Текстови
(А)ЛУДИРАЊА Милијана Балетић: ЉУБАВ И ОТРОВ ПОД МАГЛОМ ЗАПАДА
Боже драги, које ли се димне завесе просипају над Балканом испод којих путују „љубавне“ понуде, „принципијелно“ се бори за људска права, гланца „Исламска декларација“, прикрива „пут отрова“, пере Велика Хрватска и прљавом водом засипа Србија! Београд ћути – ћути цео век – јер треба стиснути петљу па бранити свој род, а – петље нема!!!
Ових десетак дана за нама, донело нам је неколико „изненађења“ која су намерно испала из пакета западњачког просипања магле по балканским путевима и распућима! Магла к'о магла, мада – провиднију још нисмо имали?! Просто не знам којим редоследом да их „читам“, од оне „љубавне“ честитке из Америке у којој нам пишу како су одлучили да нам буду пријатељи, па онда ћерај преко хашке пресуде Хрватској и Фрању Туђману кроз пресуду шесторки Херцег Босне, коју Хрвати са себе перу, а прљаву воду просипају по Србији?!
Најтања им је магла над њиховом терористичком творевином „Косова“, где је тамошњи УНМИК 2. децембра скинуо потернице које је Србија преко Интерпола расписала за 18 шиптарских терориста, на чијем је челу монструм Рамуш Харадинај?! Само „принципијелно“! Запад је Запад – људска права, свим људским облицима – па и монструмима, има да се штите – осим ако тај „облик“ није српска жртва?! Монструми сада слободно, путују, уживају, нико их ни мрко погледат на граничним прелазима не сме?! Њихове српске жртве – што поклане, што у органима распродате – сва своја путовања одавно су под њиховим ножем и метком завршиле – а да им ни гроба не знамо?!
У овим балканским „читањима“ порука, у јавност „пукну“ и жеља Алијиног чеда Бакира о признању „Косова“ у државу! Није мени чудан Бакир, него халабука – Бакир је, бре, цар?! Рече и – спаси душу своју пред Алахом! Уосталом, какав би он син и Бакир био, када не би гланцао татину „Исламску декларацију“?!
Острвили се на Бакира, а „љубавно“ писмо, које нам је стигло из Вашингтона, у којем централно место заузима „Косова“ и Шиптари – ником ништа?! Та „љубав“ нам је упућена 29. новембра са скупа Атланског савета, који глуми невладину организацију, иза које се крије званични државни став! Ту ти се, као и у свакој љубави, подразумева давање и добијање! Србија треба, наравно, да Шиптарима да свети КосМет, одрекне се пријатељства с Русијом (зато што нам је заштитница), прими к знању, и то с радошћу, америчко стално војно присуство на Југоистоку Европе, прихвати „добросуседске“ односе, ма шта год нам суседи радили, а након тога – Амери обећавају да ће бити пријатељи Србима! Е, има ли ишта лицемерније – од живота до у литератури – од овакве „љубавне“ понуде?! Не – да ја знам!!!
Кад смо већ код обећања – тешко би било побројати сва – барем она што ја памтим, а много чему и сведочим?! Шта су све обећавали Милошевићу у току ратова 90-тих, па све до онога да никад против њега (читај : Србије) неће подићи оптужницу?! А тек обећања Радовану Караџићу и генералу Ратку Младићу – и њима су обећали да их никад неће хапсити, трпати у Хаг и осудити за најтежа кривична дела и „геноцид „– што је директна пресуда Републици Српској?! А тек шта су све обећавали на разним међународним сусретима – чак писали обећања у споразумима, уговорима – од Дејтонског до Резолуције 1244...?! Па која су нам све од њих стизала „рајска“ обећања – само ако на власт доведемо њиховога Ђинђића, а онда су под њим ујахали у Србију, бацили је под своју окупациону чизму, а све Србе – осим својих квислинга – претворили у робље...?!
Ова „љубавна“ порука из Америке прошла је незапажено у јавности, јер је истог дана поклопио догађај који је највише потресао Балкан и шире! Тај 29. новембар, на Дан Републике покојне Југославије, који је, случајно или не, изабран као датум престанка рада Хашког трибунала (у оном досадашњем облику), обележило је изрицање пресуде, не толико шесторки из Херцег Босне, колико држави Хрватској због удруженог злочиначког подухвата (УЗП) у агресији на БиХ и – стварању Велике Хрватске! А један из „шесторке“ – генерал Праљак – ударио је драматуршки акценат представи својим самоубиством, испивши отров у хашкој судници! Ово је, за сваког нормалног човека, био потресан призор, са чиме су, очигледно, и рачунали они који су планирали и одрадили – овај „пут отрова“!!!
Праљку, као једној необичној појави са више факултета и професија – од режисера, философа, прељубника, генерала – као највеће животно дело остаће перформанс његове смрти, које – питање је колико је сам изрежирао – али је свакако структуром личности био подобан да се преко њега „представа“ одигра! Чином самоубиства пред камерама Хашког трибунала – Хрвати су добили шансу да, упркос злоделима која су чинили, од њега праве праведника, хероја и мученика, а преко њега – праведнике и мученике од Хрвата и Хрватске – која је и стајала иза агресије на БиХ!!! У Хаг је Праљак дошао „изгубљен“ под именом „Прлић и остали“ или „херцеговачка шесторка“, што је – за човека који је све за живота радио како би био препознатљив – морало бити највећа казна! Од те његове последње „представе“ највише користи постхумно извлачи држава Хрватска, засењујући Праљковом жртвом хрватски злочин агресије на БиХ у сврху стварања Велике Хрватске – у чијој констелацији – организационо обавештајних структура – и треба тражити саучеснике „пута отрова“ до генерала Праљка!!! Када се хладне главе анализира сам овај чин, уз скоро невероватну могућност да се у хашку судницу унесе било какво средство да се оконча свој или нечији туђи живот, као – и све оно што је након тога следило – није мали број чињеница које говоре у прилог овог планираног тровања – у којем је искоришћен Праљак као жртва своје структуре личности?!
Унапред изрежирана прича упоредбе Праљка – са Сократом, у секунди је, на сва звона – кренула из Хрватске: „Прије двије тисуће и четиристо година у атенском је затвору, како би показао свој пријезир према неправедној оптужби, отров испио и живот си одузео грчки филозоф Сократ! На једнак начин свој пријезир према Хашкому суду, данас је показао генерал Слободан Праљак, који је отров испио у судници“?! Ма, красно?! Само да вама мало не буде много – ни мање ни више – него „упоредба“ баш са Сократом, који је – заиста – безгрешан страдао?! Управо ова прича изједначавања Праљка и Сократа и дизање целе Хрватске на ноге да се опере од непобитне чињенице – коју чак ни Хаг није могао, или није хтео „испеглати“, а то је – прављење Велике Хрватске на рачун окупиране територије БиХ и чињење ратних злочина у Херцег Босни у УЗП, на чијем је челу био председник Хрватске Фрањо Туђман – говори да отров није „сам“ дошао до Праљка!!!
Овај југословенски, не баш нешто значајан режисер, философ, контраверзни бизнисмен са немалим капиталом од преко шест милиона евра, па учесник стварања Велике Хрватске у рату 90-тих, живот је завршио театрално – али не и оригинално! И нацистички генерали након Другог светског рата, којима је суђено, извршавали су таква самоубиства, мада тада није било директних ТВ преноса који би, као што је овај, подигли емоцију до усијања! На пример, творац Гестапоа Херман Геринг је, након што је осуђен на смрт вешањем, у својој ћелији извршио самоубиство исто испијањем цијанида. Хајнрих Химлер, командант Гестапоа је испио цијанид приликом хапшења, непруживши им могућност ни да му суде, а Гебелс се убио чак пре хапшења! Тако да од ових познатих нацистичких имена која су извршила самоубиство, Праљково може да се упореди са Геринговим, који се такође – након изречене пресуде – убио! Самоубиства ових звучних нацистичких имена остала су упамћена, али не и 7.000 оних који су, према историјским подацима, када је пала нацистичка Немачка '45-те године, у Берлину извршили самоубиство у знак лојалности Хитлеру, Гебелсу, Герингу,... и – остали у броју – безимени! Праљак је овим чином добио могућност да се из „шесторке“ – издвоји у име – а Хрватска да његовом смрћу – накратко – засени стварност и искористи то за акцију!
Ово је прва пресуда, до сада очигледно маженим Хрватима, која им се није свидела, зато што је једино у њој Хашки трибунал, напокон, изрекао пресуду Хрватској за агресију! Овде су одлучили да Хрватску и Хрвате, након што су им све злочине дозволили и опростили – уз довршени геноцид над Србима – казне за жестоки рат који су водили против муслимана у БиХ – како би створили Велику Хрватску! Да су с друге стране били Срби – Хрвати би ту глат прошли као невини?! Ова пресуда – под условом да заиста постоји прави међународни суд – доводи у питање све досадашње које су изречене Хрватској и њеним генералима! Зато су Хрвати, одмах сутрадан, док је још усијање било на врхунцу, у Сабору донели Закон о бранитељима, у којем, између осталог, пише да су: „Агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА уз помоћ великог дијела српског пучанства у Републици Хрватској“?! Када су видели да је код окупације БиХ, Запад стао иза Бошњака – направили су корекцију у односу на претходни текст и избацили став који је говорио о агресији на Хрватску од стране „паравојних јединица из БиХ“!
А 6. новембра, на седници Савета безбедности УН, на којој се последњи пут расправљало о извештају рада Хашког трибунала, „назоћна“ председница Хрватске Колинда – жртвовала је „херцеговачку шесторку“ и бранила само Хрватску на челу с Туђманом, тврдећи како нису извршили агресију на БиХ, нису припајали Херцег Босну и нису правили Велику Хрватску! А онда се, онако безочно, по навици, не трепнувши – све у стилу „дрште лопова“ – острвила на Србију, која је, по њеној тврдњи – извршила агресију и окупацију Хрватске, како би протерала хрватско становништво са те „окупиране хрватске територије с циљем стварања Велике Србије“?! Ма, наравно – јер такозвана Велика Србија је столетњи, непроцењиви параван – испод чијег махања – сви на овим просторима направише своје велике државе – а Србија – све мања и мања?!
И, није ово све! Навикнути, уз западњачко одобравање, помагање, жмурење и награђивање у стогодишњем злочину и геноциду над Србима, на основу чега су се и ширили територијално све док нису данас дошли до – и те како Велике Хрватске – сад још траже и ратну одштету?! Три највеће странке, од владајуће Туђманове ХДЗ, до СДП и Мост-а заузеле су став да ће блокирати улаз Србије у ЕУропу док им Србија не исплати на рачун ратне одштете 40 милијарди евра?! Ма, ви сте, бре, цареви?! Морам вам признати да сте ме овом „одштетом“ оборили с ногу?!
И треба ви да испоставите рачуне Србима и Србији, кад већ Србија – за сто година покоља, прогона, пљачке и отимања српске територије и имовине – не стисну петљу – да вама рачун испостави?! И треба ви да доносите законе, пишете уџбенике, кривотворите истину, зидате лажи и градите државу на темељима на којима сте и настали – кад већ српски Парламент ћути над вашим лажима, злочинима – покланим, покрштеним, прогнаним и развлашћеним Србима?! Над јасеновцима, јадовнима, јамама, Јастребарском – једином логору за децу на Планети?! Над запаљеним српским црквама, које вам нису празне гореле, него – дупке напуњене Србима?! Над Лором, Медачким Џепом, Бљеском, Олујом, осјечким селотејпима, над породицама Зец – знаним и незнаним?! Над свим оним Србима који су вам још у Павелићевој ендехазији поклани допливали Савом до Београда – а да им још обележја и споменика српски Парламент није изгласао?! Над свих оних пола милиона Срба који су пред Туђмановом камом Бљеском и Олујом све што су имали, и своје и од предака стотинама година стицано, оставили, бежећи у непрегледним колонама ка Србији! Ни о њима српски Парламент закона не донесе?! О хиљадама њихових хектара земље, становима, кућама, хотелима, фабрикама, уштеђевинама, стеченим пензијама – нема закона у парламенту Србије?! Нема закона, споменика, истина „спакованих“ у уџбенике, филмове, емисије о српском страдању – нема! Нема – јер ни након читавог века нема власти у Београду која сме стиснути петљу да обележи, у закон стави, запише, потегне ратну одштету, затражи казну – за очигледна злодела и довршени геноцид над својим родом – на основу чега су Хрвати и дошли до ове им данашње Велике Хрватске?!
У свему овоме частан појединац је немоћан! Ништа сам не може да уради осим што има лични осећај згрожености и гађења – како према злочинцима, тако и према онима који на злочин жмуре?! Нека им је на савести – и једнима и другима – мада је савест код таквих танка категорија! А и овој им најновијој –Западом заштићеној – очишћеној Независној Држави Хрватској, човек само да пожели – да је срећа и судбина прати – каква је под Хрватима и Србе пратила!!!
Милијана Балетић : ПРОЛАЗНА КАЗНА И – ВЕЧНА СЛАВА ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА
ПРОЛАЗНА КАЗНА И – ВЕЧНА СЛАВА ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА
И поред труда – из петних жила – нигде, ни у једној тачци оптужнице и целом поступку – „хашка правда“ није могла наћи ни један једини злочин ни дело, да је Младић лично извршио, а – на велику радост џелатових колаборациониста у Србији – бацише га у доживотну робију?! Свака вам част – прави сте мајстори кратких победа у вечној историји, где –„част и брука живе довијека“, како каже велики Његош!!!
Дан након годишњице потписивања Дејтонског мировног уговора у Паризу, којим је окончан грађанско верски рат у БиХ, у Хашком трибуналу, 22. новембра изречена је казна доживотне робије команданту Војске Републике Српске – која је створила Српску – генералу Ратку Младићу!
Сви екрани у Србији били су испуњени, што директним преносом из суднице, што специјалним емисијама о Младићу, и наравно – само тај један дан и – ни минут више, јер ми немамо времена за прошлост – хоћемо будућност – генерале?! Ти нама спашавање српскога рода од још једнога историјскога покоља, прогона и – Републику Српску – ми теби цео дан – што похвале, што неутралности што осуде?! Мало ли је – генерале – данас кад ми из прошлости хоћемо само благодети које сте нам извојевали за нашу будућност?! То што сте сви ви – неко под земљом – неко жив, а труне по окупаторовим тамницама – како би ми имали своју државу, своју слободу и своју будућност – ваш проблем – генерале?!
И регионално окружење било је на ногама! Они чак и дуже – ликовали су неколико дана! Најбољи ми је био бивши председник, ове најновије им Независне Државе Хрватске Иво Јосиповић, који је рекао да је Трибунал у Хагу „бар за део злочина донео правду“?! Ма, господине, шта год да је „донео“ – правду или неправду – ваш столетњи удео у злочину над Србима – остао је некажњен!!!
Тога дана – „посвећенога“ – генералу Младићу, срамно су се гласнули сви другосрбијанци и бивши досовци, али сада издељени у разне политичке групе и појединце – сврставши се својим саопштењима на страну генералових џелата?! Мени се ту још „дојмио“ и, одавно спремљени, документарац под називом „Пад хашких бегунаца – ПАД Ратка Младића“, који је емитовала ТВ Прва! А то „бегунци“, па још и „пали“... – ма, уболи наслов само тако?! Важно је да они нису били бегунци, него жестоки борци – на страни агресора! Али, како год – материјал је за историју! Непроцењив! Скоро су сви ту! Добро је што су се покупили, стали пред камере и трајно забележили свој жар, напор, утркивање ко ће пре, боље и више похапсити српских хероја и предати окупатору! Боже драги како су после петога октобра 2000. године, када је Србија пала под њихову чизму, јуришали, редом хапсили и у Хаг трпали све Србе са окупаторовога списка, који су бранили свој народ и државу – па све до данашњег ликовања над пресудом генералу Младићу! Е – то је највећи акт велеиздаје у целој овој причи, а Бога ми – и у досадашњој историји Срба?!
Морам признати да сам, уз дубоко подељено осећање, гледала и слушала све њих сабране на једном месту – поносне на своја „дела“ – и присећала се сваког тог тренутка из времена док се још збивао! Тако се ваљда то намести да баш они, сами о себи, под слепилом квислиншког жара, правећи себи „панагирик“ – учине српскоме народу да не мора да их тражи, присећа се и заборавља поједине, који су му код куће – по српској држави – прогонили и хапсили оне који су га бранили?! Е, ту је моје задовољство било бескрајно, као што је истовремено било и осећање – дубоке мучнине и гађења!
У изрицању казне председавајући судског Већа Холанђанином Алфонс Ори каже: „ Младић није крив, по тачки један – геноцид и јесте крив као учесник разних УЗП (удружених злочиначких подухвата) по следећим тачкама! Тачка два – геноцид! Тачка три – прогон, злочин против човечности! Тачка четири – истребљење, злочин против човечности! Тачка пет – убиство, злочин против човечности! Тачка шест – убиство, кршење обичаја и закона ратовања! Тачка седам – депортација, злочин против човечности! Тачка осам – нехумано дело присилног премештања, злочин против човечности! Тачка девет – терорисање кршење обичаја и закона ратовања! Тачка десет – против правни напади на цивиле, кршење закона и обичаја ратовања! Тачка једанаест – узимање талаца, кршење закона и обичаја ратовања! Приликом утврђивања казне веће је узело у обзир дела за која је он крив. Злочини који су почињени спадају у најстрашније злочине познате човечанству и укључују геноцид и истребљивање, као злочин против човечности! За злочине које је починио, Веће осуђује господина Ратка Младића на доживотну казну затвора“!
Свака вам част – прави сте мајстори! Требало је од једне толико једноставне чињенице – одбрана сопственога народа и његове територије – смислити па разложити, уклопити па заокружити – читав овај драмски заплет гомиле „тачака“ у вашем театру! Нека што вам је машта бујна него – покварена до бола?!
Ова игранка, подељена у више чинова, како би представа била убедљивија, увела је и одбацивање прве тачке оптужнице која се односи на онај „геноцид“ у још 6 општина! Овај трик имао је улогу да остави утисак о темељном, професионалном и, к'о бајаги, судском поступку, а не политичком процесу, како би фарса што убедљивије и дуже опстала! То оставља утисак непристрасног рада и правог суда, јер, Боже мој – и „црном ђаволу“ какав је Младић – тамо где нема геноцида они „непристрасно“ пресуде да га нема, али – тамо где га „има“ – има га?! У овој намештаљци геноцида Србима – Сребреница је сасвим довољна?! То њима чини посао! За то га и провлаче кроз пресуде Караџићу, Стакићу, Брђанину...! Чу поштено – ма препоштено?! Од овога – поштеније не може?!
И поред труда – из петних жила – нигде, ни у једној тачци оптужнице и целом поступку – нису могли наћи ни један једини злочин ни дело да је Младић лично извршио!!! Е, ово малкице слаби „драматургију“, али није сметало да по свим осталим тачкама оптужнице пресуде да су „злочини“ извршени у оквиру УЗП – што је у ствари дефиниција за геноцид! Природа геноцида као кривичног дела је таква да то не може да уради појединац без удружене државне структуре! Значи Младић – без и једне мрље у каријери – није се удружио са собом, него са онима који су били тамо где је и он био – а то су Срби у Републици Српској! Тако да прича како се у Хагу суди појединцима – још је једно страшно лицемерје и под маглом увођење целога српскога народа у геноцидни?! Тако да, знате ону: „Они не нападају Србију због Милошевића, него – нападају Милошевића због Србије“!!! Е, у овој политичкој пресуди српскоме народу у грађанском рату у БиХ – прва је на удару Република Српска и њени Срби, а онда и Срби у целини?! Јер – Срби су Срби – где год да су!
Да је Хаг место утврђивања правде и истине – први на оптуженичку клупу сели би западњачки наредбодавци и генерали као агресори, па тек онда ови ситни локални њихови помагачи из бивше нам Југе! За удружени злочиначки подухват (УЗП) над Србима, од Словеније и „избрисаних“, до КосМета „жутих кућа“ и прогона – нема геноцида и доживотних робија?! Како то, господо хашка?!
Како дођосте до тога да су вам Готовина, Чермак, Маркач и остали хрватски генерали невини и слободни након „Бријунских дневника“, пред Олују, где је Туђман с државним врхом и генералима договорио и наредио: „Учините тако да Срби практично нестану“! И – нестали су – у геноциду започетом још у Павелићевој ендехазији?! Шта је то ако није УЗП?! Како то да нико не поставља питање где је 150.000 Срба који су пре рата живели у Сарајеву? Како то да се још не зна судбина за преко 6.000 сарајевских Срба које је „појео мрак“?! Како то да су им сада из свих оптужница избачене улица Васе Мискина и пијаца Маркале, након што је непобитно утврђено да су муслимани тада поубијали свој народ како би показали прстом на српску заставу не би ли добили статус жртве и помоћ Запада?! Како то да нико не помиње трогодишњи покољ Срба у Подрињу под командом Насера Орића који је невин и слободан, а иза његовога ножа, само на том подручју, остало је преко 3.300 српских цивила под земљом?! Како то да се упорно од Сребренице прави „геноцид“ и пабирчи број од 8.000 побијених муслимана у геноциду, а сви подаци говоре о 1000 -1200 стрељаних заробљених Насерових војника, не цивила – што је страшни ратни злочин који мора до краја да се утврди и починиоци заједно с наредбодавцима казне! Како то да нико не узима у обзир Алијин договор са председником Америке Клинтоном да се у Сребреници побије до 5.000 муслимана, како би тек тада НАТО могао „оправдано“ ући у рат на њихову страну – о чему лично сведочи бивши високи Алијин политичар и борац Ибран Мустафић у својој књизи „Планирани хаос 1990.1996“, који, између осталог, каже да је „хаос био изрежиран од стране Међународне заједнице, а Алија Изетбеговић је био саучесник злочина...“! Како то да нико не трага и приводи правди – све – чланове вишенационалног Десетог диверзантског одреда, који је вршио та стрељања, у чијем саставу, између осталих је био и познати заштићени хашки сведок Дражен Ердемовић, који није био једини Хрват у том одреду?! Како то да нико не потеже улогу обавештајних служби у прављењу сребреничког „геноцида“, попут француске и осталих?! Како то... – господо хашки „праведници“?!
Колико је Хашки трибунал само продужени рат против српскога народа у којем треба позатварати, поубијати оне који су га бранили, обезглавити их, наметнути им кривицу, укинути им и отети територију на којој су вековима и коју су и сада својим животом бранили од историјског агресора, говори чињеница да то није рађено другим учесницима рата – само Србима, које су осудили на укупно 1.160,5 година, плус још 6 доживотних робија, а сви остали – Хрвати, Бошњаци, Шиптари, Македонци – заједно 361 годину?! Е, тоје Хашки трибунал!!!
У овим суђењима и пресуђивањима Србима, западњаци само завршавају рат који су изазвали и против нас водили заједно са локалним српским непријатељима – како је и сам генерал Младић узвикивао, док га нису избацили из суднице: „Ово није суд! Ово је НАТО комисија! Све је лаж“!!! Наравно, генерале! Ово није онај твој витешки војнички рат на терене! Ово је други рат! Он нема рок трајања! Неограничен је, перфидан, далекосежан, спакован у суднице, тоге, рукавице, пресуде, уџбенике, филмове, тв екране, скупове, покрете, поруке, перформансе, споразуме, извештаје, приче и „независне“ емисије „независних“ новинара...! И ова „пресуда“ је – тај рат! Па није ваљда неко очекивао да ће Америка – судити себи и онима са којима је заједно започела и водила рат!!!
Као ратни репортер на свим ратиштима у бившој нам заједничкој држави 90-тих, свакодневно сам сретала српске официре до највишег ранга и нико тако, као генерал Младић, на мене није оставио утисак типичног, врхунског војног команданта, пресликаног из најбоље литературе који сам носила у себи! Управо он такав и јесте прави „улов“ нашем непријатељу да преко њега осуди народ који га је изнедрио и кога је он војнички, професионално бранио!! Зато је – онако издајнички – и предат Хашком трибуналу, а не због истине и правде која би тамо заблистала, а он био ослобођен!
Младић је њихова мора из војничког судара на бојном пољу где су они водили рат против Срба! На једној страни Младић на челу српскога рода, на другој они – од Запада до муџахедина широм Блиског истока и даље! Није Младић оно што је сада у њиховој судници – заробљен, болестан, стар, везан, измучен, полу жив! Да је био то – они му не би судили! Младић је њима тај симбол српскога отпора којему суде и коначно се с њим обрачунавају – побеђују везана, досуђују доживотну казну затвора! Уствари то није суђење него одуговлачење иживљавања које су они, уз помоћ инсталираних својих колаборациониста у Србији, били у могућности да српске јунаке приуште себи као трофеј?!
У овој ликвидацији једног по једног из реда оних који су бранили српство – има још једно страшно лицемерје у случају генерала Младића! Све су урадили да им буде жив кад му изрекну првостепену пресуду! Ако пре другостепене, по жалби, у међувремену и премине – има се сматрати да је ова изречена и – коначна! По њима је она већ коначна, јер Младић, после свега – скоро да им више није жив! Међутим, историја је вечна, све остало је пролазно, сем што –„част и брука живе довијека“, како каже велики Његош! И у овој правди џелата, скривена чека „завера“ историје, коју они не би хтели, а дебело су јој допринели! Сви једнога дана мријет морамо, а они су у хашкој инквизицији – гле чуда – једног по једног Србина спашавали смрти и слали у легенду – а Младића, већ сада – тамо где Цар Лазар одавно живи!!!
Михаило Меденица: Зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?!
Некада Вам је, господине Вучићу, ако се не варам, Србија са Косовом и Метохијом била премала, па сте баритоном војводског ађутанта мантрали о граници: Карловац- Карлобаг- Огулин- Вировитица, док данас гласићем евнуха телалите како је и оволика превелика и да би кроз кључаоницу Европске уније евентуално прошла уколико се реши тог јужног баласта, јер, авај, није све на Косову и Метохији наше, како рекосте у још једном испразном обраћању самом себи са националном фреквенцијом.
И у праву сте, није све наше, заиста, али је Косово и Метохија наше, читаво, једнако са минаретима и мезарјима колико и са звоницима и праотачким гробљима!
Издају сте покушали да оправдате чињеницом да Срба на Косову и Метохији нема ни пет одсто, те да је то ваљда довољан разлог да кроз тај „унутрашњи дијалог“ дођете до закључка како би ипак требало да припадне народу који је тамо већина, јел да?!
Зар Вас као председника Србије није срамота да поменете тако шта а да барем на трен не застанете, уздахнете, устанете ако треба (а треба) и прекрстрите се усред емисије замоливши Бога да Вам опрости јер добро знате шта чините?!
Знате ли, господине предсениче, зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?
Објасниће Вам Ваш коалициони пријатељ Рамуш Харадинај, мада му нож иде далеко боље од статистике, ал кад зброји преклане доћи ћете до мало веће бројке од пет одсто!
Знате ли, господине председниче, зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?!
Објасниће Вам Хашим Тачи, трговац органима на велико и мало, чим подели број бубрега с бројем отетих Срба, па ћете доћи до још мало веће бројке од оне коју сте збројали с Харадинајем!
Јесте, исти онај Тачи којем сте подвели судије и тужице да положе „неутралну“ заклетву којом се, ваљда, обавезују да га неће узнемиравати глупостима о 200.000 протераних Срба, крематоријуму у Клечки, Радоњићком језеру, копу Белаћевац, приватним затворима у Јунику, Ђаковици, Гњилану, Пећи…јамама, вртачама, шикарама, Старом Градском, Гораждевцу, Клини, Глођану…
Неће га питати где је глава монаха Стефана, где су звона Самодреже, где су кости витомиричког гробља, где је доктор Томановић, зашто се петогодишњи Марко касапио у калемовима бодљикаве жице покушавајући вриштећи да дохвати лопту коју је изнова и изнова шутирао у те калемове јер није имао коме другом?!
Рекосте и да се Србица тек тако зове али да у њој нема Срба! Тачно!
Питајте Рифата Јашарија, брата крвника Адема, где су Срби из Србице?
Питајте монахиње манастира Девич, ено га усред Дренице, надомак Србице, откуд оне ту и шта се збило 2004. године, док Вам је Србија још била „потаман“?!
На послетку, без иоле Срама запитајте себе, у тим испразним монолозима с јавном фреквенцијом, колико је Срба у Прешеву, Бујановцу, Медвеђи?
Запитајте се чега сте председник ако Вам усред Бујановца организују четвородневну фешту у знак сећања на монструма- команданта Лешија, а Ви се правите „мртви“ док медвед не оде?!
И ту није све наше, али јесте наше, или Вас и то жуља?!
Јел довољно Србије, господине председниче, сабрано у Српској напредној странци, па све остало штрчи ко чуперак на Вулиновој фирузури?!
Када све саберете и одузмете обратите се још једаред нацији у испразном монологу па реците колико сте разрезали да је Србије довољно, потаман да стане у задњи џеп Америке и Европске уније?!
Само не заборавите да Вам је некада и онолика била премала, а да данас у оволицкој једино што заиста није наше на Косову и Метохији јесте Српска листа!
Замолите њих да у тренуцима доколице, док Харадинају не изигравају хоклицу и канабе, зброје колико је Срба било на Косову и Метохији пре него што их је по Вашем укусу остало довољно да их не буде довољно за још један у низу испразни монолог о издаји упакованој у тоалет папир за који треба треба с усхићењем да поверујемо како је украсна фолија…
(А)ЛУДИРАЊА Милијана Балетић: ДВЕ СТОЛИЦЕ, ДВА АРШИНА И – „КУТЛЕШИЋИ“
Сад је Каталонија ЕУропи – „унутрашње питање Шпаније“?! Ма, немојте?! Значи, није Шпанија Србија – и није! У Србији су Шиптари окупациони народ и то тамо у самом срцу Србије, где је и настала стара српска држава – на КосМету, а Каталонци су аутохтони и конститутивни народ своје Каталоније, чија је то и матична и једина држава, настала још у 10. веку – која је и створила Шпанију...
Без обзира на сва дешавсња у свету, Шпанија је неприкосновени тренутни приоритет! То је чвориште, чије ће распетљавање – овако или онако – дебело одредити позицију западног блока – и шире! Само последња недеља, толико је пуна догађаја – и слутњи – што Шпанију држе на првом месту, а сваки следећи дан носи неизвесност која ће, каква год да је – имати далекосежне последице!
Увертира за ударни поход Мадрида на Каталонију након референдума био је 29. октобар, када се у Барселону сјатило, по подацима централне власти, милион и по људи да подржи јединствену Шпанију! Локални медији који су за отцепљење, кажу да их је било око 300.000! Мало ли је и то! Одакле су све стизали „аутобуси“ – није питано – „то је унутрашња ствар Шпаније“ – и, може да се воза аутобусима куд год ко хоће?! Ја нешто замишљам шта би демократски Запад радио да се 2008. године на дан када су Шиптари прогласили независно „Косова“ – стуштило милион и по Срба у Приштину?! Е – то би већ био антидемократски чин и – терор над невиним Шиптарима и њиховим правом да нам отму шта год хоће – од државе до живота?!
Сутрадан – после ове „шетње“ – отпочела је директна управа Мадрида над Каталонијом, што је последица активирања члана 155 Устава Шпаније, којег још зову „нуклеарним“, и могу да га примене на било коју од својих 17 аутономних области, ако процене да су прекршиле шпански Устав, али је, први пут откад постоји – примењен сада! Тако је Уставни суд Шпаније поништио Декларацију о независности Каталоније, шпанска влада јој распустила парламент и владу, издаје директне наредбе за 200.000 каталонских службеника и – расписала им је ванредне изборе за 21. децембар!
Одмах су подигнуте и оптужнице против, сада бившег, председника каталонске владе Карлеса Пучдемона и његових сарадника због побуне, кршења поверења и малверзације са јавним фондовима (е, фондови му дођу приде), зашта је запрећена казна до 30 година тамнице! Пучдемона и још четири му сарадника – ова „вест“ затекла је у Бриселу, јер се Белгија још 22. октобра огласила са својом „стрепњом“ да би могла уследити политичка хапшења и Пучдемону понудила азил! Он је из Белгије поручио да прихвата одржавање избора које је расписала централна власт, а да ће се вратити у Каталонију када добије гаранције Мадрида за поштено суђење! Чу му сумње – поштено суђење – а где си ти пријатељу па чуо да игде у ЕУропи има ишта непоштено?!
А што се азила тиче, рекао је да није дошао у Белгију да то тражи! Штета! Баш би било добро тражити политички азил, као још један ЕУропејски апсурд, с обзиром на то да су обе те државе и чланице ЕУ у којој су заштићена сва овоземаљска и оноземаљска људска права – и који се тражи само кад сте политички прогоњени! Значи – Пучдемона нико политички не прогони и – тачка?! Он каже да је „запалио“ у Брисел да захтева од ЕУропе да реагује! Е, само што није...! Па реаговала је већ – и то одмах – тако да Шпанија слободно гази даље, па је оно министара и потпредседника му владе, што није с њим побегло из земље, њих седморо, стрпала у притвор, што је покренуло нове протесте по улицама Барселоне!
Чекајући да се протести смире и народ оде на починак, Мадрид је 3. новембра, негде пред поноћ, издао европски налог за хапшење Пучдемона са избеглом четворком! Два дана по издатоме налогу, 5. новембра, преко 50.000 људи, у знак подршке смењеним лидерима Каталоније, на улице Билбаоа, највећег града Баскије – друге сепаратистички настројене шпанске регије – извео је баскијски сепаратистички лидер Арналдо Отеги и позвао сународнике с циљем да направе „демократски зид који ће нам омогућити да контролишемо ситуацију“! Исти дан, одржане су велике демонстрације и у и Барселони – али и у Мадриду, које подржавају јединствену Шпанију! Тог дана, у јутарњим сатима, Пучдемон и министри предали су се белгијској федералној полицији! После подне су саслушани, а истражни судија морао је да донесе одлуку у року од 24 сата, што је значило најкасније до 9:17 сати 6. октобра! Имао је више могућности: да одбаци изручење по европском налогу за хапшење, да затражи хапшење и изручи их Шпанији, да их пусти на условну слободу или, уз кауцију, ослободи. Одлучио је, ипак, да их условно ослободи, уз обавезу остављања адресе полицији, којој се увек морају одазвати на позив и не смеју напустити Белгију! Што би се рекло – одбачен је налог Шпаније за изручењем!!! Ово се и могло очекивати, јер белгијско Министарство правде, одмах по пријему налога за хапшење, саопштило је да њихова влада неће утицати на будућност Карлеса Пучдемона?! Шта рећи – чисто независно правосуђе – параван само такав! Тек ћемо видети шта се иза њега крије! Како год, али – „развезивање“ овог унутрашњег им чвора – тешко да ће моћи без последица и новог пуцања по шавовима „двадесетседморке“?!
А, ЕУ – наддржава над Европом – рекла је да је „то питање за правосудне органе чију независност у потпуности поштујемо“! Чу, они да не поштују?! Како тако нешто икоме на памет може пасти! Нема таквих легалиста надалеко! Ми смо чист пример њиховога „легализма“ и дуплих аршина – у свему – ево само КосМет и Каталонија?!
Међутим, има ту један апсурд! Право Шиптара на КосМет је – ни налик – праву Каталонаца на Каталонију, што Западу није сметало да бомбардује Србију, не би ли помогао Шиптарима, а сад им је „Каталонија унутрашње питање Шпаније“?! Ма, немојте?! Значи, није Шпанија Србија – и није! У Србији су окупационом шиптарском народу дали таква права, каква им не пада на памет да дају Каталонцима, који су аутохтони и конститутивни народ своје Каталоније, чија је то и једина и матична држава, настала још у 10. веку – која је створила Шпанију – додуше, добровољно, када су се две династије двају тадашњих области, венчањем ородиле 1469. године! А овамо имате КосМет окупиран од стране Шиптара, који су се тамо – у само срце српске државе, где је и настала стара Србија – излили са захтевом да, поред своје матичне државе Албаније, коју им је 1913.године направио Запад (и њу великим делом на српској земљи) – добију још једну на српскоме – светоме КосМету?!
И сад, замислите неке од сценарија, на пример да 19 земаља НАТО притрчи у помоћ Каталонцима – Шпанију сравни са земљом (е, ту је мали проблем да Шпанија бомбардује саму себе) и помогну отцепљење Каталоније?! Након тога се ваздигне и остатак Запада, па здружено ударе у вербално сатанисање „монструозне“ Шпаније, притисну са свих страна да је прогласе геноцидном, похапсе јој државни апарат и све их – заједно са краљем – стрпају у Хаг, утамниче на дугогодишње робије или их тамо поубијају, а на власт јој устоличе своје сараднике – квислинге!!! А да не причамо о шиптарскоме геноциду над Србима и српским КосМетом – то нема са чим се може упоредити?! Тако да овде нису само дупли аршини, него незапамћени безобразлук, дрскост, агресија и окупација Запада над Србијом и Србима?!
И није то све – они нам се с грбаче не скидају – од бомби до трећеразредних изасланика с репа америчке листе званичника који долазе да нам прете?! Пре неки дан стиже, да нам утерује страх, изасланик Брајан Хојт Ји, чији значај је, како каже његова екселенција руски амбасадор у Србији господин Чепурин, „75-ти земеник 24-тог помоћника заменика шефа америчке дипломатије“?! Он нас је усред Београда, на чистом српском уцењивао око Русије: „Не можете седети на две столице“?! Боже драги – још се београдски званичници од њега тресу и гледају како да му удовоље?! При томе – Запад нам отима КосМет – Русија га брани!!!
Неколико дана након Јиа, званично смо, 31. новембра, отворили и „Унутрашњи дијалог о Косову“, округлим столом на којем је било 40 професора и декана правних факултета у држави! Од ових најјачих правних пера у Србији (или би барем тако требало да буде) чуло се свашта – од тога да, у разним облицима уније, конфедерализма, а све под заштитом пријатељске нам ЕУропе – мењамо наше за наше – и ускладимо Устав са реалним стањем (реално им је давање КосМета Шиптарима), до оних светлијих тренутака да ништа није изгубљено за Србију и да Београд не треба да брза са решењима...! Мене се ту највише дојмио патриотско-стручни став некадашњег извршног секретара ЦК СК Србије, а сада професора Владана Кутлешића?! Е, он је за признање „Косова“, али увијено у фину системску терминологију! Заложио се за унију двеју држава, где би Косово добило столицу у УН, а Србијица за Србе на северу КиМ територијалну и политичку аутономију?! Великодушно је предложио и персоналну аутономију за оно Срба расутих до југа и функционалну аутономију за српску културну баштину?! Боже драги?! Брозов поп Владо Зечевић, који је сам заменио мантију Титовом партизанском униформом, због чега је и награђен фотељом првог министра полиције послератне Југе, и из те фотеље потписао оне уредбе којима је Броз забранио повратак у своје домове на КосМет Србима, које су Шиптари у току рата протерали – и сва остала његова „дела“ – мила су мајка за ове поједине правне стручњаке и њихово залагање за интегритет и територијалну целовитост Србије!
Овај „умни скуп“ отворио је још једно питање – коме ли све није држава Србија дозволила да јој децу васпитава, ствара будуће правнике, интелектуалце и патриоте који ће се за њу борити и чувати је?! Има и оних који кажу – округли сто, један у низу отпочетог „унутрашњег дијалога“ – па, шта! Јесте, да није оне унутрашње језе која вас прође када помислите да се међу овим предлозима званим – „мењамо наше за наше“ – не крије већ договорено и зацртано решење, а поједини „Кутлешићи“ имају само задатак да са пиједастала академске титуле, онако – „интелектуално надмоћно“ – слуђеноме народу обелодане решење за земљу коју је он својом крвљу кроз векове изнео све до – њиховога „округлога стола“?!
Михаило Меденица: Господине Скоте, објасните који су то “ратни злочинци” и у чему је њихов злочин?!
Овлашћени представник генералног утеривача “демократије” за свет и васељену- САД, Кајл Скот, изгледа још само није заузео јасан став о ајвару и прављењу зимнице, док о свему осталом, онако посабајле још бунован, каже шта мисли. Тачније, шта му је речено да мисли што му уједно дође и шта би овдашње власти требало да мисле. Пардон, морало да мисле!
Овог му је пута засметала идеја да ратни команданти с Косова и Метохије буду гости предавачи на Војној академији, што јесте Вулиново прање савести због кукавичлука исказаног те ’99. године (а, када није, реално), али је као идеја- за поштовање!
Дакле, Скоту се то ни мало не допада, напротив, згрожен је и самом могућношћу да се “ратни злочинци” помињу, а камоли говоре шта, јер то је, авај, како каза: “Апсолутно неприхватјиво за Америку и Нато!”
Лепо је што човек има мишљење, али је с мишљењем проблем, а то дивно описује она стара мудрост- да је као гузица, има га свако!
Проблем је, међутим, у томе што мишљења западних амбасадора овде углавном, ако не и увек, буде заповест, а лакејска власт се тих “мишљења” држи као Светог писма, мада гарантујем да Библију већина није узела у руке, док кваку Скорове канцеларије не испушта из ње…
Најпре, господине Скоте, објсните који су то “ратни злочинци” и у чему је њихов злочин?!
У томе што су до ногу потукли вашу фашистичку пешадију- ОВК, а потом добрано потпрашили Нато/Америку која је на Косову и Метохији погодила више цивилних објеката и збегова (с намером) неголи војних циљева, које сте узалудно тражили али су за вас тих 78 дана били и остали недосањани сан?!
Ваши су се официри чудом чудли колико је војне технике и људства сачувано и повучено с Косова и Метохије несрећног јуна ’99. када сте тријумфално умарширали у нашу јужну покрајину, трудећи се да не делујете превише поражено али вам није успевало!
Јесу ли, можда, “ратни злочинци” деца, да деца од 18 и 19 година која су вас, што каже још једна наша мудрост: “Испрашила ко вола у купусу” на Проклетијама и Паштрику, када сте на њих послали десетине хиљада кољача да сатру српску младост, али су вам показали због чега су славни потомци славних предака с Цера, Колубаре, Кајмакчалана, Брегалнице, Солуна..?
Та деца би можда и пре команданата требало да предају на академији, а не би било згорег да и ваши официрчићи наврате и чују зашто “бој не бије свијетло оружје- већ бој бије срце у јунака”?!
Нажалост, Ваше мишљење неће по оној Палминој остати у Ваша четири зида, односно, хоће, јер ваша су четири зида подигнута око Србије, па страхујем да се још дуго реч тих хероја неће чути, осим на полујавним трибинама и ретким вечерима сећања на хероје!
То је већ наша срамота, једнако као што ти исти хероји 18 година ћуте, приморани да то чине, и што је управо већина старешинског кадра с искуством рата из ’99. одавно отерана из војске, углавном у пекаре, ноћне смене трафика, физикалце, инкасанте у кладионицама и ресто маргине где смо их на “мишљење” Ваших претходника сервилно потрпали ко секундарну сировину, уместо да се поносимо њима и не дозволимо, никако не дозволимо да их свака шуша назива “ратним злочинцима”, макар та шуша имала и титулу екселенције!
Предуго смо се стидели својих хероја и не смемо никоме, никада више дозволити да нам их багателише, нити да чини све како бисмо и сами учествовали у тој срамоти!
Наредног јутра, онако још буновни, распитајте се код својих саветника о Кошарама, Морини, Ђеравици, Паштрику, деци која су се укопала на првој линији и нису узмакла с ње ни за педаљ!
Распитајте се о добровољцима који су јуришали без страха и стајања!
Распитајте се о полицијским херојима, 63. и 72. специјалној бригади!
Распитајте се, на послетку, о браћи- руском добровољцима који су бранили Косово и Метохију као да саме капије Москве бране!
Кад чујете то што будете чули- заћутите!
Будите поносни што сте амбасадор у држави таквих хероја!
Поклоните им се кришом, да Вас нико не види, нарочите не ове наше марионете док вире кроз кључаоницу Вашег кабинета!
Покажите величину тиме што ћете поштовати жртву и храрост непријатеља, јер су и многи пре Вас то учинили на помен српског војника!
Да је среће да заиста у будућности предају на Војној академији, али, страхујем…
Да је среће па да разишљате мало о ајвару и зимници, сигурно имате о томе шта “паметније” да кажете…
