Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

Недавне изјаве предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, да ће без обзира да ли се то некоме свеђало или не, његова администрација наставити рад на стварању самосталне Цркве Црне горе, може се разматрати као последњи напор да се спаси пропали пројекат стварања новог црногорског идентитета.

Од момента отцјепљења Црне Горе од Србије путем фалсификованог референдума, па све до данас, нова нација „црногорци“ грађена искључиво на анти српској хистерији, слијепој вјери у европске интеграције, сталним нападима на СПЦ и оптужбама за одговорност за све могуће и немогуће неуспјехе Црне Горе, уласком у НАТО без воље народа, признањем независности Косова није успјела да заживи. Да је заиста тако свједочи чињеница да је ново настали црногорски идентитет био прихваћен само малим процентом стновништва и то искључиво том категоријом људи који су у свему томе видјели личну прије свега материјалну корист. Вјештачко прихватање наметнутих нових симбола, заставе, језика истовремено било је формално прихваћено и од стране националних мањина Хрвата, Бошњака, Албанаца, који су одувијек као и Срби у Црној Гори само по географском опредељењу мјеста живљења били Црногорци, а по своме идентитету остали носиоци свог изворног националног бића. Апсолутно идентично као и Срби који живе у Војводини, Крајини, Лици који се по територијалном називу те области гдје вјековима живи српски народ називају Војвођанима, Крајишницима, Личанима. Очигледно да фалсификовање историје, антисрпска пропаганда, притисци, условљавања нису дали очекивани резулта због чега се на директном удару и то веома суровом нашла Митрополија Црногорско-приморска.

 

Препознавши СПЦ као главну препреку на путу к остварењу безумне идеје стварања новог идентитета путем којега би се остварили политичко-партијски интереси, политичка елита Црне Горе покренула је отворену борбу против Црногорско-приморске митрополије и њених вјерника, иницирањем закона о црквеној имовини на основу којег би сва црквена имовина у Црној Гори изграђена до 1918 била национализована и тим самим била одузета од СПЦ. Овакивм и сличним законима само би се озаконили и легализовали вишегодишњи напади и притисци на СПЦ и створили услови за отворено гоњење каноских православних вјерника. Да својим активностима власт у Црној Гори врши дискриминацију на религиозној основи са циљем подривања СПЦ, свједочи и отворена подршка расколника и лажнога свештеника Мираша као поглавару секташко-јеретичке организације у овој земљи. На основу поменутог закона расколници у Црној Гори почели би насилно да отимају црквену имовину СПЦ, што би изазавало отворене сукобе у црногорском друштву са катастрофалним последицама. Тешко је претпоставити какав би хаос настао и међубратски сукоби када би неко покушао да захвати светиње попут Острога, Режевића, Цетињског манастира које за сваког православног црногорца важе за зјенице сопственога ока.

Политички режим у Црној Гори сматра да само тако то јесте стварањем аутокефалне црногорске цркве може остварити и идеја о новом савременом црногорском идентитету који нема ама баш ништа заједничко са српским етносом. Стратегија манипулације идентитетом врши се уз помоћ система забране изворног првобитног националног идентитета и вјештачког наметања нечега апсолутно новога што нема своју ни историјску, ни културну, па ни духовну основу. Циљ овакве политике састоји се у стварању таквог идентитета који би срушио и погазио све оно што је свето у црногорском народу ради наде на љепшу европску будућност са свим њеним савременим вриједностима. На тај начин стратегија манипулације усмјерена је на промјену суштинских елемената етничког идентитета који су управо препознатљива ознака за Православни народ у Црној Гори.

У теорији све би то било врло једноставно и наизглед врло лако остварљиво. Међути господа црногорски политичари заборављају да је земља Црна Гора не само земља са великиом историјом и богатом хришћанском традицијом, већ да је то светосавска земља у којој још увијек живи народ који већински исповједа Православну вјеру. Да нема многовјековне историје, богатог културног и духовног наслијеђа које је запечаћено живим свједочанством многобројних цркава и манастира, па и у крајњем случају живога већинскога православног народа идеја независне црногорске цркве можда би и могла видјети свјетло дана. Стварање лажног идентитета и стварње неканоске цркве у народу чије је национално биће проткано светосавским идентитетом апсолутно је нереална мисија без обзира колико јака била пропагнада и намјера да се уз помоћ државних института она оствари. Етничко самопознање толико је велико у православном народу у Црној Гори да било какави покушаји манипулације имају само контраефекат и обавезују вјернике да се у својој борби за очување изворног идентитета и канонске цркве буду још радикалнији и одлучнији. Ту чињеницу треба да усвоје сви представници црногорске власти и да управо та чињеница буде полазна тачка унутрашње државне политике.

 

Схватање фундаменталних основа и идентитета свога народа од стране власти треба да олакша црквено-државни дијапог и створи благопријатне услове за развој душтва, Сама идеја стварања аутокефалне црногорске Цркве кроз политику подривања канонске Црногорско-приморске митрополије осуђена је на пропаст јер нема утемељење у самоме народу. Деценијска пропаганда усмјерена на отуђивање црногорског друштва од српског националног бића која је била мотивисана политичким разлозима није донијела ништа друго до само већу подјелу и раздор црногорског друштва.

Већ унапријед осуђени пројекат стварања аутокефалне Цркве у Црној Гори наишао је на осуду од стране осталих Помјесних Православних Цркава, прије свега најбројније Руске Православне Цркве која је својом синодском одлуком оштро осудила политику власти у Црној Гори и изразила своју бригу због тешког положаја православних вјерника у овој земљи.

Историја свједочи да свако гоњење на Цркву, чинило је Цркву још јачом, а њене вјернике још више оданијим јевађељском завјету. Антицрквени закони, притисци на Цркву и вјернике у Цној Гори имају само један циљ, а то је последњи покушај да се спаси пропали пројекат стварања новог црногорског идентитета без српског етноса. Оваквом политиком власт у Црној Гори жели да обезбједи будућност својих партијских амбиција и одвуче пажњу народа од реалних проблема социјалног карактера који су изузетно присутни у овој земљи.

Аутор текста је свештеник Миладин Митровић, сарадник СНП-Избор је наш за религијска питања

CRKVA SAJT

Понуда коју је Америка дала Србији везано за коначни статус Косова и Метохије је апсолутно неприхватљива и мора се категорично одбити. Истовремено, власт мора хитно да упути званични позив Русији да се ова држава укључи у преговоре и тиме обезбеди сигурност да ће српски национални интерес бити заштићен, а међународно право испоштовано.

Ми као странка позивамо све друге партије, организације и појединце да отпочнемо преговоре који би имали само једну тачку дневног реда, а то је договор о томе како да заједно одбранимо уставни поредак Републике Србије. Ово није питање избора, поделе власти и осталих дневнополитичких играрија, ово је питање опстанка народа и државе и спрам тога не сме бити изговора.

551997 kosovo srbija usa ls 1

Имам потребу да се обратим поводом текста, не због критике, већ због свих људи који раде са мном и труде се свакодневно да ураде нешто добро. Што се тиче две ''фотеље'', једна од њих је хируршка које се нећу одрећи докле год радим како бих помогла сваком пацијенту коме могу и како бих успела да изнедрим што више младих хирурга који ће наследити моју генерацију. Спремна сам да остајем на послу и после поноћи јер сам свесна да још увек могу да помогнем многим пацијентима, а то је моја основна мисија. То није директроска фотеља већ она на којој се седи понекад и више од 6 сати како би се спасао нечији живот. Што се тиче ове друге, ту сам се одрекла плате јер не желим да радим оно што са друге стране критикујем. Прихватила сам јер су управо колеге то тражиле од мене како би нешто добро учинили за Институт и све пацијенте.

Свако ко ради са мном зна колико радим и који је мој темпо рада, немам намеру да се правдам јер иза мене стоје резултати свега што сам урадила и спремна сам сваког тренутка да поднесем извештај и да измерим рад мог тима са било ким. Мој посао и мисија на Институту су јасни и то сам рекла у старту, први циљ је да се смање, а затим и потпуно укину листе чекања, затим набави најсавременија опрема и обезбеде најбољи услови за лечење пацијената. У томе ћу бити бескомпромисна, и свако ко не проналази интерес у томе нема шта да тражи на Институту. Немам приватне послове нити радим приватно, цео свој живот сам посветила државној клиници и скоро 40 година радим дневно често и више од 12 сати, јасно ми је да неименованим изворима из  текста то не одговара и немам ништа против да наставе са анонимним коментарисањем мог рада, али не желим да се баца љага на Институт и на рад свих честитих људи који тамо раде и боре се за боље услове за пацијенте као ни да се крију иза ''медицинара'' јер је став мојих колега јасан. Све што сам зацртала у медицини са тимом људи смо и остварили или остварујемо, од сређивања нашег одељења и увођења најсавременијих програма као на најпрестижнијим светским клиникама, икс или гама ножа. То ћу заједно са тимом људи учинити и са институтом. Ако немачке колеге са гама ножа дођу и јавно похвале да смо их престигли у раду и успеху, неће бити то да је учињено са сат времена рада дневно.

Што се тиче кадровских промена које су плод ове хајке, др Бекић је премештен на друго радно место јер су због створене атмосфере на његовом одељењу у претходном периоду док је он био руководилац два сјајна педијатра напустила Институт. Сестре су радиле под великим психичким оптерећењем, осетило се одсуство емпатије према деци и родитељима од стране др Бекића. Ова одлука није донета преко ноћи, пре него што сам се одлучила на овај корак обавила сам велики број разговора са запосленима на његовом одељењу, затим разговоре са уружењима родитеља деце оболеле од рака као што су Нурдор и сл. од којих сам добила подршку за ову промену. Није смењен ниједан добар доктор, премештени су само они који нису добро водили своје одељење и добили су нова задужења. Циљ тих реорганизација је управо да би се вратили сви добри доктори и медицинско особље који су поблегли од некоректних услова рада или су отерани. Немем потребе да говорим о начинима на које бирам кадрове, ја нисам неко ко је нов у здравству и сада се доказујем. Да ли се ради о мом одељењу на неурохирургији, дневној болници, гама ил икс ножу, правила сам тимове одличних људи који су иза себе оставили феноменалне резултате. То радим исто и на Институту. Принцип мог рада је јасан. Ја немам приватан бизнис, немам афере иза себе, не радим приватно. Све што радим то је у интересу пацијената и млађих колега, тако ћу и радити до краја своје каријере.

Мој посао и посао мојих колега је да од Института направимо престижну институцију на светском нивоу, да смањимо листу чекања, да купимо најсавременију опрему. Не постоји текст, ма шта писали о мени, који ће ме спречити у томе. Вероватно ћу наредних дана сазнати пуно тога о себи, онај ко форсира ову камапњу мора да зна да ја своје име нисам изградила у медијима, нити зависим од њих. Ја радим у здравству већ 35 година и своје име сам створила резултатима који су остали иза мене. Не постоји текст или хајка која ће ме одвратити од намере да уређујем здравство. Само бих вас молила да изоставите болесну децу и њихове породице.

Dana

„СНП – Избор је наш снажно подржава животне политичке циљеве предсједника СНСД-а Милорада Додика, који су изражени кроз процес јачања Републике Српске и „брисање границе између Србије и Српске“. Убијеђени смо да би остваривање тих циљева обрадовало читав српски народ а и већина српских политичара би у томе са радошћу учествовала. 

Оправдана је и Додикова критика Комшићу, предсједавајућем Предсједништва БиХ, а у вези његове изјаве о „одбацивању конститутивности“. Покрет сматра да је конститутивност – равноправност Бошњака, Срба и Хрвата у зедничким институцијама БиХ темељ Анекса IV Дејтонског споразума, који је међународни мировни уговор гарантован од свих највећих сила и као такав старији – правно јачи о свих закључака Европске комисије и Европских конвенција.

Конститутивност сва три народа и у Федерацији БиХ и у РС, која је произашла из правнопроблематичне одлуке Уставног суда БиХ, треба укинути, јер управо та одлука руши темељ Дејтонског споразума. Дејтонска БиХ је државна заједница Бошњачко-хрватске Федерације (која је политички ентитет Бошњака и Хрвата) и Републике Српске (политички ентитет Срба). Дејтонска БиХ нема правни континуитет са Социјалистичком републиком БиХ (једна од република бивше Југославије).

 

Република Српска је настала 9. јануара 1992. године, прије него што је проглашена тзв. независна БиХ и створена Дејтонска БиХ као државна заједница. Зато постоји упорна жеља сарајевских политичара де се укине Девети јануар, као дан рођења Српске.

Покрет сматра и исправну одлуку члана Предсједништва БиХ, М. Додика, да спријечи слање годишњег националног плана (ГНП) БиХ у Брисел, сједиште НАТО-а, јер би то значило и улазак БиХ у НАТО, што није воља српског народа.

Када се залута, онда се враћа на почетак.

У БиХ се до те мјере „залутало“ и искомпликовало да се мора вратити на почетак, а то је изворни Дејтонски споразум. Ако то неће оба ентитета и сва три конститутивна народа у заједничким институцијама, онда то може урадити Република Српска. Један од начина јесте, како је Покрет и прије предлагао, доношење Устава Републике Српске који би се темељио на изворном Дејтонском споразуму, Анексу IV, који БиХ дефинише као државну заједницу са суверенитетом који се налази у ентитетима. Други начин изласка из тешке и компликоване ситуације у БиХ јесте одржавање референдума о статусу Српске, односно о њеном издвајању из наметнуте БиХ.
С обзиром да се јуче на порталу Факти појавио наш текст у вези могућег пута у НАТО из 2008. године, а гдје није наведен датум прве објаве тог текста (можда и нашом грешком), користимо прилику да поново објавимо тај текст са датумом његовог настанка:

„Чију вољу српски политичари испуњавају када РС и српски народ у њој воде у НАТО савез“ (9. 12. 2008. год)

Чију вољу српски политичари испуњавају када РС и српски народ у њој воде у НАТО савез?

Ко и зашто им је дао такву обавезу? Улазак српског народа у НАТО савез је стратешко питање, чији одговор се мора добити на референдуму.

Покрет сматра да српски народ мора имати храброст тако да се одупре уласку у НАТО, и ако све земље у окружењу буду чланице тог савеза. Зашто?

НАТО је дефинисао и показао чије је интересе спреман бранити. Подсјетићемо:
1995. године НАТО је бомбардовао српски народ у РС, а 1999. у Србији. Албанцима је омогућио да отму српску земљу Косово, ако Бог да само привремено. Што се тиче безбједности, ако бисмо били у том савезу, и ту бисмо били на губитку. Догађаји у свијету су показали да се не зна коме је горе, ономе кога НАТО напада или брани.
Са обзиром да одређене америчке службе не искључују НАТО напад на неколико исламских држава, за очекивати је тада да исламске терористичке организације нападну чланице НАТО-а, а управо би РС и српски народ били најрањивији, јер је ФБиХ плодно тло за терористичке организације.

И они који се залажу за улазак у НАТО сматрају да позитивних економских ефеката за нас не би било. Сада питамо наше политичаре зашто су спремни да жртвују народ за туђи интерес.

Увиђајући да може доћи до угрожавања територијалног интегритета и суверенитета РС, позивамо наше политичаре да имају у виду позив братској Русији да помогне у одбрани Српске. Зашто?

Русија је у успону, економском, политичком, војном и духовном. Поштује и брани међународно право, самим тим и интерес државе Србије на Косову и Метохији. Имамо исту религију, а религија је најјаче везивно ткиво. Кроз историју, српски и руски народ су се помагали, изузев када су режими били против оба народа, какав је случај био у комунистичко вријеме.

Покрет сматра да долази вријеме када ћемо се као народ морати опредијелити са ким ћемо тјешње сарађивати и бити у савезу, а то опредјељивање не значи да се не развијају пријатељски односи и на другој страни“, закључили су из СНП- Избор је наш.

Milorad Dodik sa tri prsta 640x427

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

cirilica dobrica eric
jadovno

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Телефон: 011/409 22 84

Skajp адреса:  snaga.naroda2

Email:  [email protected]