Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

 

Вјерујем у Једнога Бога...

Противрелигиозни центар свјетске моћи напада суштинску природу човјекову, разара породицу као основни темељ друштва, а онда је лако разорити и добру државу, народ и основне религије, те приграбити богатсво читавога свијета. За највећег непријатеља тај центар свјетске моћи доживљава Исуса Христа, Оног Који нас оплемењује и даје нам суштински смисао нашег постојања, љубав, радост и храброст.

Врло је сложена и може бити опасна прича о српском народу као прастаром, његовим паганским обичајима и митовима, на начин да се потискује Христос или се чак каже да је „злоупотријебљен“ у смислу да је од Њега све почело и на тај начин се заборавља богата историја српског народа, са свим његовим боговима и митовима из прошлости. Христос не може бити злоупотријебљен. Злоупотријебљена може бити споменута прича, стратегија, као начин потискивања, игнорисања Христа. Важно је спознати прошлост свог народа што дубље у историји, али приоритет над приоритетима је увијек Христос и Његов долазак као централни догађај људског рода, јер је Он наш спаситељ.

Свјетском друштву се намеће морал који не произилази из религије, из истинских непролазних и непромјенљивих вриједности, који није ехо природног духовног стања човјековог. Њихов морал произилази из диктата противрелигиозног свјетског центра моћи, а намеће се законима, који често озакоњују и неморалност и ненормалност. Такав морал подложан је мијењању, разара породицу проткану љубављу и Божијом благодати.

Неканонске одлуке Цариградског Патријарха у вези Украјине су озбиљан покушај разбијања Православља са тешко сагледивим штетним посљедицама. Чиме и од кога је инспирисан за такво дјеловање?

Све је савршена и сложена „игра“. Бог окреће на добро сва сатанина злодјела. Од Адама и Еве, Каина и Авеља па до свршетка свијета постоји јединствен сложен и заокружен процес. Човјек је централни субјект тог процеса на кога се дјелује видљивим и невидљивим силама, Божијим благословом, Духом Светим и сатанском енергијом и његовим духовима. Човјек је у својој суштини добар, али са теретом прародитељског гријеха и гријеха својих крвних предака. Зло споља улази у човјека. Своје гријехе, као терет, генетски пребноси на своје потомке. Слобода човјекова, од Створитеља му дата је највећа вриједност, захваљујући којој он као личност бира и долази до најузвишеније побједе – награде или до најдубљег пораза – казне. У том јединственом непрекидном процесу у којем све има смисао, узроке и посљедице, почетак је у сатанском паду и његовој обмани и превари Адама и Еве, врхунац у доласку Исуса Христа, јер је Он Истина, Пут и Живот, а можда свршетак, покајање посљедњег покајника, можда сатане. Онај који је проузроковао прародитељски гријех преваривши прародитеље тај ће проузроковати околности (зло, патњу, страдање и искушења) у којима се човјек може искупити (трпљењем, покајањем, и истинском вјером) и уз Божију благодат бити спашен. Такво спасење тешко да је могуће без помоћи цркве и крштења. То је велика поука, као она када родитељ допусти свом дјетету да се „опече“, како би дијете научило да спаси живот.

Сатана, из највеће гордости покушава да уништи велико дјело Божије, човјека, и не само то, него да уништавајући Божијеч човјека хоће да створи свог, налик Божијем, али без душе. Он је највећи имитатор, лажов, обманитељ, илузиониста.

Човјек је кроз своју историју стално под његовим ударом. Тај удар се манифестује преко људи који својом слободном вољом прихватају његов утицај, наређења и преко мисли... Његово најјаче оружје јесте смрт, и то као неминовност и као нерјешив проблем. Њом нас хоће покорити. Човјек због његовог утицаја себе види трагичним, безнадежним, очајним или гордо „свемогућим“. Таквим утицајем анестезира се душа човјекова, човјек постаје млак, неактиван, чини самоубиство или убиство или због гордости и лудости, обманут од сатане, човјек се против Бога побуни. Онај који је извор зла никада се директно не сукобљава са Богом јер зна резултат, већ индиректно „понижавајући“ уништава Његово дјело, човјека. Међутим, Бог унапријед зна све и зна кога је човјек изабрао, Истину, Пут и Живот. Зато га је на добро створио, због тога постоји вјечни оптимизам човјеков. Оптимизам, због тога што је недвосмислено човјек исправно изабрао. Овдје није ријеч о бројности, већ о суштинском квалитету. Јер, ако тај јединствени процес људског рода изроди само једно мало ја које ће се стопити са великим Ја – има смисла. Јер у том једном великом Ја биће садржана и друга.

Христос је сатанин највећи проблем али нерјешив. Зато Га он из човјечијег срца, жеља и мисли хоће потиснути. То ради и духовима поднебесја, духом мржње...

Човјек сам, изолован од друге две стране ништа не може урадити. Он чини добро изабравши снагу Божије благодати или чини зло напајајући се сатанском енергијом.

Човјек је човјеку вук. Ето како човјека надахњује.

Циљ оправдава средство. Ето како смирује савјест. Завади па владај. Његов је начин делања. Вјешто се топи љубав човјека према човјеку. Показује се човјек као нешто што је зло. Човјек прича о човјеку зло и наопако, као да и он сам није човјек. Чак при томе се и животиње представљају као неко ко је бољи од човјека. Коњ, пас, мачка.., је бољи пријатељ од ближњега. То је најава стварања интимног односа са животињама и сексуалног општења са њима, које у будућности може бити озакоњено.

А Бог каже, љуби ближњега свога као самога себе... да буде мир на земљи и добра воља међу људима

За њих, свијет је настао пуким случајем, а човјек еволуцијом.

За вјерујућег, у почетку бијеше Ријеч... и Бог створи човјека.

Намеће се став да је смрт неизбијежна, да се о њој не треба размишљати, а све остало је несигурно и уноси несигурност, немир, страх, и колико год човјек обезбиједи себи материјалну сигурност задобија само привидни мир, док се стварно смирење задобија спојем ума и душе, тако смирен човјек који је ријешио највећи проблем, проблем смрти доноси Божијом благодаћу најбоље одлуке у вези свега.

Када би десет људи имали богатство читавог свијета онда би они, заражени духом похлепе, почели међусобно отимати и красти један од другог, и када би само један од њих дошао до богатства цијелог свијета тада би он зачуо глас, убиј се. Ко није задовољан са постојећим стањем, неће бити ни када задобије цијели свијет.

Народу и отаџбини потребни су храбри појединци. А храбри су само они који вјерују у побједу над смрћу и у најдубљи смисао. Храброст код људи без Бога претворила би се у гордост, лудост и инат. Са тим осјећањима човјек би био уништен од сатане.

Српски народ и православна црква се супротставио неправедном, антирелигиозном центру свјетске моћи. То је трновит и тежак пут, али човјек је створен и ради Истине. Ту Истину чува Православље и зато се највише напада.

Гдје је утјеха? Богу је све могуће. Не бој се и радуј се, Христос је међу нама. Јесте и биће.

Непролазна нада и највиши смисао. Браћо, Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова.

И на крају сваки текст завршавам:

Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо.

Бања Лука,                                                                                          Предсједник Покрета

16.11.2018.                                                                                              Дане Чанковић    

DANE SAJT

                                                          

Сабрани на јесењем заседању Светог Архијерејског Сабора, ми Епископи Српске Православне Цркве, на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејем, у овим тешким временима са којима се суочава наша Црква и верни народ на Косову и Метохији, најпре изражавамо подршку Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Господину Теодосију, свештенству, монаштву и верном народу у Епархији рашко-призренској, и њиховим напорима да опстану и остану на Косову и Метохији као изворишту српске православне духовности и нашег идентитета.

Изражавамо и своју забринутост због најновијег развоја догађаја, посебно бројних инцидената, крађа и других притисака, усмерених против нашег народа. Међународне и локалне политичке представнике подсећамо да су дужни да обезбеде миран и достојанствен живот за све грађане и да не дозволе било какво насиље. Посебно наглашавамо важност присуства и активну улогу међународних снага, КФОР—а и мисије ОЕБС—а, у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, која треба да се настави све док се не створе нормални услови за живот свих заједница на Косову и Метохији.

И овом приликом понављамо чврст и јединствен став целог Архијерејског Сабора наше Цркве, изречен на овогодишњем редовном мајском заседању, да ни под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији, који је гарантован Уставом Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН. За нашу Цркву, Косово и Метохија никада није било, нити може бити само политичко питање за чије решавање монопол имају искључиво државни органи. За нас је питање Косова и Метохије, кроз  сву нашу историју и данас, пре свега питање опстанка нашег свештенства, монаштва, верног народа и, нарочито, наших древних светиња без којих не бисмо били оно што јесмо.

Као што о опстанку нашег народа, посебно оне најугроженије већине која се налази јужно од Ибра, не можемо говорити без очувања наших светиња, тако не можемо говорити ни о очувању светиња само као културно-историјских споменика, чији је опстанак наводно могућ без опстанка нашег верног народа. Наше светиње  имају свој најдубљи смисао као места литургијског саборовања нашег народа, и то не само оног са Косова и Метохије већ и из свих српских крајева, али и читавог света.

Обавезе свих нас према Косову и Метохији су данас веће јер се налазимо пред све јачим међународним притисцима, једним делом да наша земља пристане да се одрекне Косова и Метохије, или кроз признавање Косова и Метохије директно или прећутном сагласношћу да Косово добије чланство у Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама. Било какав потпис који би омогућио признање Косова, учешће у УН или одрицање Србије од њега под било којом формом, заувек би укинуо свако историјско право Србије на овим темељним просторима наше духовности и државности.

Посебно забрињава што се под видом наводног „разграничења између Срба и Албанаца” намеће могућност одвајања ако не целог, онда највећег и најважнијег дела Косова и Метохије из састава Србије  и његово признање као дела било независног Косова или чак такозване Велике Албаније. Последице овакве одлуке би биле трагичне за опстанак нашег народа и наших светиња. У том случају би већина Срба, без адекватне заштите и безбедности, била принуђена на исељавање са својих историјских простора, где би се са још већим  интензитетом формирало једно етнички чисто албанско друштво, уз брисање свих трагова нашег историјског постојања. Идеја такозване поделе и раздвајања органског јединства између Срба јужно и северно од реке Ибра, и од осталих Срба без обзира где живе, уноси велики немир и забринутост међу наше вернике и не ужива подршку највећег броја грађана Србије и Срба уопште. Територијална подела је посебно опасна јер би неибежно подразумевала стварање етнички чистих простора, што би имало и несагледиве последице за цео регион који се још болно опоравља од страдања и разарања у току деведесетих  година прошлог века. Зато је наша Црква увек подржавала изградњу друштва у коме људи различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свог верског, културног и народног   идентитета.

Свети Архијерејски Сабор је посебно забринут због тога што наша Црква од 2007. године никада није била званично позвана да  изнесе своје сугестије поводом заштите наших светиња, свештенства,  монаштва и верног народа. Већ годинама инсистирамо на адекватној заштити наших светиња, јер смо свакодневно сведоци не само отвореног неиспуњавања постојећих регулатива (везаних за елементе такозваног Ахтисаријевог плана који су ушли у такозвано косовско законодавство), чак и поред међународних притисака, већ видимо да локалне самопроглашене косовске институције несметано настављају са процесом који води ка стварању етнички чистог албанског Косова,  у коме дугорочно не би било места за Србе, али и за остале  неалбанске заједнице. Систематско избегавање преузетих обавеза Приштине везаних за Заједницу српских општина и других обавеза из „Бриселског дијалога” само потврђују да би у постојећим условима и  са садашњим односом према Србима било веома тешко наћи  дугорочно решење. То свакако не значи да наша Црква подржава   „замрзнути конфликт“ већ, штавише, подстичемо наставак једног отвореног, али пажљиво вођеног дијалога који би у први план ставио  заштиту људских и верских права, унапређење владавине права, јачање правне сигурности и ефикаснију заштиту угрожене духовне и културне баштине, која не би зависила од самовоље локалних косовских институција, већ би била регулисана на свеобухватнији начин уз међународни надзор и јасно дефинисане механизме примене договорених принципа заштите. Такође је тешко говорити о било каквом даљем дијалогу без стварања услова за повратак прогнаних Срба и заштити и враћању њихове узурпиране имовине. Одустајање од овог захтева значило би прихватање послератног етничког чишћења као свршеног чина. Без ових предуслова је немогуће говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији. Зато је  постављање исхитрених рокова, и поред крајње неповољних услова на терену и врло комплексне ситуације у Европској унији, без икаквог оправдања.

Апелујемо на државне представнике Републике Србије да,  уместо на тражењу што бржег споразума са Приштином, више пажње посвете изградњи једне државне и националне платформе у чијој би припреми учествовали релевантни чиниоци нашег друштва. На тај начин би се чували основни интереси нашег народа и повратило би се поверење свих кључних друштвених фактора у земљи, Истовремено  треба наставити на изградњи поверења и разумевања и са косовским   Албанцима и осталим људима добре воле који живе на Косову и   Метохији и другим деловима Србије, јер будућност целог региона пре  свега зависи од спремности и способности свих нас да живимо једни  са другима у миру и међусобном поштовању.

Са приближавањем јубилеја 800. годишњице самосталности  наше Свете Цркве, веома је важно да се сви подсетимо да је државност Србије од почетка била нераскидиво повезана са духовном традицијом наше Цркве као кључног фактора нашег идентитета кроз историју.

dstl2325

Емисија - ВЕДРИНЕ са Вељом- на радију Снага Народа! Сваког петка од 11:00h .
Актуелне теме, занимљиви гости уз укључења слушалаца уживо. Ми ведримо што други облаче. Емисија у копродукцији Снаге Народа и Радија Ведро.
Телефон за укључење: 011/409-2284
Скајп адреса: snaga.naroda2

VEDRINE SAJT

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Телефон: 011/409 22 84

Skajp адреса:  snaga.naroda2

Email:  [email protected]