Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

Убијеђен сам да Русија жели мир у свијету, а посебно на Балкану, јер ту не би могла избјећи директно учешће. То је мој утисак послије боравка у Москви на Првом конгресу народа Евроазије. Тај утисак не произилази само из чињенице да Русија кроз историју није била агресивна, улазила је у ратове углавном изазвана, већ из чињенице да је Русија у сваком успону. А, оној озбиљној држави, која је на узлазној путањи, никако не одговарају сукоби и велики ратови, који би зауставили њен напредак, јер у овом времену, њен противник је највећи.
Укратко, од говорника који су долазили из различитих држава, разумио сам врло интересантне процесе. Државе које су се ослободиле источног блока и оне које су настале распадом СССР-а, ријешиле су се неких проблема, стега, идеологије, па и неке врсте диктатуре, међутим, на новом путу нису пронашле своје задовољење. Можда је њихово разочарење још веће, јер су очекивале „мед и млијеко“. Оне државе које су ушле у Европску унију своју слободу предале су другом господару. У новом систему вриједности створене су огромне социјалне разлике, са тенденцијом да буду још веће. Констатовано је да су те државе са Русијом међусобно зависне, условљене, упућене једна на другу. Та зависност се може злоупотријебити, а може се искористити за обострано добро. Русија не приволијева, а камо ли да присиљава друге народе и државе, али им нуди рјешења и идеје на праведној основи и слободи, како би се боље и брже развијале и обезбиједили колективну безбиједност и од тероризма.
Русији није лако и зато мора да води најмудрију политику. Срби у том смислу, морају бити реални и не могу очекивати од Русије велику финансијску помоћ. Има пуно регија и у самој Руској федерацији које вапе за новцем и оне су природно за њу приоритет. У политичком смислу, Русија ће пружити максималну подршку, на примјер како би спријечила покушаје да се наметне резолуција у Уједињеним нацијама да је српски народ вршио геноцид. Србија и Српска могу очекивати и помоћ у наоружању, али не у смислу да изазову инциденте и сукобе.
Пријатно ме је изненадила реакција представнице Владе Руске федерације. Када је чула да сам из Републике Српске, не само да је знала за њено постојање, него се и обрадовала њеном помињању.
Руски народ се и духовно обнавља, што је темељ свеукупним вриједностима. То сам видио и у огромном броју вјерујућих који су чекали у реду да цјеливају мошти Светог оца Николе, које су из Барија привремено донијете у Храм Христа Спаситеља. Колона дугачка неколико километара била је испрекидана групама од неколико стотина људи, највјероватније због безбиједносту. Примијетно је да Москва изузетно води рачуна о безбиједности и због, очигледно, могућих терористичких напада.
Боравак у Москви намеће ми закључак да српски политичари својим поступцима не смију довести до свршеног чина ни Русију ни Запад. Они Срби који истински мисле да треба што више и у сваком смислу сарађивати са Западом, нека раде на томе, као и они који мисле да је то све најбоље да раде са Русијом, Кином или неком другом државом, а Србија и Српска да им не отежава, већ напротив да буду активне у свим правцима. Уколико Запад буде вршио притисак на Србију и Српску, да уђу у НАТО, или да се не дај Боже укине Република Српска, то би била прилика и моменат да се Русија позове у помоћ.
Дане Чанковић
 
NOVO RUSIJA

Скоро три деценије траје Драшковићев обрачун са српском културом и историјом, црквом и државом, а сада је на ред дошло и ћирилично писмо. У времену опште евроатланске хајке на све српско и православно дошао је и његов ред да баци камен на српско православно предање и књижевност. Није лако одолети немилосрдним хашким гонитељима, буџету глобалиста, а поготову свом атеистичком наслеђу и назорима. Вера или вечера? Корисник истине да је „српско све до Беча јар је поплочано српским костима“ коју је декламовао трговима српских градова, давно се определио за богату вечеру на Дедињу и Сењаку, или „молитвени доручак“ у Белој кући. Прва српска опозициона политичка превара, наплатилац народне патње, заклоњен иза српске приче и плаћених тиража наставља свој задатак стављања српског народа на „НАТО магистралу“.

Југославију нису убили Срби. Срби су Југославију створили и бранили на своју штету. Драшковићев хрватски сарадник и пријатељ Стипе Месић, европски демократа и хрватски усташа, коме је Вук Драшковић у Удружењу књижевника пред камерама предао мапе српских граница на простору СФРЈ и Републике Хрватске, поносио се да је последњи председник те исте државе речима: „Извршио сам задатак, Југославије више нема“. Други Драшковићев истомишљеник и пријатељ, Мило, Србин по рођењу, а Монтенегрин по опредељењу, је из државне админстративне употребе потпуно избацио ћирилично писмо пре него је Црну Гору без питања народа угурао у НАТО.

Данашња Драшковићева, Угричићева или Басарина брига за латиницу у поплави латиничних натписа и штампаних књига у српској престоници, где је учешће српског националног писма сведено на пет процената, довољно говори о срачунатој политичкој провокацији. Истина је да латиница као симбол и основа југословенства, данас служи новом центру лажног југословенства у Загребу. Да ли је нормално да Србија као српска престоница и даље остаје полигон за извођење нових југословенских, језичких и правописних а суштински кроатистичких пројеката ? Јасно је да се Вук Драшковић продао као политичар и писац, да је продао и Косово и ћирилицу, да би народ који се не одриче Косовског завета и ћириличног писма такође предао и заменио „бољим“.

Латинично писмо је у Србију стигло на бајонетима непријатељских војника 1915. године. Латиница је у Краљевине Србију и Црну Гору уведена као мера окупаторске власти 1916. Када је војвода Мишић прогонио окупаторе Аустро-угаре и Немце, заједно са њима протеривао је и њихове савезнике Хрвате, а са Хрватима хрватску латиницу. Ако је латиница „српско писмо“, зашто је Мишићева српска војска трећи дан након ослобођења Београда 3. новембра 1918. преко наредбе Косте Ј. Туцаковића вратила ћирилицу:

Управа града Београда.
Свим квартовима и комесаријатима:

Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње, те су на радњама истицали фирме латиницом написане.


НАРЕЂУЈЕМ

да се ове фирме од данас за пет дана промене, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити, и свакога ко по њему не би поступио – казнити по надлежности.

Да ли Вук Драшковић после сто година боље зна од Војводе Живојина Мишића и српских ослободилаца које је српско писмо? Или је симбол окупације, латиница, ради молитвеног доручка и након препорука венецијанске комисије, Карла Билта, фондације Фридрих Ебарт, Центра за равноправност и контаминацију постала лако прихватљива и чак угрожена од „патриота“. Да ли су ослободиоци Србије од окупатора и окупаторског писма 1918. били у заблуди и лажни патриоти? Или у међупростору између првог Вука (Караџића) и другог Вука (Драшковића) није имао ко да објасни митрополиту Стратимировићу и Војводи Мишићу да је латинично писмо уведено у окупирану Србију 1915. као „наше“ и да то окупатори боље знају.

Ако је један Вук упрошћавањем српског језика и правописа крњио српски језик и правопис, увео нас у језички проблем са Хрватима, довео до преименовања српског језика и латинизације писма, требамо ли да ћутимо пред другим Вуком у фолклорном српском руху који довршава недело свог духовног претходника, призивајући добровољну коначну културну и језичку латинску окупацију Срба? Према југословенском мејнстриму мрзитеља свега српског и православног, треба извргавати руглу све што је у српској историји и култури ,,свето и честито било, и миломе Богу приступачно``, као што ради Драшковић у својим романима, сада штампаним на латиници.

Владика Петар Његош, песник Косовског завета, Милан Ракић дипломата и песник освећеног Косова и четник Војводе Вука, и многи други српски војници и песници нису постали узор Вуку књижевнику. Није ни његов земљак Владимир Гаћиновић, који није у својим младим данима подлегао искушењима југословенства већ је тврдио да „не треба српско вино кварити хрватском водом“. Гаћиновићу данас подижу споменике, а Драшковићу његови рођаци и комшије не дозвољава да посети завичај у Хрецеговини. 
Ако је латиница по Вуку и бројним српским лингвистима српско писмо, зашто Митрополит Петар Зимоњић 1941. пострада у мукама јасеновачким? Зашто није пристао да замени ћириличне печате Српске цркве латиничним и спаси овоземаљски живот? Није било Вука Драшковића и србојугословенских лингвиста да му објасне да је и латинско писмо српско. Није ни Алекса Шантић познавао Драшковића Вука, када је из окупиране Босне и Херцеговине дошао 1908.године у Београд, и поскакивао од среће београдским улицама гледајући натписе, све исписане ћириличним писмом, да му Вук објасни да је и латинично писмо српско. Када је Петар Кочић у Сарајеву бранио свој српски језик и писмо није знао да треба да прихвати латинично писмо и калајевски земаљски (босански) језик и попусти указима аустријске власти. Остале су упамћене Кочићеве речи: „Узето нам је све, на свим линијама народног живота поробоћени смо, али не дамо вам нашег језика. То је наша нада и утјеха“.

 

Притисак на српски језик и ћирилично писмо, који Вук и његово духовно друштво врше сличним декларацијама, преименовањима српског језика и латинизацијом српског писма, давно је препознао и дефинисао Иво Андрић: „Тај притисак је део свеопштег међународног притиска да се цео народ спусти на један нижи егзистенцијални ниво погодан за доминацију и експлоатацију“. Али, Драшковић није читао Андрића, јер је у то време био у штабу (кабинету) Мике Шпиљака, хрватског комунисте, где је стекао југословенску наобразбу. Како некада тако и данас, југословенски кадрирани књижевници комунизма сада служе новим штабовима и креаторима нове културне окупационе политике над српским народом.

 

Боже драги, која је демократија од избора притисла народ – што у окружењу – што шире! Ту је и ова посластица звана – председнички избори у Србији... Сви стрепимо, навијамо, надамо се, заносимо да смо газде своје воље...! Ишчекујемо, пратимо, славимо и патимо и са овим туђима као да су наши, јер наше више није ништа – све је њихово...
 
Е, од ове изборне демократије човек не може да стигне ваздух да у'вати! Те у Србији, те у Турској, те у Француској, пре тога у Македонији, Црној Гори, а тек у Америки нам, мада ова три последња немам више снаге да „разрађујем“?! У свему овоме има и нешто ново – родила се традиција – демократија у два дела! Прво иду демократски избори, потом ступају – демократски протести! Ма – милина једна! Свиђа ми се то што празног хода више нема!
Да кренем од ових најновијих у срећној ЕУропејској држави Француској, у којој су председнички избори 23. априла текли под ванредним стањем које је уведено још 2015. после оних терористичких напада у Паризу, а и дан пред изборну ћутњу, ИСИЛовац је усред Париза убио једног полицајца и двојицу ранио! „Слободну вољу“ бирача тамо је обезбеђивало 50.000 полицајаца и жандарма, уз још 7.000 до зуба наоружаних војника! Око 47 милиона Француза с правом гласа, са 80% изашлих који су бирали између 11 председничких кандидата, поверење за други круг 7. маја добили су независни кандидат центра глобалиста Емануел Макрон 23,75% и национална опција и борац против ЕУ Марин Ле Пен 21,53%. Макрон је, иначе, бивши социјалиста који је био министар економије, а тај занат је испекао као банкар код Ротшилда?! Могу мислит како је ЕУропи лакнуло кад су видели да је овај – „независтан“ а њихов – јачи! Цео бриселски режим му је честитао! Републиканац Франсоа Фијон, који је освојио 19% и социјалиста Хамон са 6% одмах су позвали своје гласаче да у другом кругу подрже глобалисту Макрона, а Марин Ле Пен позвала је све да јој се – у име враћања Француске Француској – 7. маја придруже! И у Француској избори су били својеврстан референдум „за“ и „против“ ЕУропејско-глобалистичке чизме! Како год се они завршили, мада слутим да ће крајњи победник бити глобалиста Макрон, показали су да се Француска, у којој после 60 година у другом изборном кругу више нема ни социјалиста, ни деголиста, ни републиканаца – темељно променила!
Кад смо већ географски близу, па и британска премијерка Тереза Меј, 18. априла је одлучила, а парламент одобрио, да се распишу ванредни парламентарни избори за 8. јун, наводећи да ће се тако доћи до потребне стабилности у држави, неопходне за процес раздруживања са ЕУ. Које све трауме „брегзитна“ Британија вуче из ЕУропе види се и по овој напрасној одлуци, јер, колико јуче, премијерка је била жестоки противник ванредних избора?!
А тек Турска „воља народа“ изражена на референдуму 16. априла, на којем је врло тесним резултатом превагнуло Ердоганово увођење председничког система – посебно је подвлачење црте од које тек ваља чекати догађаје који следе! У држави са близу 58 милиона грађана с правом гласа, излазност од 87% доказ је заинаћености и поделе два блока! Тесним „победничким“ резултатом од око 51% наспрам скоро 49% Реџеп Тајип Ердоган ће, ако не рачунамо неке ситнице, суштински имати сву извршну, судску и законодавну власт у својим рукама?! Ердоган не хаје због побуне опозиције и шетача који не прихватају ове резултате, већ на сва звона окупљеним присталицама обећава нови референдум, али овога пута за – увођење смртне казне?! 'Ће онда видимо кој ће да се буни?! Међутим, колика год била занесеност влашћу, ова, у сред куће ископана ратна секира између два блока, од којих сваки има близу 30 милиона људи – тешко да се може звати победом! Да не помињем Ердоганов „рат“ са ЕУ и његове адуте у том „рату“, од преко три милиона Турака широм западне Европе, уговор са ЕУ око миграната у његовим је шакама, он је и врховни командант, чије су оружане снаге, после америчких – најјаче по броју у НАТО-у...
Е, а сад посластица – председнички избори у Србији 2.априла! Излазност на 6.724.172 гласача била је свега 54,34% – пола изашло – пола остало код куће?! Од ове половине – Вучић је узео 55%?! Сад ви – како? – зашто?... А где сте пре били?! Пустите шупљу причу?! Победио је...! Ајмо редом. У изборној трци он се скидао с екрана није – чак је и маму и тату водио са собом – а сад се ови који протестују улицама не скидају с екрана! Поштено – прво он – сад они! Куд ћеш равноправније! Мора да се зна реда! Не могу сви одједном! Одма' се види да је стручна рука – и за промовисање – и за противљење – правила распоред?! Ко шетаче подржава не зна се са сигурношћу, али се са сигурношћу може претпоставити! То што се говори о спонтаности, ево да се послужим виђеним транспарентом – „не лажите ми бабу“! Нема, нити је икад било да је било да се без дебеле организације и плана народ излио по улицама и ударио у протесте! Најбоље и јесте када је и подржавање и рушење – од исте руке?! При томе, да ме не би погрешно схватили – 99% тих младих људи који су у огромној већини по улицама мисли да, нека што раде праву ствар – него је и потпуно самостално држе у својим шакама! Свака досад закувана шетња тако је изгледала и споља и изнутра – тако и стоји у исписаним протоколима у које је спакован рецепт за њихово „кување“! Оно што је посебно интересантно – та младост, или се родила или имала свега неколико година кад су Србију запосели ови „независни“ пропагатори на свим медијима, које је Вучић – под пуном борбеном готовошћу – до једнога сачувао на целокупном медијском простору државе?! Њихов основни адут у испирању мозга је – кад хоће да буду објективни – пређу на страну српских непријатеља?! Е, они су обликовали свест те омладине, јер алтернатива је – под етикетом „ратних хушкача“ – укинута?! Сад се чудите и спочитавате им препознатљиве методе шетачке борбе коју ови „независни“ сорошо медијски радници бљују Србијом од '90-тих, а поготово од петооктобарске окупације! Па, господо – другу истину да чују – управо им ви нисте дали?! Нисте им пружити шансу да, ако ништа, оно макар да спознају још коју истину мимо оне једне једине у чије канџе сте их гурнули?! Да макар имају могућност избора! Да, ако ништа, оно барем буду између две опције натерани да размишљају како би се определили! Не – то сте им укинули – јер од тога има страх наш западни окупатор – а ви од њега?! Ко зна докле ће – тај страх у круг – довести српско друштво и државу?! Није мени што вам се овај бумеранг вратио, тужно је – и непроцењиво опасно – што жртвујете младост Србије и то све зарад ваше процене да ћете тако задобити заштиту од западњачких вам пријатеља, ако им се што темељније ректално закачите?!
Далеко од тога, не бих ја да будем погрешно схваћена око ових „шетњи“, није Вучић остао без западне подршке – он је, за сада, најбоље решење за њих! Они само имају два метода гњечења политичара – притискање и подржавање – и оба су применили! Што се тиче другог метода – он је у изобиљу стигао! Нема га ко га није подржао – и са Истока и са Запада писали су „ситна писма“?! Рекло би се, Боже среће, да нема оно – али?! Није ни Вучић био лењ, а и нема, брате, ко би то за њега могао рећи! И он је, али тик пре избора – од Берлина до Москве трчао по подршку! Сад нам је „симбол стабилности на Балкану“?! Које смо ми све до сада, под тим „панагириком“ имали – од Милошевића па наовамо?! Додуше, сви су негде приближно дуго ту колајну о врат носили! Они „колајну“, а народ – омчу! Лепота – сви „окићени“?!
Од ових непосредних честитања мене је највише обујмило директно честитање америчког републиканског сенатора и једног од најжешћих јастребова рата Џона Мекејна, који је 8 дана након избора, директно с небеса,10. априла, пао у сред Београда да Вучићу „стегне“ руку?! Није он ту зато што љуби Србе – далеко од тога! Он је '90-тих жестоко заговарао НАТО- агресију, а кад је почела, онда његовим племенитим захтевима краја није било – од тога да се по Србији бомбардују школе и болнице – па „ћерај“ редом?! А тек љубав и подршка којом обасипа Шиптаре – није била само вербална – ишла је уз наоружање до зуба?! Е, зато, на овој турнеји су га Шиптари у Приштини дочекали као божанство! Мало ли је за доказ – колики је то пријатељ Срба?! На овој турнеји од Словеније до „Косова“ прескочио је само Македонију – тамо су већ завршили посао! Код Шиптара је остао два дана, код осталих пола дана, дан – уврх главе?! Подржао их је да направе војску, али да се у Устав упише! Ма, Амери су ти од поштовања закона саткани?! Поучио их је да се угледају на Америку и са Србијом помире као тамоони са Вијетнамом?! Е, види, пријатељу – само после вас и то када вама државу Мериленд са све Дистриктом Колумбија бомбама – ако Бог да – отму, па се ви онда са агресором изљубите и помирите?!
Овај наш велики „пријатељ“ кога у 80-тој години живота виталним држи напуцани адреналин мржње, где је год на овој маршрути стао за говорницом – критику и мржњу према Русији и Путину није могао обуздати?! Тешко да му неко може угрозити прво место на Планети у тој патологији?! И сама помисао на помирење са Русијом изазива му хистеричне нападе! Он се залаже, не само за пооштравање санкција Русији, него и за стезање НАТО обруча око ње! Његови запаљиви говори у Сенату и борба да Црна Гора уђе у НАТО уз апел да „тој малој држави прети опасност од Русије“ те да се она мора увести у тај војни савез како он не би имао ту „тачку прекида континуитета на Јадрану“ – били су жестоки! А онда је ову балканску турнеју искористио да усред Подгорице честита Црној НАТО- окупацију?! Мртва трка око дочека и љубави била је између Шиптара и милогораца у Црној!
Његово биће, саткано од деструкције, мржње, смрти и рата – било му је незаобилазна препорука и за место председавајућег Оружаног комитета у Горњем дому америчког Конгреса Сенату – мала ли је толика улога у тој увезаности – Пентагон, НАТО, Капитол?!
Кад се то њему толико искомпликовало у глави – да ли као војном пилоту и учеснику у вијетнамском рату, или је болест пре узела маха, па га гурнула у авион и Вијетнам, или је можда и рођен са том тешком грешком – сам Бог зна?! Углавном – ово стање код њега је одавно прешло у хронично! Тешко да би га сви психијатри света могли вратити у нормалу?! Боже драги, дај му смираја и лека...
Мекејн је заузео толико простора у овој колумни зато што нема где амерички пипци – од избора до ратова – нису упетљани, а овај „господин“ је парадигма губитничке опције на америчким председничким изборима! С обзиром на његове жестоке критике и непријатељство према Трампу, иако је републикански сенатор, не би се баш могао сматрати представником садашње администрације у Вашингтону?! Али –зато је најбољи показатељ судара две америчке опције и доказ да „поражена“ администрација и није баш тако поражена како би било и логично по резултатима избора! Доказ за ово су и нова искакања, или боље рећи враћања, Америке на спољну политику династије Клинтон-Буш!
Колико је Трамп јак у Америци – види се из најновијих „дипломатских“ подухвата – од бомбардовања Сирије до тога како су до даске стисли гас носачима авиона на пловном путу ка Северној Кореји, а све „намигујући“ на Кину у стилу – „ћерку кара, снаји приговара“?! А онај бесрамни алиби, али не и једини, за бомбардовање Сирије, када су прво хемијским оружјем спржили и угушили онолико сиријског народа и деце, толико је безочан и сраман, да тешко нормалан човек може остати миран?!
Дугогодишњи театар који разиграва Ким Џонг Ун – више је забава него озбиљна претња Америци, али је зато одличан повод да се Кина – некако начне?! Ово прозивање Кине да онако „родбински“ утиче на свог суседа и дозове памети њиховога вођу и то из чистих хуманих разлога зарад мира – додатни је театар?! Уосталом, није ту само Кина – и Русији би се ту испред источних врата заждила ватра?! Амерички потпредседник Мајк Пенс на својој турнеји од Азије до Аустралије 22. априла је у Сиднеју, заједно са тамошњим премијером, послао поруку Кини да она „има највећу одговорност“ да опамети свог суседа – милом, силом, економијом... – од воље јој?! Кинески председник Си Ђинпинг јуче је телефоном позвао Трампа како би му објаснио да се Кина „снажно противи севернокорејском нуклеарном програму“, али да се нада да ће „све стране бити уздржане“?! Куд сад тај Си Ђинпинг, а таман све спаковано за – једним ударцем неколико мува?! Главни противници, тик један уз другог – у пламену – а Амери – тако близу, а тако далеко – трљају руке?! Ај' ти – није да није генијална досетка! Иначе, они су себи већ седма година, закували „блиски сусрет“ у Сирији, где из свих расположивих оружја – једино не користе директну ватру једни на друге – воде жестоки рат за победничко место на Планети – до последњег Сиријца?!
Е, сад – колико је у свему овоме садашња америчка администрација под Трампом приморана да удара по Планети – што шетњом, што претњом, што подржавањем, што бомбама и наоружавањем... – како би смањила притисак на себе код куће, а колико – „вук длаку мења, ћуд не“ – тешко је сагледати! Можда и није толико тешко сагледати колико се тешко суочити са губитком наде да је Трамп промена америчке политике...!
Обрни окрени, где се год убоде прстом, смирај и оздрављење, барем у овом историјском тренутку, завладаће – кад се Америци нађе лека!!!
 
Преузето са сајта: milijanabaletic.com
 

 

 
Након дугогодишњег „београдског“ тетошења међуножја албанскоме премијеру Едију Рами – лично нас је, сад за Васкрс, обавестио да креће у уједињење „Косова“ и Албаније?! И македонски и наши Шиптари кренули су – отворено! Милови чекају да се ту и тамо понешто још позавршава! Запад – ни „а “ – кези нам се у лице и захтева међурегионалну сарадњу...
 
Након вишемесечних постизборних протеста и, западном руком, замешене већине македонског Ђинђића Заева и Шиптара – та „већина“ је 27. априла конституисала нови парламент, за председника устоличила Шиптара Талата Џаферија и то уз све – албанску химну?! Кад су на улицама окупљени Македонци чули „ту музику“, улетели су у Собрање и – шакама утерали своју народну вољу Заеву и његовим квислинзима – који су завршили крвавих глава! Председник Македоније Ђорђе Иванов позвао је на смирење, а партијске вође на консултације! Заев није дошао! Он је оставио Иванову рок од10 дана да му да мандат за састав владе, што Иванов, због прављења већине са шиптарским партијама на „Тиранској платформи“ – одбија да уради! Одмах су се гласнули амбасадор Америке и ЕУ – осудили су „насилнике“ и подржали Џаферија, који је за њих легитимно изабрани председник парламента са којим ће они да сарађују?! И НАТО се прикључио подршци, засад политички, а кад прелази у бомбе – заштитнице демократије и шиптарских „људских права“ – видећемо?! У Скопље им, директно из Беле куће, у дводневну посету слеће и Хојт Брајан Ли?! У међувремену, западњаци су се и комплет „најежили“ – траже да се похапсе и казне они који су упали у парламент?! Ма, немојте?! А они петооктобарски Ђинђићеви – а ваши рушиоци и палитељи Скупштине у Београду – они су гола демократија?! А да њих мало пронађемо, позатварамо, одузмемо им слике и драгоцености које су по Скупштини покрали, па „ћерај“ све до џипова, фабрика и капитала које су – управо на основу тог упада – „зарадили“?! Њих ни данас ни мрко не смемо погледати од ваше заштите?! Нека је Македонцима Господ у помоћи...
Пре ове игранке, француски суд у Колмару је 27. априла, након 4 месеца, одлучио да шиптарског вођу УЧК и крвавог злочинца над косметским Србима Рамуша Харадинаја пусти на слободу и не изручи Београду, да би га „невиног“ сачувао од неправедног суђења у Србији, које може да има „изузетно тешке последице по њега“, како пише у одлуци?! Монструм не сме да пати и – тачка?! То је правда, право и демократија?! Лако је нама обичним смртницима да се за жртве и мученике боримо – стисни ти петљу, брале мој, па оваквог монструма заштити – то је, бре, „демократија“?! Браво Француска – тако се улази у историју?! Иначе, она је одавно то место обезбедила! Сећате ли се Француза Бернара Кушнера, који је одмах након НАТО-агресије у јулу '99. са места француског министра здравља постављен за шефа УМНИК-а на КосМету! Овај – лекар – имао је задатак да у том мандату заташка монструозне шиптарске злочине и „жуте куће“ у којима су касапили Србе и распродавали их у органима! Па, зар је ико, после свега, чекао правду из Француске?! Битно да је та држава, заједно са целим Западом, жестоко притискала и уцењивала Србију да све наше часне генерале и цео државни врх, који су бранили КосМет од шиптарских монструма – изручи Хашком трибуналу!!! И – изручили смо – не само браниоце КосМета него и браниоце Срба од Словеније па надаље?! Е, то се зове самопонижење?!
Харадинај је дан пре пресуде добио албанско држављанство, исти дан се вратио на „Косова“ где га је дочекао ватромет и славље – то је и обећао присталицама испред суда које су га чекале и скандирале: „УЧК“, „УЧК“! Рекао им је како је он слободан човек који се одмах враћа кући на „Косова“, „изгубљена су четири месеца, време је драгоцено“ и додао – „ово је победа Албанаца“! У праву си, монструме – данас су болесници као што си ти однели победу над жртвама и здравим разумом – одлуком „демократског“ Запада! Јер – то је Запад?!
Овај злочинац, који се и лично у својој књизи хвалио својим монструозностима над Србима – и из Хашког трибунала изашао им је „невин“ и то након ликвидације 9 сведока против њега који су напрасно умрли, погинули, убијени, и – ником ништа?! Он је један од вођа УЧК под којим су Шиптари Србе мучили, секли, комадали, убијали, силовали и мушко и женско, понижавали и терали да једу измет и пију мокраћу?! Живима су им секли делове тела и терали их да их једу! Одсецали им главе и бацали у ђаковичку реку која протиче поред хотела, одакле су посматрали и ликовали што је „окићена“ српским главама?! Господе драги – која болест под заштитом Запада?!
На ову политичку пресуду – додатног понижења српских жртава – Београд је уложио оштар протест Француској и позвао нашег амбасадора на консултације у Београд, а са шефом руске дипломатије Лавровим истог дана заказан је разговор! Од амбасадора западних држава у Београду, на Вучићев позив – ретко који се јавио?! Донета је одлука и да званичници Србије откажу заказане сусрете у Француској и три наредна месеца не уговарају нове! Зауварко – што би рекао народ!
Иначе, сва је прилика, нису они Харадинаја хапсили и држали 4 месеца у притвору због правде! Биће да је то заједнички западно-шиптарски план за дизање рејтинга злочинцима пред изборе које следе на “Kосова“ где за премијера планирају екстрема Кадри Весељија, а Харадинаја за његовог заменика – који ће „демократском“ вољом доћи на власт и безскрупулозно окончати отимање КосМета?! А демократија је демократија и мешати се у демократске изборе и одлуке није демократски...?! Господе драги!!!
Шиптари и њихови ментори убрзано скидају маске! Након дугогодишњег „београдског“ тетошења међуножја албанскоме премијеру Едију Рами – он је трећег дана Васкрса, 18. априла, обавестио Србију да креће у уједињење „Косова“ и Албаније?! „Запретили“ су и своме Западу да, ако се не буде ишло у велику ЕУропејску унију, они ће дати свој допринос кроз шиптарско уједињење Албаније и „Косова“ и сами створити велику Албанију ратом, ако им ЕУ не помогне?! Та помоћ су вероватно бриселски преговори – пошто то и јесте једина њихова сврха?! На великоалбанској мапи нашао се и Ниш?! Отуд, значи, из Ниша „полазе“ сви они аутопутеви и саобраћајнице, па преко Приштине до Драча и Тиране – које смо се заклели Бриселу – под геслом међурегионалне сарадње – да ћемо им изградити, не би ли их што боље повезали да им уједињење лакше падне?! Кумим вас – макар још мало сачекајте да вам све то позавршавамо – да нам се „пријатељска“ ЕУропа не наљути?!
Рамином прогласу о уједињењу одмах се придружио и председник општине Бујановац Јонуз Муслију, који каже да је његов председник Еди Рама, који „по уставу Албаније све Албанце ван њене територије треба да брани“ и да он не живи у Србији него у Прешевској долини, а за њега то није Србија него „једна територија која тражи ослобођење“?!
Исти дан је прискочио и председник „Косова“ Хашим Тачи (изабран на ту функцију гласовима Српске листе?!) и још једном запретио како ће нас тужити за геноцид?! Он се и пре овога, 5. априла, о томе званично „оћитовао“ и дословце „геноцидним“ Србима поручио да ће „тужити Србију за геноцид на Косову“?! Ма, свака ти част! Ти си, бре, краљ! И треба! И ја бих да сам на твом месту?! Кад је бал – нек је бал?! Сви који су над нама геноцид вршили – тужили су нас?! Таман посла да Шиптари изостану – није комплетно?!
Након свих ових година, да не помињем Први светски рат, а могла бих ићи и до Ћеле куле за време Османлија – нигде споменика геноцида над српским народом?! Нигде донесене одлуке, изгласаног закона, резолуције... или бар заузетог става о том геноциду?! Нигде организованог – државног ангажовања – да се тај планетарни геноцид дигне на планетарни ниво – нигде?! Нека што тога нема, него Срби још од среће у транс падају, певајући на сваком слављу где се затекну песме које говоре о геноциду над српским родом?! Срби „певају“ не питајући ко им га је срочио, а сви они који би се дотакли објашњења има да буду дебело кажњени?! Школски пример таквог колективног лудила и социопатологије је и песма „Шоте мори Шоте“?! Кад човек на то помисли – језа га обузме! Али – само нека је весело! Ево, ја ћу ризиковати да подсетим шта представља поменута песма и о чему пева! О томе како нам те песме „певају“ и вође из Београда, писала сам у колумни : „Од 'Шоте' до 'Богојевци' у Београду“ – која се налази међу колумнама објављеним на овоме сајту milijanabaletic.com, мада је довољно и само на Google укуцати овај наслов!
Нису нама Шиптари од јуче! Нико их није смео такнут још од Тита – узора данашњих нам вођа – све док их у нашој држави нисмо намножили довољно за ратни удар?! Србе на Балкану су прво анестезирали, изделили, преименовали, сукобили и различито крунили и млели, а Шиптаре уједињавали?! Сетите се само како је Мило на референдуму 2006. шиптарским гласовима раздвојио Црну Гору и Србију, потом признао „Косова“ у независну државу – дебело одрађујући великоалбански задатак! Том задатку је придодао и одлуку од 28. априла – донету на Његошевом Цетињу – да Црну уведе под НАТО – шиптарског заштитника чије бомбе су крваво отеле КосМет и приложиле га на великоалбански „трон“?! Мали ли је допринос мале Црне Горе и малога Мила у овом великом пројекту?! Македонски и наши Шиптари кренули су отворено! Милови још чекају да се Црна још мало одрекне од себе и да она – некада српска – постане црногорска, па грађанска – значи свачија – е – онда и шиптарска?! У овој првој операцији на мозгу – одвајања пацијента од самога себе у Црној – 50 година је „скалпел“ држао Тито, потом Мило – мртва трка је између ова два „хирурга“!

 

И на крају, када би неко одузео све оно (толико пута набрајано у мојим колумнама) што су за стварање велике Албаније урадили они који су водили Србе од Другог светског рата до данас – Шиптари као проблем – не би постојали! Само од петоктобарског пуча до овог трена кад се прегледају сви сусрети, одлуке, потписивања, руковања и осмеси са шиптарским званичницима, уз и без присуства њихових западних ментора – јасно је – ова српска трагедија – створена је у Београду?!
 

Миливоје Гајић , активиста СНС је погинуо лепећи плакате Александра Вучића кандидованог за председника Србије.

Миливоје је погинуо претрчавајући ауто-пут Београд - Нови Сад код Старе Пазове покушавајући да дотера плакате на битном месту за препознавање његовог страначког вође и кандидата за председника Србије 2017. године. То се десило у ноћи између петка и суботе, прошлог викенда овог марта.

За Миливоја кажу да је имао 51 годину, просечан активиста СНС-а. Ништа више не кажу, у медијима. Али кажу у коментарима, на нету. Они  што анонимно коментаришу. Кукавице што се најлепште роје у виртуелној руљи. Руљи што најлепше обитава по клоакама неких сајтова. Кажу: ако, тако му је и требало кад лепи Вучића! Шта је тражио на ауто-путу? Упропасио је живот возачу Опел Астрe! Сигурно је ухлебио на државном послу себе или сина или унука... и све тако слично... кажу...

А Миловоје имао је 51 годину. То су оне године у којима немаш шансе да нађеш посао у Србији којој баш добро иде. Осим ако нису тајкун, или политичар, или ти до поштеног посла и није стало.

Зато је Миливоје у 51. години и прескакао ограду на ауто-путу, и трчао да подеси плакат свог вође – није имао другог начина да дође до хлеба насушног него да лепи плакат, да тако, ноћу између петка и суботе заради или одбрани посао у неком јавном предузећу, посао највероватније на одређено време плаћен не више од 300 евра у динарској противредности. Миливоје је, значи, за три месеца по 300 евра био спреман да ризикује живот. Миловоје није успео, а многи миливоји то преживљавају већ годинама и већ данима.

И да вам појасним: тих миливоја у Србији тренутно има 500 000 у СНС-у. Тако је Српска напредна странка постала једнa од најмасовнијих политичких странака у историји Србије (не рачунајући комунисте у време њихове диктатуре када је скоро сваки пунолетни грађанин морао да буде њихов члан ако је запослен и на некој позицији).

Да вам упоредимо: немачки ЦДУ Ангеле Меркел има 500 000 чланова – исто колико Вучићев СНС. Само Ангела има толико страначких колега на Немачку од 80 милиона, а Вучић има толико миливоја на наших ни 8 милиона. Да, ту нешто није у реду. Није у реду – масовна странка. Није добра ни у Немачкој, а тек колико није добара код нас!

Олакшавајућа околност за Вучићев СНС је то што је и сада смешна ДС у време своје свемогуће власти имала око  200 000 чланова, и СПС је у време своје власти имао неколико стотина хиљада чланова, чак је и килави ДСС имао преко 100 000 чланова када је владао Србијом.
Када имате странку од 500 000 чланова онда је много већа вероватноћа да ће нека опел-астра налетети на вашег члана, и да ће неки баш ваш члан насрнути на полицајца у Новом Саду, да ће баш ваши чланови да се бију на  кутијама и да киднапују одборнике,  да ће баш ваши чланови да доживе понижења у кампањама од врата до врата.

Када имате пола милиона чланова онда је сигурно да ће сва ваша обећања свима њима бити лаж за већину од њих и да ће баш овог пута неки од њих бити спремни да подлете под точкове кола како би овог пута заслужили да им испуните обећање о послу за стално, о кредиту за озбиљно, о намештењу за неког њиховог ближњег... јер знају да друкчије у овој несретној земљи до тога неће доћи када напуне 51. годину – као несретни Миливоје.

А шта је 500 000 чланова једне странке, било владајуће или опозиционе, у једној сиромашној земљи каква је Србија? То је тело за себе, то је посебна целина, део народа који са изборном победом свога вође сматра да има права да остварује неке своје интересе насупрот оних осталих грађана који су или изгубили изборе или у изборим нису ни учествовали пошто нису чланови ни једнe странке. То је пиратска, гусарска дружина која сматра да има право да черупа општи интерес као свој плен после освојених избора, јер они су се за то борили! Они су лепили вођине плакате, они су ишли од врата до врата док су их комшије презирале, они су окретали телефонске бројеве као анкетари дан и ноћ, они су стрепели на бирачким местима, неки од њих су и тукли и добијали батине, неки од њих подлетали под точкове, неки од њих су и погинули....за свог вођу, за његову победу. Па ваљда је поштено да они добију неки посао у јавном предузећу пре осталих, мајку му!

То су масовне странке – место где се окупља страначка руља, место где се извикују страначке вође и обоготворују, место где се онај ко друкчије мисли и гласа посматра као смртни непријатељ – место где се порађа атмосфера грађанског рата и сваки избори претварају у нешто на корак до крвавог сукоба са онима који гласају за другога. Једном речју – зло.

То зло је недавно прегазило и Миливоја Гајића, 51-годишњака који је морао тако да би себи обезбедио посао у земљи и времену који му тај посао иначе не би дали.

Ово је писано тек да се подсетите колико је мучно све што сада доживљавамо.

А сада да вам кажем да то не мора тако. А како друкчије може?

Масовне странке нису једини облик странака у парламентарној демократији. Оне су сада дефинитивно штетне. Треба направити такав медијски, изборни и партијски систем у коме ће оне природно нестати. Уместо њих Србији, да би се нормално развијала, требају кадровске странке – странке које уместо масовних лепилаца плаката, бесловесне гомиле и батинаша  имају стручне људе, људе од интегритета и корисног искуства или народне трибуне – људе који знају шта су проблеми у друштву и који својим угледом и искустовом гарантују да имају и решења за те проблеме. Такви људи су протерани из масовних странака и тамо никада нису могли да никну.

Како се практично решава проблем масовних странака? Тако што се доносе законска решења која ће их учинити непотребнима.

Потребна законска решења су:

Нови Закон о политичким странкама у коме ће бити предвиђено следеће:
-Уводи се јединствени регистар чланова политичких странака. Свака политичка странка је дужна да ажурно и уредно води регистар свих својих чланови и да га благовремено доставља ЈЕДИНСТВЕНОМ РЕГИСТРУ ЧЛАНОВА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У СРБИЈИ. За тачност података кривично и материјално одговарају надлежна лица у странци а материјално одговара странка као правно лице.

- Грађанин истовремено може бити члан само једне странке.

- Грађанин може напустити странку само док је на власти и може се учланити у странку само док је у опозицији (посматра се пре свега у односу на локални ниво).

- Чланови странака (док су вођени у ЈЕДИНСТВЕНОМ РЕГИСТРУ ЧЛАНОВА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У СРБИЈИ) не могу бити запослени у јавним предузећима, државним органима (изузев посебних изабраних позиција), органима аутономне покрајине и органима локалне самоуправе, као и у предузећима која су добила посебне субвенције из буџета  (док те субвенције трају).

Нови закони о изборном процесу у којима ће бити забрањено следеће:

- Оглашавање странака у изборној кампањи путем плаката, налепница и другим облицима пропагандног материјала

- Кампања узмениравања грађана тзв.од врата до врата

- Организовање масовних скупова на отвореном – дозвољене су само трибине у затвореном простору

- Позивање грађана телефоном или узнемиравање било којим видом средстава комуникације (е-писмима, смс-порукама и сл) било под видом анкете или на други начин

- Истраживањем јавног мњења и објављивањем претпостављених изборних резултата, било у кампањи било непосредно пре ње или после ње, док не буду објављени званични резултати гласања које је обајвио надлежни државни орган.

Ово су само неке од предложених мера које би увођењем у наш правни систем обесмислиле прављење масовних странака а самим тим и претварањем њих у родно место корупције која нагриза наш партијски и изборни систем.

Ово су мере тзв.“исушивања мочваре“ у којој се развија корупција у Србији.

Да је Србија овако изгледала, Миливоје Гајић би данас можда био жив.

Страна 1 од 3

Архива емисија

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО