и кроје им границе по своме интересу!
Разарају им идентитет, чупају корен, претварају их у безличну масу звану грађани, космополити, интернационалисти... све, само да не буду оно што јесу! А себи су оставили право на корен, вертикалу, идентитет, посебност, узор, мит...! Они себи мит, тамо где га немају – и измисле?! Малим народима краду, скидају, отимају, уништавају мит као мрежу златних нити које га од настанка кроз историју држе на окупу! Позивају их да „прихвате реалност, гледају у будућност...“ све уз мантру „нећу прошлост, хоћу будућност“! Јер, народ без прошлости, свог тла, завета предака, светиња – нема обавеза, нема свог идентитета, нема корена, нема шта да брани – осим да припадне ономе ко наиђе?!
Е, за све ове работе – данас су потребни „новинари“, који на тржишту носе високу цену – и још им на челу пише да су „независни“?!
Усавршеност „независног новинарства“ – до перфекције – најбоље се види у обојеним револуцијама којима су ударили на народе, државе и регионе на које су се намерили! Једна, од тих првих жртава оваквог „независног новинарства“ била је Југославија – која је постојала на простору одакле долазим, а која је '90-тих година разорена у крвавом грађанско-верском рату! Са таквом пропагандом, пласираном из, претходно инсталираних, „сорошомедија“, као и из моћних медијских центара Запада – са којом се наш, успавани, народ срео, он – не да се није супротставио окупационој пропаганди – он је руку у ватру гурао за сваку „истину“ коју су изговорили – њему тада први пут предочени – „независни“ новинари....?!
Супротставити се овој окупаторовој логистици – равно је улози хране бачене пред гладне псе! Нико не може тако да вас растргне, као гладна, удомљена пашчад која брани своје зделе које су им газде напуниле?! Ова истина – најбоље се искуси на својој кожи – ја сам кроз њу прошла!
Мимо ових „независних“, има изузетних, високопрофесионалних новинара, али – не испуњавају онај други критеријум – нису нечасни! За њих, не да се не отимају него – средства не бирају да их из новинарства уклоне!
Знам, да ће „независни“ ово што сам сад рекла прво напасти и подвести под флоскулу – нема оних који о себи лоше говоре! Међутим, најлакше се установи да ли сте на правој или погрешној страни, на основу тога: да ли ваше дело хвале или нападају – проверени пријатељи вашег народа и истине, или – проверени непријатељи!
У малим окупираним државама, на делу је још један облик урушеног новинарства и те како заслужан за суноврат наше професије! Тамо је, ради привида да се може чути и друго мишљење и то, по правилу, оно које народ негде дубоко осећа као истину – новинарство препуштено аматерима! Њима је, тако незнавеним, неспретним, неспособним, а надобудним – остављено да „владају“ у овој изузетно захтевној области – на опште задовољство „независних“ и њихових газда?! Они имају дуплу улогу – да, како-тако „избуше“ балон незадовољства народа да не експлодира, јер – ипак се негде чује и друго мишљење! И друго – начин на који они то раде – толико је приземан – да је сваког појединца срамота да се идентификује са оним што они бране и заступају?! Тако је – уз помоћ нечасних и уз помоћ аматера – право новинарство убијено!
Поштоване колеге, не бих хтела да ову моју реч доживите као кукњаву. Ово је само моје виђење новинарства данас. Ја сам свесна да слободу нико никоме никада није поклонио и ако је хоћете – за њу се морате изборити! Међутим, како да часни појединци, који су ту и тамо остали, сами, голих руку, добију ову битку? Како излечити новинарство и дићи га из мртвих?! Тешко – без организованог, дебело материјално подржаног, правог новинарства и новинара! Али, где да слаби – од појединаца, група до окупираних народа – нађу та „леђа“ и та средства, која ће истином професионалног новинара – надјачати дебело плаћене и заштићене окупаторове (ма шта то значило) пропагандисте – подведене под ону познату скривалицу – „независни новинари“ ?! Само, ако у овом правцу, успемо нешто да урадимо – овај скуп ће имати смисла!
Хвала на указаној пажњи! Милијана Балетић
-----------------------------------------
У Софији, 4. децембра 2018. Новинарка из Републике Србије
МИЛИЈАНА БАЛЕТИЋ: ЗАПАДЊАЧКИ ТЕАТАР И ДОМАЋИ АПЛАУЗИ
|
|
Тешко да би ико могао пребројат све ове представе по западњачкоме сценарију – „заигране“ на Планети! Још је теже да га народ – кад му га спакована сервирају – „прочита“! Знају они да народ воли на готово – зато се и вата заглупљивања! За просвећивање – треба дебело загрејат столицу!
|
Боже драги, како “ благодети“ изобиља тема, које нуди ова наша свакодневица, од нас некад направи „Буридановог магарца“! Нити је могуће у'ватити сваку, нити се лако определити која да се изостави! Где се год „убоде“, није се промашило, али увек остане осећај да се толико тога пропустило!
Ова представа Шиптарске „моћи“ и америчке „немоћи“, најновији је „жанр“, којим су решили да нас забаве?! Одабраном терористичком тројцу – Тачију, Весељију и Харадинају – поделили су улоге. Тачи је „за преговоре“, није за таксе и убеђује другу двојицу да се укину, јер се „пријатељство са Америком не сме изгубити“. Весељи, који је на челу парламента и на челу Тачијеве странке ДПК, док је овај председник „Косова“ – хвали се како су таксе његов предлог – а он Тачијев! А Харадинај, кога западњаци „моле“ данима да укине таксе, добио је улогу да глуми „тврд орах“ све док им Београд званично и написмено не преда КосМет на поклон!
Саставили су и најновију Платформу за преговоре, звану – „узми или остави“?! Признање, или ништа?! Ту је и реципроцитет за њихову „браћу која живи у Србији“, с тим што на „Косова“ нема никакве „Републике Српске“ ?! Траже и да им платимо ратну одштету и сву имовину с њима – у сукцесији – поделимо... А онда – врх – да се главна сметња – Резолуција 1244 – укине?! Мора да је све ово из ваше препаметне главе?! Вала, Шиптари, ако је и од вас – много је!
А онда 17.фебруара, кад су шиптарски окупатори ударили у славље такозване независности – сви западњачки амбасадори у почасној ложи, заједно са својим пуленима, славе исламску терористичку државу „Косова“?! Пљуште честитке, од председника Америке, преко Француске, до енглеске краљице! Е само кад нам краљица није прекршила традицију! Још није било ни једне српске трагедије – стотинама година у назад – на чијем је сценарију изостављен „њен“ потпис?!
Албански премијер Еди Рама – из свега мозга, на глуве уши Запада – виче: „Косово је део Албаније“! Хвала пријатељу! E, oво је реченица од које се креће – у трајно решење – проблема Срба и Шиптара! Београд и Тирана за столом – а не Београд за столом – са својим КосМетом?! Како до трајног решења, писала сам још 2013. године, „Предлог решења српско-албанског сукоба“. Налази се на мом сајту milijanabaletic.com.
Али, не да они знају разиграт сценаријо – о свему се мислило! И широки круг аналитичара је ту! Плаше, пожурују и поручују – отарасит се КосМета, што пре, јер – српска „будућност“ на Западу – не може да чека?!
Боже драги – нема тог облика игроказа данас, у који западњаци на челу с Америком нису спаковали своје интересе и заиграли их њиховим жртвама широм Планете! Од државе до државе, извођачи су им разни. Најбоље им заигравање иде преко националне мањине, или верске, а најрадије – то двоје саставе?! Тамо где нема овога „материјала“, туку на линији – власт-опозиција! Ма – све за, „демократију“?!
Представе по њиховоме сценарију, тешко је на земаљској кугли побројати, а још теже да га народ „прочита“ кад му га спакују! Знају „мајстори“ да се народ пре у'вати заглупљивања – добије га „џабе“ – за просвећивање – треба дебело загрејат столицу!
Венецуела је школски пример њиховога „рукописа“! Са безмало 30 милиона становника и нешто више од 10 пута већом територијом од Србије, нашли су је јади, управо због силне нафте, коју имају више од Русије! А претпоставке су и да гаса има! Е само им још и гас требао! И овако су га угасили. Још с почетка прошлог века, чим су намирисали да лежи на огромним количинама нафте, амери су јој се инсталирали на грбачу! Уселили су им се амерички власници и радници са породицама, наметнули начин живота и, заједно са домаћом политичком елитом, уживали у благодетима нафте, док је сиромашни народ „гланцао“ улице у протестима све до '98. године када је на власт дошао Уго Чавез – који је, све то национализовао! Од овога им се – црње није могао замерит! Али и Америка има своју „нафту у рукаву“ – поклопила их је санкцијама, народ утерала у још веће сиромаштво, а „опозиционаре“ брижно заштитила?! Након смрти Чавеза 2013. долази његов следбеник, данашњи легитимно изабрани председник Николас Мадуро, а под теретом блокаде и санкција буја сиромаштво и незадовољство. Након што је Мадуро 11. јануара легитимно преузео други мандат, „опозиција“ је на челу са „својим“ вођом Хуаном Гвајдом, прогласила изборну пљачку, изашла на улице и 23. јануара за председника прогласила Гвајдоа! Западњаци су га, наравно, одмах признали...! Моје саучешће – Венецуело! Све док имаш такво богаство – и таквог светског силеџију у комшилуку – тешко да ће ту бити почивала!
Ми, јес да немамо нафту, али – ем смо се посадили ту где смо, ем се уватили православља – а тиме и Русије! Не знам шта је горе – ово или нафта! Има и оних који се „снађу“, али – и за то се треба родити?! А нама „родило“ – само тако?! Кад их упамтиш на почетку док „аплицирају“ код окупатора – препознати их не можеш кад „успију“ – колико се они добро „снађу“?!
Један од тренутно медијски најактуелнијих на Балкану који се „снашао“ – на рачун свога народа – је Мило Ђукановић! И до сада се знало да се поштени Мило „снашао“, али да се „снашао“ баш толико колико се „снашао“ – док не пуче тиква између њега и званично најјачег бизнисмена у Црној Гори Душка Кнежевића – честит чојек ни замислит није мога' да може постојати такво – безочно „сналажење“?! Колико је само пута Мило, тај несрећни народ „обрнуо“ на тржишту – све док им тако није траг заметнуо да – први пут у историји, они више – ни ко су – не знају?! И тако удри удри, деценијама – народ све подељенији, сукобљенији, слуђенији, сиромашнији – он све богатији и богатији?! Капа доље – мајсторе! Бољега да одради – баш оно што им је и требало – од тебе могли наћ нијесу! Такве печене очи – и ђон од образа – тешко се рађа?!
Боже драги шта све Српкиње родит могу?! Има ту таквог „квалитета“, да ови наши историјски проверени „пријатељи“, чак своје омиљене „опозиционаре“ из разних крајева света – нашим „стручњацима“ на обуку шаљу! Чусмо и да се, америци омиљени „опозиционара“ Гвајдоа, пре 10 година, код нас „стручно“ усавршавао?!
Једино се надат, да се Венецуели неће догодит НАТО, као Србији '99-ете! Исти је сценарио! Не сумњам да би се и Гвајдо – као што је и „наш“ Ђинђић – измакао с породицом на сигурно и онда позивао да распале по Венецуели – „док режим не паднео“?!
Ово моје надање није тек тако. Нећу овде о данашњој снази Русије и Кине. Радије ћу о „мечки“ у њиховој кући! Амери су по многим шавовима пукли, до сукоба актуелног председника Трампа с претходним владарима нагомиланим у „дубокој држави“! Савезници се полако извлаче испод њихове чизме! Турска, друга по снази чланица НАТО – све више игра своју игру! Ангела Меркел је на Минхенској конференцији за безбедност, 16. фебруара бранила одлуку европских земаља да подрже нуклеарни споразум с Ираном, из ког се Америка повукла, нашта је амерички потпредседник Помпео, оптужио Европу да „поново подрива САД“! А на америчко противљење немачко-руском гасоводу Северни ток 2, поручила им је: „Сматрам грешком да се, из политичких разлога, Русија искључи“!
А која тек све љубав влада у оквиру ЕУропе?! Велика Британија се о јаду забавила око Брегзита и одлуке – како да оде – а да јој Северна Ирска – не оде – за Републиком Ирском! И Гибралтар – британска колонија на шпанској земљи – сличне је судбине! Орбан – одавно се отргнуо! Шпанија, која је на оптуженичку клупу привела каталонске сепаратисте, није могла 13. фебруара да изгласа буџет, јер – није имала каталонске гласове! И – пала је! Премијер Санчес, расписао је ванредне изборе за 28. април! А следећи месец – „расклиматана“ ЕУропа – у којој буја антиЕУропејско расположење, има изборе за свој парламент! Италија јој је ударила контру и није хтела да призна пуч у Венецуели! Неће, каже, да се „меша у унутрашње ствари друге државе“!
Е кад су ова „мешања“ у питању – код Италије има још „занимљивости“! Њен вицепремијер и лидер покрета Пет звездица Луиђи Ди Мајо, уместо да се у Паризу слика с глобалистичком узданицом Макроном и Брижитком (овом само његовом) – он се сликава са „Жутим прслуцима“, по Паризу?! Тај „селфи“, у иначе затегнутим односима ове две чланице ЕУ због миграната, био је окидач да обе стране опозову своје амбасадоре!
А тек председник Европског парламенте Антонио Тајани, који је 11. фебруара на Дан сећања страдања својих сународника око Трста рекао: „Живео Трст, живела италијанска Истра, живела италијанска Далмација“?! Како ми тек он насекира – поштене и невине – ЕУропејске Хрвате и то – ни два дана након што су „однели победу“ над Звездиним ватерполистима у Сплиту, на које су се натисли моткама и ножевима, и то мучки с леђа, док су ови седели у кафићу, типкали поруке, пили кафу и чекали утакмицу!
Вала Талијани – нешто сте ми увек били симпатични...
И на крају – ево и посластице! На овој конференцији у Минхену 16. фебруара, комесар за окупационо ширење ЕУропе Јоханес Хан и главни човек скупа Фолфганг Ишингер, на панел су „привели“ Вучића и Тачија, да их јавно суоче! Након што су обојица остала при своме, Хан нам откри радосну вест да ће Европска комисија, за овога мандата, пре мајских избора – саставити предлог како да се решимо КосМета?! За „дезерт“ је био задужен Ишингер! Правећи Вучићу „зазубице“ – рекао је како су, овај пут, приредили торту Ципрасу и Зајеву због споразума око Македоније, али (ту сад иде шаргарепица) – „било би дивно“ да и нама идуће године „умесе“ једну – да је Вучић и Тачи пресеку?! Ма, свака ти част – домаћине?! Што јес јес – не би ни ваљало да се тај бизнис око предаје КосМета – без торте заврши?!
Милијана Балетић: ПАРИСКО КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ И СРПСКА „ОБЉУБА“
У част стогодишњице од Великог рата у почасном реду, испред Тријумфалне капије – без обзира на повремене сукобе кроз историју – седели су они који су се увек мирили – када се на православне ударало?! Једини реметилачки фактор тога низа био је – „оправдано“ – руски председник Путин! А шок због изостанка почасти Србији на овој својеврсној „војној вежби“ – последица је нашег умишљаја да смо доприносећи њиховим тренутним интересима – задобили њихову вечну љубав...
На обележавању 100-годишњице победе у Првом светском рату, 11. новемра 2018. Француска је „развила“ распоред државних застава, државника и оних који то нису – показујући слику новог груписања, нових-старих савезника, који јуришају у нове „битке“?! Протокол овога „театра“ исписан западњачком руком у Паризу, измешао је, па нанизао, у почасну централну ложу – раме уз раме, окупаторе и ослободиоце – једино за Србију не би места међу почаствованима?!
Данашњу Србију, рањену –њиховим и шиптарским плотунима – позвали су у Париз – не да јој укажу заслужену почаст за жртву и допринос победи у Великом рату, него да је – на брисаном простору, пред очима целог света – понизе и победе?! Е, може ли поганије од овога, па ако је и од вас – тешко да може?!
У ћошак, далеко од свечане централне ложе и фокуса камера – сместили су Александра Вучића, председника Србије – победнице и савезнице из Првог светског рата – из којег је изашла са 1.300.000 мртвих – изгубила трећину свога становништва и на трон слободе приложила половину својих војно способних мушкараца?! У односу на број становника – дала је највећи допринос у том крвавом рату против два окупациона царства!
Почасни ред испред Тријумфалне капије – имао је само један „реметилачки“ фактор западњачке хармоније – руског председника Путина – што је, овоме „театру“, давало акценат страшног лицемерја, а и – слику немоћи жељене „драматургије“ – париских протокола! Боже драги...?! Нема те медицине која њима може помоћи! Једини лек за њих је – терапија силе?!
На овој церемонији, која је прокоцкала шансу да се назове свечаност – Француска држава је – својеврсном „оригиналношћу“ – уписала себе у историју. Мало ли је – за једног председника једне државе у једном тренутку – ући у историју?! Е, Француска и председник јој Макрон – заједно су себи загарантовали место у незабораву?! У строго дефинисана правила, по којима се организују овакви скупови, а што се зове државним протоколом – Француска је Србији спаковала „кукавичје јаје“, звано – „Косова“ и Хашим Тачи?! И, уместо за победницу и савезницу Србију – Француска се одлучила за дубоки наклон вођи терориста који су окупирали српски КосМет и – на централно место централне бине – тачно иза леђа председника Русије Владимира Путина – поставила Хашима Тачија, да му дува у потиљак и – саватава га – за „селфи“?!
Почасно место за Путина – а међу њима – више је личило на преседан, и то само због немања петље да се Русија „баца“ по ћошковима! Зато су јој у ћошак бацили Србију, којој она стоји у заштити! Уз овај „оправдани“ изузетак око Русије – на централној бини у првом реду, нанизани једни уз друге – без обзира на повремене сукобе кроз историју – седели су они који су се увек мирили када се – на православне ударало?! Нема тога нашега савезништва с њима, ни у малим ни у великим биткама, које ће нас „искупити“ пред њиховом неутољивом жеђи да нестанемо, бачени под њихову чизму! Када се све ово мало темељније, и са друге стране, осмотри, наметне се питање: има ли више части од овог њиховог пркоса према нама таквих кави јесу – и већег самонепоштовања од тога да се буде у њиховој милости и заједно с њима?!
Овде осећам потребу да кажем – хвала неизмерно – свим часним појединцима Французима! Свима – од великог добротвора Арно Гујона, па до оних који су ово осудили као сраман чин њихове државе, попут Марин ле Пен и Пјера Тренијеа, праунука француског генерала из Првог светског рата Шарла Тренијеа, који је са нашим Гвозденим пуком учествовао у ослобођењу српских градова! Хвала, заувек! Хвала и оним незнаним Французима од којих Гујон скупља материјалну помоћ и доноси косметским Србима који преживљавају у гету под шиптарском окупацијом! Хвала и њиховим часним незнанцима који мисле исто оно што је рекла и Марин и што је, у свом писму француском председнику Макрону написао Треније! Неизмерно хвала!!!
Али... – колико снаге треба – и да ли уопште треба – да се затварају очи пред Француском – сатканом од оних других „појединаца“ – и срамних дела им према Србима?!
Кад је већ реч о одавању почасти победницима у Великом рату – јесу ли и ове почасти за терористу Тачија и „Косова“– награда француске државе Шиптарима, због српске голготе преласка преко Албаније у зиму 1915. године, где је 250.000 измучених, болесних и гладних Срба – које су зверски черечили Шиптари – оставило своје кости?!
Након што се Никола Пашић за помоћ обратио Русији, јануара 1916.године, свети руски цар Николај II је запретио Француској и Британији да ће изаћи из савеза са њима, ако не помогну Србима, извуку их из Албаније и пребаце на Крф! Тек након овога, Француска почиње да помаже Србе и да их бродовима своје морнарице извлачи из – тек додељене, младе и – зверски настројене шиптарске државе – Албаније!
Оно о чему се данас у Србији ретко где може чути, јесте права истина о француској „помоћи“! Након завршетка Великог рата, Француска је пресавила табак, пописала сву своју „помоћ“ коју нам је „дала“ – од чауре до пертле – и испоставила нам рачуницу од – милијарду и 162 милиона франака и то – у злату?! Ту јој је на списку била и она „помоћ“ коју нам је слала у неодговарајућој муницији за оружје – како се не би могло употребити?! Нема шта све није Француска предузимала не би ли наплатила своју „помоћ“ – коју је преиначила у ратни дуг! Хрвате је помагала у свакој покварености према Србима – а можете мислити колико Хрвати могу бити покварени?! Помагала је и све друге који су били против Срба, блокирала све потезе краља Александра Карађорђевића, за које је проценила да су нам од користи?! Све могуће судске поступке против нас је водила до 1929. – кад јој је Међународни суд у Хагу, коначно, усвојио захтев о „ратном дугу“!
Данас, након што Албанцима – тукући НАТО-бомбама по Србији – од отетога српскога КосМета праве другу млађахну такозвану државу „Косова“ – у знак непријатељства према Србима и знак пријатељства према српским непријатељима – Тачија су посадили испред Тријумфалне капије, а „Косова“ заставу да вијори у катедрали Нотр Дам?! Ја очекујем да сад, 28. новембра, када Шиптари ударе у славље Дана албанске заставе (а запретили су и да ће на тај дан прогласити војску „Косова“) – цео окупирани КосМет буде равноправно притиснут шаренилом шиптарских и француских застава! То је најмање што би, у овом кратком року, могли учинити у знак захвалности Паризу! Мало је времена, иначе – „пукнули“ би они и бронзаног Макрона у натприродној величини – тик уз Клинтона! Е, то је слика пријатеља на окупу – окупиране туђе државе?!
У мозак су нам убацили и „мантру“ – да су се, због мека срца, око нас истрошили и у недавној „ратној помоћи“ у НАТО-бомбама по Србији и Србима?! То њихово „жртвовање“ за наше добро – и добро демократије изнад свега – опет су, не трепнувши, претворили у „ратни дуг“?! Овај пут се не наплаћују у злату, него у ономе што нема цену – светим српским КосМетом се наплаћују?!
Колико ли је – од Првог светског рата, па све до овог најновијег „солунског“ фронта под Тријумфалном капијом – „појединаца“ који чине француску државу – стало иза срамних и дубоко непријатељских дела према српскоме народу?! Могу ли часни појединци – и колико – против ових „појединаца“ који се зову – држава Француска?!
Сећамо ли се како је код њих, пре годину дана, прошла наша потерница за вођом терористичке ОВК Рамушем Харадинајем, који је још и књигу написао и хвалио се својим личним зверствима и зверствима осталих шиптарских терориста над косметским Србима?! Привели су га, тетошили, правили од њега звезду, дизали му рејтинг медијском пропагандом да би што боље прошао на шиптарским изборима на „Косова“ – јер су баш њега планирали да им буде премијер и – авионом га спустили у Приштину?! Толико је Француска ценила српску државу и српске жртве?!
Сетимо се и „појединца“ Бернара Кушнера, лекара, три пута министра здравља, шефа дипломатије Француске и једног од оснивача НВО Лекари без граница, кога су одмах, нако агресије НАТО-а на Србију '99. поставили за шефа цивилне мисије УН на КосМету! Мора се признати, да – барем што се тиче ове му задаће, то је био – прави човек на правом месту! Све „жуте куће“ у којима су, заједно са Шиптарима, комадали Србе и распродавали их у органима – пропрао је, поспремио за „хирурзима“ и заметнуо трагове у те две године службовања?! Кад се једном поново појавио као почасни гост у Приштини – на новинарско питање о „жутим кућама“ – као звер искежен – саркастично се насмејао?!
Паде ми на памет и „велики“ интелектуалац Бернар Анри-Леви, кога смо, још и 90-тих позвали у Београд – да се пред њим исплачемо – на изложби о геноциду над Србима, на којој је – презирући наше мученике – окретао главу! Колико је био „потресен“ тим сценама, доказао је по повратку у Париз, описујући нас као нацисте и кољаче – и здушно се залажући за НАТО-агресију на нашу земљу?!
И, на крају – далеко је ово од трактата о односу Француске према Србима, али – руку на срце, није ни ђаво црн колико се каже! Има болесног „црнила“ и на нашој страни, које би под хитно – отварањем очију и дозивањем у памет – требало лечити?! Наравно да Француска, као тврдокорна католичка држава, никада није патила од љубави за православним Србима! То што јој је понекад пријало да један бројчано мали, а храбри народ, гине на истој страни у рату на којој је и она – логика је тренутног њеног интереса – којег смо ми – умишљајем – претворили у вечну љубав?! И, као напаст – раширених руку, затворених очију, зајапурени – натисли се у обљубу Француске?! Ја апелујем да се – са овим својеврсним „породичним злостављањем“ нежељених загрљаја љубави, сачекуша, наскакивања на Француску, и цео Запад – већ једном – ако Бога знате – прекине?! Ма, иако су они – ова вековна „силовања“ с наше стране – не заслужују?!
