Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

ПОСЛЕ ВИШЕГОДИШЊЕ БОРБЕ И ДОКАЗИВАЊА СРПСКИ ЛИНГВИСТИ ПРИХВАТИЛИ ДА ЛАТИНИЦА НИЈЕ СРПСКО ПИСМО

У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде.

Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика.

Зашто се у Нацрту и змена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика? Зар ћирилица и латиница нису равноправна писма српског језика ?

Прво, то је нужно да би се испоштовала уставна одредба о језику и писму: ту стоји да је у Србији службени језик српски, а писмо ћирилица. Друго, што је најважније и због чега и јесте таква уставна одредба, јесте чињеница да је само ћирилица српско национално писмо. Готово све што смо створили, запамтили и сачували у својој историји створено је на ћирилици. На ћирилици је Мирослављево јеванђеље, најзначајнији писани споменик на српској редакцији старословенског, бисер писане баштине у светској културној ризници, и толики други њему слични писани споменици, дело Светог Саве, па Кулинова повеља из 12. века, најстарији писани споменик на српском народном језику, Душанов законик – да не набрајамо даље. Ко би се одрекао такве баштине? Латиница није српско писмо, иако је у двадесетом веку доста писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. На хрватској страни није било тако, ћирилице није било, чак ни за Србе у Хрватској. Нема никаквих разлога, нити потребе, да се латиница озакони као равноправна ћирилици.

Ипак, велики је број људи који се залаже за равноправну употребу два писма, а као један од разлога наводи се и тај да је латиница подобнија у савременим условима глобалне комуникације.

Више пута сам истицао, то је мишљење струке, осим „часних изузетака”, да нема ни једног јединог разлога да се ћирилица замењује латиницом. Ако не рачунамо такве техничке проблеме какве има српска пошта, што се ових дана показало као велика национална срамота – да нема техничких услова да телеграм у Србији може да буде послат на ћирилици. Зар треба чекати да их закон на то присиљава? Да, има оних који се залажу за латиницу у службеној употреби. Они су врло гласни, па се стиче утисак и да су бројни. А то је фронт организован од различитих група. Има ту људи који заиста мисле да су два писма још равноправна, не знају шта се десило са српско-хрватским језичким заједништвом пре три деценије, има оних који једноставно не би да мењају стечену навику, има оних који мисле да ће употребом латинице стећи неке материјалне користи, ту су и неки издавачи и средства информисања. Да ли држава може и сме жртвовати националну културу и културни идентитет зарад нечијег профита? Међутим, у центру тог фронта су људи који знају шта за српску културу и национални идентитет значи ћирилица. Зато и чине све да је протерају и преправе нашу културу, а добро знају: у култури је снага једног народа. Да не помињем ништа друго из историје – сетимо се да су нацисти 1941. међу циљеве за бомбардовање одабрали и Народну библиотеку. Хтели би да ми раскинемо са својом вишевековном културном традицијом у којој је, поред тога што баштинимо богату писмену традицију којом би се сваки европски народ поносио, сведочанство о нашој историји, у којој је наш идентитет.

Да ли ће сви издавачи морати да објављују књиге на ћирилици?

Морали би, без обзира на то шта ће закон рећи. Па зар они не тврде да врше културну мисију. А ћирилица је у центру српске културе, препознатљиви знак српског културног идентитета. Уосталом, тако је виде и у свету. У „Политици” је већ указано на чињеницу да стандард ISO 12199 уз српски језик препознаје само ћирилицу, све што је написано српским језиком и латиницом у светским библиотечким фондовима књижи се у хрватску културну баштину. Да ли то хоће српски аутори? Неће, само што их о томе нико не обавештава.

Да појаснимо домене службеног и јавног. Да ли се службено односи на медије, да ли ће лист „Данас” морати да буде на ћирилици? И сви титлови на телевизијама? Шта још улази у домен службеног?

Нигде у свету не постоји разликовање службене и јавне употребе језика. Код нас је само био убачен појам јавне употребе језика, никад није дефинисан, нема га у Уставу из 2006. године, а није га било ни у претходном. Постоји службена и приватна употреба језика и Закон ће дефинисати шта је службена употреба језика и писма. Не могу унапред говорити како ће се штампати лист „Данас” и други који данас излазе на латиници. За мене је логично да у Србији штампа која излази на српском језику буде на ћирилици, као и да на телевизији имамо ћирилицу. Свакако ће држава наћи начине да стимулише употребу ћирилице у средствима информисања и издаваштву, то јој је обавеза.

Како ће националне мањине морати да пишу у службеној преписци?

Исто онако како националне мањине у једној Француској, Шведској или Аустрији пишу у службеној преписци на службеним језицима тих земаља. Важно је да смо ми решили језичка права мањина у складу с највишим европским стандардима, и тиме се можемо поносити, а нигде у свету не постоји могућност да се службени језици неке државе прилагођавају националним мањинама, такво нешто било би у свету незамисливо, неозбиљно и спомињати.

Шта ће моћи да буде на латиници? Да ли то значи да је неће бити у службеној употреби?

У службеној употреби је неће бити и не треба да је буде. У комуникацији која не подразумева службену употребу српског језика могуће је користити латиницу.

CIRILICA SAJT

 

Скривени од светске заједнице, амерички експерименти са биолошким и хемијским оружјем у близини граница Русије могу се као бумеранг вратити самом Западу.

 Руси су на Куби, само 60 миља од Флориде, отворили своју тајну биолошку лабораторију у којој развијају смртоносне биотоксине, као и средства за њихову испоруку у САД. "Експериментални материјал" су локални становници - Кубанци. Само у једном месецу је умрло 30 особа након уноса експерименталних биопрепарата. То потврђују тајни документи које су америчке обавештајне агенције примиле од једног запосленог у овој лабораторији.


Поред тога, овде се развијају специјалне врсте оружја и муниције са циљем да да заразе непријатељску територију смртоносним бактеријама и вирусима. Пример тога - дрон са отровним инсектима. Беспилотна летелица носи одређену количину инсеката који су заражени смртоносним вирусима, и док прелеће преко непријатељске територије, избацује свој садржај.

Развијају и хемијску муницију. Конкретно, муницију напуњену отровним супстанцама, чауру са отровним материјама (за пушку М-16 коју би тајно дотурили америчким војницима, а када се чаура пробије, она производи отровне материје)."

Да су такве информације о тајним и смртно опасним руским активностима у непосредној близини Сједињених Америчких Држава, и још потврђене званичним документима, објављене у америчкој штампи, шта мислите, каква би била реакција владе САД и америчког друштва?

 

Не треба нам видовњак да претпоставимо да би прва реакција становника била негодовање због неактивности своје владе, која је признала постојање жаришта смртоносне заразе, њима пред носом. Амерички Конгрес би одмах наредио истрагу. И, вероватно би, након резултата истраге, следио импичмент председника због неодговорности о питањима националне безбедности.

У сваком случају, америчка администрација би захтевала хитан састанак Савета безбедности УН и усвајање резолуције са захтевом о хитном стављању поменуте руске биолошке лабораторије под међународну контролу, уз осуду Руске Федерације за припрему биохемијског рата против Сједињених Америчких Држава и света. Ако би Москва блокирала ову резолуцију, оружане снаге САД би започеле посебну операцију потпуног блокирања и изолације Кубе како би је присилиле да уништи све такве лабораторије и опрему на својој територији.

Мислим да би сваки поштени Американац одобрио такве акције своје владе у овој критичној ситуацији.

Само, то се неће догодити! Из простог разлога што не постоји никаква тајна руска биолабораторија у близини Сједињених Америчких Држава и никада је није било. Мада, све што смо више у тексту описали се заправо дешава. Али на другом крају земље - не на границама Америке већ Русије. Конкретно, у Грузији, где постоји амерички "биолошки центар" назван по америчком сенатору Лугару, који се бави свиме што смо описали изнад и још много чиме. И све то пише у тајним документима овог центра, које је недавно објавио бивши министар државне безбедности Грузије Игор Гиоргадзе.

 

У њима стоји да је тридесет људи - грађана Грузије, у лабораторији Лугара умрло мистериозном смрћу након терапије лековима Харвони и Совалди, коју је створила америчка фармацеутска компанија Gilead Sciences (Џилид Сајенсис). И невероватне ли случајности - највећи акционар ове компаније је бивши амерички секретар за одбрану Доналд Рамсфелд. Док је био шеф Пентагона, сличне лабораторије су отваране у многим републикама бившег СССР-а, укључујући и Грузију. Изгледа да господин бивши министар веома успешно комбинује своје пословне интересе са државним пословима.

 

У оквиру ове успешне комбинације, Пентагон је редовно овим лабораторијама давао средства за проучавање патогена Конго-кримске хеморагичне грознице, САРС-а, атипичне куге, веома опасних патогена и болести богиња. И њихов ефекат су изучавали на представницима етничке групе са Кавказа, као и лицима словенског и азијског порекла.

 

 

А сада ми одговорите на једно врло једноставно питање - шта бисте урадили, да сте на месту Руса, са земљом која је поставила врло сумњиве биохемијске објекте око граница Руске Федерације. И која спроводи сличне, благо речено, сумњиве активности, описане више у тексту? А ову активност потврђује мноштво (у случају Грузије - стотине хиљада страница) докумената. То јест, ако ствари назовемо њиховим правим именима, они се припремају за масовно уништавање становништва Русије методама биолошког и хемијског рата. И засад, они нису убедљиво оповргли тврдње у вези са тим. Да не помињемо лакомислену изјаву представника Пентагона Ерика Пехона -"ове изјаве Руса су просто смешне и немају везе са реалношћу".

Да ли би се вама то допало? Ни Русима се не допада. Јер се они сами не баве таквим стварима на границама Америке. И не сматрају да је исправно да, чак и земља велика као САД, себи дозволи исто - да се игра животима људи. Да припрема масовну употребу смртоносних биопрепарата против становника других земаља.


Класик енглеске књижевности, писац Роберт Луис Стевенсон, каже: "Онај који живи у стакленој кући не би требало да баца камење на друге". А ја на то додајем, ако улогу "камења" играју смртоносни вируси и бактерије у којима они, који стварају овакве лабораторије, виде ефективно оружје будућег рата, тада они отварају ту саму "Пандорину кутију", која ће након само једног отварања уништити све, не бирајући циљеве. И таквих америчких "кутија" је већ на десетине по целом свету. Тужно је то што је Америка данас светски лидер који покуша да пусти на вољу своје ужасне садржаје. А то је прави проблем! Проблем који Запад не жели да примети јер је сигуран да је биохемијска зараза далеко од његових граница. И да до њихових граница никада неће доћи. Врло опасна заблуда!

PANDORA SAJT

Представници компаније У голд, која је била једна од два понуђача за куповину већинског пакета Рударско-топионичарског басена “Бор”, изразили су незадовољство не само одлуком Владе Србије да се опредили за понуду кинеске компаније Зиђинг, него и односом државних органа Србије према овој компанији из Русије. Представници У голда сматрају да је њихова понуда неуопоредиво боља и повољнија за државу Србију, као и да је  надлежни нису верно и на адекватан начин презентовали јавности у Србији. Основна квалитативна разлика је што понуда руске компаније не предвиђа само задржавање постојећег већ повећање броја запослених  у РТБ "Бор" и што је важније знатно повећање обима производње и реализације, што би буџету државе Србије обезбедило знатно веће финансијске приливе. Поред очувања радних места за 4880, након реализације инвестиционог програма предложеног од У голда, руска компаније планира отварање још 1000 нових радних места. Кинеска компанија Зиђинг у наредних 6 година предвиђа производњу од 120 000 до 150 000 док руска компанија за исти период гарантује производњу од 220 000 тона бакарног концентрата, што је огромна разлика, између 70 000 и 100 000 тона. Поређења ради РТБ Бор тренутно на годишњем нивоу производи 35 000 тона од сопственог бакарног концентрата, што би било повећање 6 пута. У голд тврди да ће годишњи промет у периоду од 2019.до 2024. износити 3,5 милијарди америчких долара. Такође се очекује да ће ниво пореских дажбина у том истом периоду од 2019.до 2024. премашити 350 милиона америчких долара. Представници руске компаније истичу да се такође подразумева њихово преузимање дугова РТБ “Бор” у висини од 200 милиона долара, као и да је њихова понуда заснована на реалном а не на фризираном бизнис плану и да за свој инвестициони програм гарантују банкарским гаранцијама. Такође истичу да их држава још није обавестила о кинеском бизнис плану иако је то била обавезна по закону, као и да су они спремни да ангажају релевантне међународне ревизоре да ураде реалну анализу њихове понуде, уверени да су они прави победници на овом тендеру. Држава би обезбедила по основу повећања запослених и производње велике финансијске приливе а знатно би се повећао и удео РТБ Бора у БДП земље. Имајући у виду да је реч о бакру, извозном производу у чијој производњи (за разлику од других, где преовлађују увозне компоненте попут ФИАТА) доминирају домаће, дао би се допринос уравнотежењу трговинске размене земље. 
Представници руској компаније истичу да су о својим ставовима поводом продаје РТБ "Бор" обавестили надлежне органе Руске Федерације и Републике Србије.  
 
RTB BOR

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ

Телефон: 011/409 22 84

Skajp адреса:  snaga.naroda2

Email:  [email protected]