Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

 

   Вести из Молдавије ретко доспевају на прве странице водећих медија. Међутим догађаји који се тамо дешавају изазивају забринутост. Ради се о томе да су испуњене све претпоставке да ће се тамо у скорије време одиграти украјински сценарио. Уз једну разлику, што би нова врућа тачка на карти Европе могло да буде Придњестровље.

   Али све по реду.

  
 У овом моменту ситуација у Молдавији подсећа на предмајданску Украјину с јесени 2013. године. Питањем о уласку у ЕУ се испира мозак омладини. Међутим предсеник Игор Додон који има супротно мишљење држи се свог става и сматра да будућност земље зависи од економских веза са Русијом. Због тога га многи сматрају «проруским» а неки и представником Кремља.Чињеница је да је став Додона о зближавању са Кремљом основ за политички конфликт између председника и парламента.

Али постоји и трећа страна. Сива еминенција молдавске политике и председник Демократске партије Молдавије Владимир Плахотњук одлично зна да је најпродаванија роба на западу «русофобија». А с обзиром да ће ова бивша совјетска република само тако заинтересовати Европу и САД на томе се све и заснива.

  
Тј. иде се на ту карту помоћу које је и Украјина покушала да уђе у ЕУ. Осим тога одмрзавање придњестровског конфликта омогућава Плахотњуку да оствари те бонусе које је имао и председник Украјине редовно подсећајући запад да је баш његова земља штит запада од «империјалистичких амбиција Владимира Путина.

  
Али Плахотњука и Порошенка не изједначава само то. Они су обојица олигарси. Обojица демонстрирају антируску реторику. Они прекрасно знају како да се допадну западу, шта га интересује и на који мамац се хватају.

   
И ако Плахотњуку пође за руком да превари молдавски народ и да својим русофобним плановима очара запад, у Европи постоје све шансе за још један војни конфликт који ће изазвати, не само велики талас избеглица него и у будућности створити све услове за погоршање односа са Русијом Властима САД  је животно важно после пораза у Сирији и украјинског ћорсокака да увуку Русију у још један конфликт близу њене територије. А Молдавија одговара за улогу свете жртве  у име америчких интереса  као нико други.

   

 Као прво тамо постоји велика противуречност између становништва које жели у Европску унију и које је спремно да уђе у састав Румуније. Као друго питање Придњестровља где велики број становништва има држављанство РФ и где се налази војна база миротвораца Оружаних снага Руске Федерације.. 

    
Распирити овај фитиљ, испровоцирати већи војни конфликт, окривити Русију за «агресију» затражити хитну помоћ НАТО,а и потпуно одстранити председника Додона са власти, увести војну управу и разместити на својој територији војни контигент што не захтева велики труд.. И уопште није обавезно да Плахотњук у овом рату победи. Њему одговара да се земља нађе у неизвесној ситуацији, Само тако он може да реализује своје планове.А они су једноставни, он жели да постане апсолутни господар његове земље. И увести у њу своја правила. Слично као што до данас ради и Порошенко. Али доста брже. Он ће се спријатељити са западом против Русије, он ће створити од Молдавије кључног савезника у борби против Русије,шпекулисати о заједничким границама и тражити додатне преференце за себе и свој бизнис.Њему ће у томе активно помоћи Румунија и амбасада САД. Саму Молдавију о овом случају чека сиромаштво и диктатура. При том послушника Стејт Департмента Плахотњука не интересују локални проблеми. Његов главни циљ је да постане пуноправни господар у земљи и након хаоса који створи од ће да оде у САД. Европа ће у наследство добити још једну врућу тачку, талас избеглица и миграната као и неопходност да се нађе излаз из ћорсокака у коме се нашла у односима са Русијом.

 

Идеални сценарио са становишта САД.


Али жели ли ово Европа? И разуме ли она каква јој се замка спрема предлогом да се подржи онај чија је главна врлина показана русофобија и успешно завршени кастинзи у Стејт Департменту?

MOLDAVIJA SAJT

 

 

Убијеђен сам да ће односи Срба и Бошњака, Муслимана или како год хоће да се зову у будућности бити више него пријатељски. Упућени су једни на друге, говоре истим језиком, сличног су менталитета, разумију се. Кад су чинили једни другима злочин, чинили су то тешка срца.

Скоро да је први пут, да Срби чине злочин, и то се дешавало у посљедњем рату, у којем је било највише невјерујућих Срба у односу на све прошле ратове.

Али, да би дошло до њиховог пријатељског односа и историјског договора неопходно је да заједно одбаце сваки страни утицај, поготово негативан. Да се суоче и изнесу истину пред себе о свим суштинским питањима у вези њиховог односа из ближе и даље прошлости. У том процесу неопходна су осјећања кајања и праштања и једних и других. Послије тога њихова будућност ће бити сигурна и мирна.

Здрав разум налаже, да оне активности које се дешавају у мирнодопско вријеме,  а које подстичу, провоцирају и директно изазивају рат, да се квалификују као злочин против мира. И у моралном смилсу то је најтежи злочин, јер из њега произилазе сви други.

У Лисабону, 18. марта 1992. године,  била је процјена да др Радован Караџић неће потписати Кутиљеров план (Лисабонски споразум), и  Алији Изетбеговићу је сугерисано да га потпише, како би кривица за неуспјех, била на српској страни.  Тога дана споразум за мир потписали су Мате Бобан, Алија Изетбеговић а затим и Радован Караџић. Била је то изузетно мудра одлука будућег предсједника Републике Српске, јер су режисери рата очекивали да ће др Радован Караџић одбити такав споразум који није био  довољно добар по српске интересе. На вријеме је видио замку. Када се вратио у Сарајево, Алија Изетбеговић добио је госта у лику америчког амбасадора Ворена Цимермана, који га је приволио, да не кажем натјерао, да повуче свој потпис са Лисабонског споразума, споразум мира.

Уколико је амбасадор Цимерман или његов претпостављени то урадио са предумишљајем знајући да ће доћи до рата у БиХ,  онда се та активност може сматрати злочином против мира.

За Бошњаке од велике важности би било, да неко од њих изађе у јавност, каже, и буде записано, да су због наведене активности, амбасадор Цимерман, односно САД, у  БиХ починили злочн против мира.

Због поноса којег има према свом оцу, могуће је, да ће то урадити Бакир Изетбеговић.

Такође, и скорашња изјава имама сарајевске џамије (можда инспирисана споља) да је Српска геноцидна творевина а Срби фашисти и кољачи, уколико је нико од бошњачких политичара не осуди, могла би уз даљње активности у том правцу да угрози мир.  

И на крају сваки текст завршавам:

Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

 

Бања Лука, 15.01.2018.

Предсједник

potpis______

Чанковић Дане Рудар                                             

pecat

 

CANKOVIC SAJT

 

 Апелујемо на српски правосудни систем да новинара Томислава Ловрековића пусте из притвора како би се од оптужби бранио са слободе. Истичемо да је Ловрековић ухапшен на основу метафоре коју је употребио у ауторском тексту, а која је злонамерно протумачена као "најбруталнија претња". Hаиме, припадници Министарства унутрашњих послова Србије ухапсили су новинара Томислава Ловрековића због, како наводе, постојања основа сумње да је претио смрћу народној посланици Мариники Тепић. У овом случају неопходно је узети у обзир целовит навод Ловрековићевог текста. Из истог се јасно види да је новинар посегао за стилским средством - метафором, а не, како тврди посланица Тепић, истргавши његове pечи из контекста, за прeтњом убиством. Цитат дословно гласи: „Док они ударају, ми ћутимо. Бојим се да то није оно библијско окретање другог образа, већ прорачунато и прагматично чување првог: 'ћути, добро је, нисам ја, ударају по Гујону, по Грифину, по Миши…' Не схватају, будале, да је свеједно: да ударају по нама. За сада снајперски, а касније ће и артиљеријски – док нас не буде. Јер Гебелсов мегафон зато ту и јесте – да нас не би било. Н1 неће питати Маринике. Ми их морамо питати. И испитати. И ућуткати. Једном за свагда. Све до једну. За почетак снајперски, а касније и артиљеријски. Они или ми. С тим да они знају ко су и шта су и у томе су одлучни и јединствени – а, ми? Бојим се да се види на примеру.“Метафора, како знамо, није кажњива по закону. Из наведеног цитата се такође јасно види да је Ловрековић изнео мишљење и негативан коментар према једној политичкој групацији и њеним репрезентима. Међутим, Кривични законик за постојање кривичног дела из члана 138 КЗ (Угрожавање сигурности) прописао да мора постојати јасна, озбиљна и недвосмислена претња нападом на живот или тело и упућена тачно одређеном лицу која за последицу има угрожену сигурност тог лица. Пријатељи и колеге Томислава Ловрековића од почетка хајке на новинара, коментаришу хапшење као удар на слободу медија и одбацују сваки покушај бацања љаге на његово име. Томин адвокат Мироје Јовановић указао је на чињеницу да је новинар притворен у ЦЗ-у (Окружни затвор Београд), због тога што наводно „особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети“. Адвокат сматра да се иза суве формулације крије јасна порука једном новинару: „ухапшен си због писања, због оштре речи, а на слободи би могао да наставиш да оштро пишеш, па смо решили да те преселимо у ЦЗ где су ти могућности за писање знатно смањене“. Он такође подсећа да Тома спада у ретке новинаре северно од Саве и Дунава који су: отворено и критички писали о идеологији тзв. „Друге Србије“; константно били друштвено ангажовани у критици НАТО пакта и његових експонената; нескривено критиковали режим Мила Ђукановића у Црној Гори;  брутално се новинарски подсмевали концепту србофобије и русофобије; промовисали ћирилично писмо; често узимали у одбрану особе које су „мејнстрим медији“ прогласили за непожељне и унапред кажњене; друговали са дисидентима свих режима; подсмешљиво критиковали тзв. „западне“ амбасаде и њихово мешање у унутрашња питања Р. Србије; отворено подржавали референдум народа на Криму и враћање те области у оквир Русије; неговали сећање на српске жртве у ратовима 90. година...Поред навода адвоката Јовановића, наглашавамо да је Ловрековић у јавности познат као српски патриота, те да је у својој последњој акцији намењеној подизању свести о проблемима Срба на Космету, пешке прешао пут од 700 километара – од Новог Сада до Призрена! Због свега наведеног сматрамо да српско правосуђе треба хитно да пусти Ловрековића да се од монтираних оптужби брани са слободе."Тома није звер, нема снајпер, а камоли артиљеријско оружје. Ко га познаје, зна да вероватно у детињству праћком није гађао ни врапце", каже о новинару ових дана Синиша Костић, као што бисмо то рекли сви ми који га познајемо, поштујемо и уважавамо као пријатеља и колегу.

 

toma lovrekovic 640x563

 

Апел за одбрану Косова и Метохије

 

ВЕЛИКИ број јавних личности из све три српске земље - Србије, Црне Горе и Републике Српске - потписао је Апел за одбрану Косова и Мeтохије.

 

        „Први пут у српској историји, надвила се опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке.

        У овом одсудном часу, ми долепотписани обраћамо се јавности и српским властима следећим захтевима:

        - неодговорном политиком, одобравањем Еулекса, измештањем дијалога о Косову и Метохији под окриље Европске уније, отпочињањем „техничког дијалога” и закључивањем и спровођењем неуставног Бриселског споразума, процес сецесије Косова и Метохије је добио забрињавајући замах. Тај процес се може и мора зауставити.

        - захтеви САД и најмоћнијих земаља ЕУ да Србија и Косово потпишу „правно обавезујући споразум“ и да се Србија сагласи да „Косово“ буде примљено у међународне организације, укључујући Уједињене нације, као и свака подела Косова и Метохије - неприхватљиви су и морају бити одбијени, једном за свагда.

        - Садашње међународне околности су такве да до праведног решења није могуће доћи. Замрзнути конфликт (попут конфликта на Кипру и другде) је једина разумна одлука. Будући нараштаји неће бити најсрећнији ако им у наслеђе ово питање оставимо нерешено, али ће бити најнесрећнији ако и себе и њих заувек осрамотимо, одричући се Косова и Метохије, своје части и свог Јерусалима. То никад није учинио ни један народ. Пристајући на такав преседан Србија би смртно ранила себе и ударила срамни жиг на лице Срба, свих и свуда.

        - Разговоре са представницима Албанаца са Косова и Метохије ваља наставити, неорочено и неусловљено, под окриљем Савета безбедности УН, до коначног решења у складу са Уставом Републике Србије, Резолуцијом СБ УН 1244 и међународним правом.

        Питање Косова и Метохије се не може решити без пристанка Србије нити је ико може понизити, ако не понизи себе сама.

        Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене.

        Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет.

        Зна се да оно што се силом узме, може да се врати, али да оно што се поклони остаје изгубљено.

        Саглашавањем са отимањем и добровољним одрицањем од себе и своје основне земље, са највећим бројем својих Црквено-народних средњовековних Светих Споменика - Владарских, Патријарашких и Свенародних Задужбина - као и од дела сопственог народа, отпочело би незаустављиво пропадање и нестајање Србије, до коначног исписивања из историје“.

др Будимир Алексић

митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Радоје Андрић, новинар

Предраг Гага Антонијевић, редитељ

проф. др Слободан Антонић

проф. др Зоран Арсовић

епископ умировљени захумско-херцеговачки Атанасије

проф. др Синиша Атлагић

Драгомир Ацовић, архитекта

академик Данило Баста

Данило Бећковић, редитељ

академик Матија Бећковић

проф. др Владимир Божовић

Хаџи Петар Божовић, глумац

Снежана Божовић

проф. др Драгиша Бојовић

Синиша Боровић, генерал у пензији

проф. др Павле Ботић

проф. др Милан Брдар

проф. др Ђорђе Бубало

мр Жељко Будимир

проф. др Алекса Буха, академик АНУРС

Предраг Васиљевић, новинар

проф. др Слободан Владушић

проф. др Емил Влајки

Димитрије Војнов, књижевник

Никола Врзић, новинар

проф. др Наташа Вујисић Живковић

проф. др Игор Вуковић

проф. др Ђорђе Вуковић

др Слободан Вуковић, научни саветник

проф. др Дивна Вуксановић

Маринко Вучинић, публициста

проф. др Оливера Вучић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Василије Гвозденовић

проф. др Јован Делић

проф. др Љубиша Деспотовић, научни саветник

проф. др Ирина Деретић

Драган Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске

Споменка Деретић, новинар

Слободан Деспот, књижевник

Биљана Диковић, новинар и песник

Ивана Димић, књижевник и драматург

др Јово Дробњак

Будимир Дубак, књижевник

проф. др Јован Б. Душанић

проф. др Александар Ђикић,

председник Српског националног

форума из Грачанице

Гојко Ђого, књижевник

Биљана Ђоровић, новинар

др Горан В. Ђорђевић, адвокат

др Мирослав Ђорђевић, начелник хирургије КБЦ Бежанијска коса

доц. др Далибор Ђукић

др Срећко Ђукић, бивши амбасадор

др Веселин Ђуретић

Милка Ђуретић

Новица Ђурић, књижевник

др Ђуро Ђурић

Слободан Ерић, главни уредник Геополитике

др Александар Живковић, лекар

Бранко М. Жујовић, новинар

протојереј ставрофор Слободан Зековић

Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо

ђакон Ненад Илић

др Слободан Јанковић, научни сарадник

др Јован Јањић

академик Иван Јевтић

свештеник Радован Јевтић

епископ полошко-кумановски Јоаким

епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

епископ славонски Јован

др Бојан Јовановић

доц. др Милош Јовановић

Миодраг Д. Јовановић, првак опере Народног позоришта

протојереј ставрофор Обрен Јовановић

Иван Јовић, редитељ

др Васиљ Јововић

протојереј ставрофор

проф. др Димитрије Калезић

Весна Капор, књижевник

Владимир Кецмановић, књижевник

проф. др Ненад Кецмановић

викарни епископ диоклијски Кирило

Љубомир Кљакић, публициста

проф. др Микоња Кнежевић

проф. др Милош Ковић

Славка Којић, адвокат

проф. др Часлав Копривица

академик Василије Крестић

протојереј ставрофор Момчило Кривокапић

мр Славко Крстајић

доц. др Гордана Крцуновић

проф. др Душан Крцуновић

епископ шабачки Лаврентије

Александар Лазић, уредник портала Стање ствари

проф. др Горан Латиновић

проф. др Мило Ломпар

епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин

доц. др Велимир Лукић

епископ западноамерички Максим

проф. др Марко Маловић

Никола Маловић, књижевник

проф. др Славица Манић

проф. др Срђан Маринковић

проф. др Ратко Марковић

Јован Маркуш, књижевник

Драган Маршићанин, бивши председник Народне скупштине Републике Србије

Дејан Мастиловић, издавач

доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву

Јелена Иванишевић Пауновић, глумица и продуцент

игуман манастира Свети Архангели код Призрена Михаило

Љубинка Милинчић, новинар

Душан Милић, редитељ

др Драгиша Миловић, бивши председник општине Звечан

проф. др Дејан Мировић

проф. др Вера Миланковић

Милош Милојевић, новинар

проф. др Љубинко Милосављевић

др Александар Митић

др Сара Зорица Митић, лекар, књижевник и преводилац

протојереј ставрофор Драган Митровић

академик Драгослав Михаиловић

Бранимир Нешић, издавач

Желидраг Никчевић, књижевник

протојереј ставрофор Радомир Никчевић

Бошко Обрадовић, народни посланик

проф. др Слободан Орловић

академик Часлав Оцић

Александар Павић, политиколог

Бранко Павловић, адвокат

Марко Паљић, продуцент

протојереј ставрофор Радивоје Панић

проф. др Драго Перовић

протојереј ставрофор Гојко Перовић

проф. др Жарко Петковић

мр Михаило Петковић, сликар

проф. др Александар Петровић

академик Предраг Пипер

проф. др Валентина Питулић

проф. др Александар Поповић

др Милутин Поповић Захар

Александар Протић, продуцент и издавач

мр Синиша Радић

дипл.инж.ел. Рајко Радусиновић

Горан Радовановић, редитељ

протојереј Борис Радовић

Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С

Марина Рајевић, новинар

др Александар Раковић, виши научни сарадник

протођакон др Љубомир Ранковић

проф. др Митра Рељић

доц. др Слободан Рељић

проф. др Бранислав Ристивојевић

Дејан Ристић, професор Богословије у Призрену

Милан Ружић, књижевник

Душан Савић, спортиста

проф. др Слободан Самарџић

проф. др Марко Секуловић

епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Силуан

протођакон проф. др Прибислав Симић

Остоја Симетић, публициста

јереј др Милорад Средојевић

Игор Станковић, филмски дистрибутер

Радмила Стањевић, адвокат

проф. др Миломир Степић

проф. др Драган Н. Стојановић, бивши судија Уставног суда Србије

проф. др Јелица Стојановић

епископ рашко-призренски Теодосије

Теша Тешановић, новинар

доц. др Срђа Трифковић

Драган Филиповић, публициста

академик Коста Чавошки

проф. др Љиљана Чолић

протојереј ставрофор др Велибор Џомић

проф. др Богољуб Шијаковић

доц. др Марица Шљукић

проф. др Срђан Шљукић

Милош Шобајић, сликар

проф. др Мара Шћепановић

доц. др Небојша Шулетић

APEL ZA SAJT

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Телефон: 011/409 22 84

Skajp адреса:  snaga.naroda2

Email:  [email protected]