На обележавању 100-годишњице победе у Првом светском рату, 11. новемра 2018. Француска је „развила“ распоред државних застава, државника и оних који то нису – показујући слику новог груписања, нових-старих савезника, који јуришају у нове „битке“?! Протокол овога „театра“ исписан западњачком руком у Паризу, измешао је, па нанизао, у почасну централну ложу – раме уз раме, окупаторе и ослободиоце – једино за Србију не би места међу почаствованима?!      

         Данашњу Србију, рањену –њиховим и шиптарским плотунима – позвали су у Париз – не да јој укажу заслужену почаст за жртву и допринос победи у Великом рату, него да је – на брисаном простору, пред очима целог света – понизе и победе?! Е, може ли поганије од овога, па ако је и од вас – тешко да може?!

         У ћошак, далеко од свечане централне ложе и фокуса камера – сместили су Александра Вучића, председника Србије – победнице и савезнице из Првог светског рата – из којег је изашла са 1.300.000 мртвих – изгубила трећину свога становништва и на трон слободе приложила половину својих војно способних мушкараца?! У односу на број становника – дала је највећи допринос у том крвавом рату против два окупациона царства!

         Почасни ред испред Тријумфалне капије – имао је само један „реметилачки“ фактор западњачке хармоније – руског председника Путина – што је, овоме „театру“, давало акценат страшног лицемерја, а и – слику немоћи жељене „драматургије“ – париских протокола! Боже драги...?! Нема те медицине која њима може помоћи! Једини лек за њих је – терапија силе?!

         На овој церемонији, која је прокоцкала шансу да се назове свечаност – Француска држава је – својеврсном „оригиналношћу“ – уписала себе у историју. Мало ли је – за једног председника једне државе у једном тренутку – ући у историју?! Е, Француска и председник јој Макрон – заједно су себи загарантовали место у незабораву?! У строго дефинисана правила, по којима се организују овакви скупови, а што се зове државним протоколом – Француска је Србији спаковала „кукавичје јаје“, звано – „Косова“ и Хашим Тачи?! И, уместо за победницу и савезницу Србију – Француска се одлучила за дубоки наклон вођи терориста који су окупирали српски КосМет и – на централно место централне бине – тачно иза леђа председника Русије Владимира Путина – поставила Хашима Тачија, да му дува у потиљак и – саватава га – за „селфи“?!    

         Почасно место за Путина – а међу њима – више је личило на преседан, и то само због немања петље да се Русија „баца“ по ћошковима! Зато су јој у ћошак бацили Србију, којој она стоји у заштити! Уз овај „оправдани“ изузетак око Русије – на централној бини у првом реду, нанизани једни уз друге – без обзира на повремене сукобе кроз историју – седели су они који су се увек мирили када се – на православне ударало?! Нема тога нашега савезништва с њима, ни у малим ни у великим биткама, које ће нас „искупити“ пред њиховом неутољивом жеђи да нестанемо, бачени под њихову чизму! Када се све ово мало темељније, и са друге стране, осмотри, наметне се питање: има ли више части од овог њиховог пркоса према нама таквих кави јесу – и већег самонепоштовања од тога да се буде у њиховој милости и заједно с њима?!    

               Овде осећам потребу да кажем – хвала неизмерно – свим часним појединцима Французима! Свима – од великог добротвора Арно Гујона, па до оних који су ово осудили као сраман чин њихове државе, попут Марин ле Пен и Пјера Тренијеа, праунука француског генерала из Првог светског рата Шарла Тренијеа, који је са нашим Гвозденим пуком учествовао у ослобођењу српских градова! Хвала, заувек! Хвала и оним незнаним Французима од којих Гујон скупља материјалну помоћ и доноси косметским Србима који преживљавају у гету под шиптарском окупацијом! Хвала и њиховим часним незнанцима који мисле исто оно што је рекла и Марин и што је, у свом писму француском председнику Макрону написао Треније! Неизмерно хвала!!!

         Али... – колико снаге треба – и да ли уопште треба – да се затварају очи пред Француском – сатканом од оних других „појединаца“ – и срамних дела им према Србима?!

         Кад је већ реч о одавању почасти победницима у Великом рату – јесу ли и ове почасти за терористу Тачија и „Косова“– награда француске државе Шиптарима, због српске голготе преласка преко Албаније у зиму 1915. године, где је 250.000 измучених, болесних и гладних Срба – које су зверски черечили Шиптари – оставило своје кости?!

         Након што се Никола Пашић за помоћ обратио Русији, јануара 1916.године, свети руски цар Николај II је запретио Француској и Британији да ће изаћи из савеза са њима, ако не помогну Србима, извуку их из Албаније и пребаце на Крф! Тек након овога, Француска почиње да помаже Србе и да их бродовима своје морнарице извлачи из – тек додељене, младе и – зверски настројене шиптарске државе – Албаније!

             Оно о чему се данас у Србији ретко где може чути, јесте права истина о француској „помоћи“! Након завршетка Великог рата, Француска је пресавила табак, пописала сву своју „помоћ“ коју нам је „дала“ – од чауре до пертле – и испоставила нам рачуницу од – милијарду и 162 милиона франака и то – у злату?! Ту јој је на списку била и она „помоћ“ коју нам је слала у неодговарајућој муницији за оружје – како се не би могло употребити?! Нема шта све није Француска предузимала не би ли наплатила своју „помоћ“ – коју је преиначила у ратни дуг! Хрвате је помагала у свакој покварености према Србима – а можете мислити колико Хрвати могу бити покварени?! Помагала је и све друге који су били против Срба, блокирала све потезе краља Александра Карађорђевића, за које је проценила да су нам од користи?! Све могуће судске поступке против нас је водила до 1929. – кад јој је Међународни суд у Хагу, коначно, усвојио захтев о „ратном дугу“!

           Данас, након што Албанцима – тукући НАТО-бомбама по Србији – од отетога српскога КосМета праве другу млађахну такозвану државу „Косова“ – у знак непријатељства према Србима и знак пријатељства према српским непријатељима – Тачија су посадили испред Тријумфалне капије, а „Косова“ заставу да вијори у катедрали Нотр Дам?! Ја очекујем да сад, 28. новембра, када Шиптари ударе у славље Дана албанске заставе (а запретили су и да ће на тај дан прогласити војску „Косова“) – цео окупирани КосМет буде равноправно притиснут шаренилом шиптарских и француских застава! То је најмање што би, у овом кратком року, могли учинити у знак захвалности Паризу! Мало је времена, иначе – „пукнули“ би они и бронзаног Макрона у натприродној величини – тик уз Клинтона! Е, то је слика пријатеља на окупу – окупиране туђе државе?!

         У мозак су нам убацили и „мантру“ – да су се, због мека срца, око нас истрошили и у недавној „ратној помоћи“ у НАТО-бомбама по Србији и Србима?! То њихово „жртвовање“ за наше добро – и добро демократије изнад свега – опет су, не трепнувши, претворили у „ратни дуг“?! Овај пут се не наплаћују у злату, него у ономе што нема цену – светим српским КосМетом се наплаћују?!          

         Колико ли је – од Првог светског рата, па све до овог најновијег „солунског“ фронта под Тријумфалном капијом – „појединаца“ који чине француску државу – стало иза срамних и дубоко непријатељских дела према српскоме народу?! Могу ли часни појединци – и колико – против ових „појединаца“ који се зову – држава Француска?!

         Сећамо ли се како је код њих, пре годину дана, прошла наша потерница за вођом терористичке ОВК Рамушем Харадинајем, који је још и књигу написао и хвалио се својим личним зверствима и зверствима осталих шиптарских терориста над косметским Србима?! Привели су га, тетошили, правили од њега звезду, дизали му рејтинг медијском пропагандом да би што боље прошао на шиптарским изборима на „Косова“ – јер су баш њега планирали да им буде премијер и – авионом га спустили у Приштину?! Толико је Француска ценила српску државу и српске жртве?!

         Сетимо се и „појединца“ Бернара Кушнера, лекара, три пута министра здравља, шефа дипломатије Француске и једног од оснивача НВО Лекари без граница, кога су одмах, нако агресије НАТО-а на Србију '99. поставили за шефа цивилне мисије УН на КосМету! Мора се признати, да – барем што се тиче ове му задаће, то је био – прави човек на правом месту! Све „жуте куће“ у којима су, заједно са Шиптарима, комадали Србе и распродавали их у органима – пропрао је, поспремио за „хирурзима“ и заметнуо трагове у те две године службовања?! Кад се једном поново појавио као почасни гост у Приштини – на новинарско питање о „жутим кућама“ – као звер искежен – саркастично се насмејао?!

         Паде ми на памет и „велики“ интелектуалац Бернар Анри-Леви, кога смо, још и 90-тих позвали у Београд – да се пред њим исплачемо – на изложби о геноциду над Србима, на којој је – презирући наше мученике – окретао главу! Колико је био „потресен“ тим сценама, доказао је по повратку у Париз, описујући нас као нацисте и кољаче – и здушно се залажући за НАТО-агресију на нашу земљу?!

         И, на крају – далеко је ово од трактата о односу Француске према Србима, али – руку на срце, није ни ђаво црн колико се каже! Има болесног „црнила“ и на нашој страни, које би под хитно – отварањем очију и дозивањем у памет – требало лечити?! Наравно да Француска, као тврдокорна католичка држава, никада није патила од љубави за православним Србима! То што јој је понекад пријало да један бројчано мали, а храбри народ, гине на истој страни у рату на којој је и она – логика је тренутног њеног интереса – којег смо ми – умишљајем – претворили у вечну љубав?! И, као напаст – раширених руку, затворених очију, зајапурени – натисли се у обљубу Француске?! Ја апелујем да се – са овим својеврсним „породичним злостављањем“ нежељених загрљаја љубави, сачекуша, наскакивања на Француску, и цео Запад – већ једном – ако Бога знате – прекине?! Ма, иако су они – ова вековна „силовања“ с наше стране – не заслужују?!

         Гледала сам синоћ премијеру филма „Заспанка за војнике“ по „Српској трилогији“ Стевана Јаковљевића, у режији Предрага Гаге Антонијевића, који је потписао и сценарио заједно са Наташом Дракулић. Иако – напокон – такав филм у Србији, који оставља снажан утисак, нажалост – само је кап истине – у мору спакованих лажи о нама, фабрикованих – и у Србији?!

         Међутим, није мене овај филм гурнуо у размишљање о филмским остварењима – посебно нашим. Пре недељу дана, од када су се Хрвати на њиховој државној телевизији ХРТ-у, хвалили шта су све припремили за свој „Фестивал хрватског домољубног филма“ – од тада ми кроз главу пролазе и наша „домољубна“ остварења...! Не би им мане било да су на овај фестивал уврштена! Напротив – тек тада би се заокружио одавно исписани сценарио о Србима?!

         Фестивал су назвали „Гордан Ледерер“ по сниматељу и домољубном драговољцу који је погинуо '90-тих, убијајући и протерујући Србе! Почео је 27. октобра и трајаће годину дана, у форми – путујућег циркуса, који, поред домољубног филма, има и домољубне промоције домољубних књига и дискусија...! На рекламном плакату, поред исписаних података, на сред-средине стоји и препознатљиви усташки грб шаховница, који почиње са белом коцком у левом горњем углу?! Е, у ту коцкицу уцртали су црвено срцуленце, које сведочи о – домољубном домољубљу домољубиве Хрватске према усташама и еН-Де-Ха-зији!          

         Фестивал је, како и приличи, сав саткан од домољубних дела која минимизирају, извргавају руглу и подсмеху српске жртве, проглашавајући их агресором и окупатором – у стољетном трајању хрватског геноцида над Србима?!

         Међу делима за рекламу и „понос“ је – књига и филм „Мит о Јасеновцу“ Романа Лељака, додуше Словенца, али баш онако направљено „по зубу“ хрватског државног пројекта, у којем – тешко да још негде има толико похвала и симпатија према напаћеним усташама, које су се „нарадиле“ у Јасеновцу, где је врвело од позоришта, опере, утакмица – у којима су Срби убијали време?! Нешто мало Срба је и губило живот, што у – ма сто посто – међусобној тучи, што природном смрћу – „нормално“ је и да умре понеко?!

         Ту је – ма, створен за рекламу – и филм Јакова Седлара „Сто година србијанског терора у Хрватској 1918 - 2018“?! На плакату за филм изнад гомиле костију, стоје исклесане главе краља Александра Карађорђевића, Светозара Прибићевића и ововременских Милорада Пуповца и Александра Вучића – као на америчком споменику Маунт Рашмор, који симболизује првих 150 година америчке историје! Поред имена филма, у загради стоји „од Карађорђевића и Прибичевића, до Вучића и Пуповца“?! Ту је и енглески превод уз додатак – „Шокантни документарни филм“! Наравно – кад већ Срби нису шокантну истину – само поређали – у шокантни филм и показали је свету – „истине“ су се у'ватили Хрвати?! Морао је неко?!

         У филму ми је некако најјача „захвалност“ Александру Карађорђевићу, који им је у Краљевини Југославији – нештедимице – давао српску земљу – уместо да је повукао границу (ма колико се ми спорили са Шешељем) Карловац–Карлобаг–Огулин– Вировитица и свео их – само – на оно, што је заиста њихово?!

         „Јунак“ Седлар је – ма, само тако састављен! По оцу је Хрват, по мајци Јевреј! Бољу комбинацију за ову работу – тешко је наћи, а при томе – што јес'-јес' – маестро свог заната! Монтира, прекраја, фризира, брише, додаје, фотошопира – свим најсавременијим технолошким достигнућима је овладао?!

         То што Срби за њега пре нису чули, није му сметало да се он дебело „наради“! Овековечио је све „домољубне“ теме и заслужне домољубе – од Анте Павелића, Алојзија преблаженог Степинца, преко Туђмана, Готовине и осталих „блажених“ из плејаде геноцидних домољуба?! Камером их је „уватио“ и ваздига у небеса, што појединачно, што масовно – величајући комплет усташе и усташство од настанка, учинка, до Блајбурга, и – на пиједастал незаборава, заједно са својим јунацима – и себе – подигао?!

         Међутим, макар што се Срба тиче – џаба је кречио!? Само што смо за „остварење“ му чули – заборавили смо?! Тако смо дресирани?! Нећеш ти – па макар сто пута био „Седлар“ – огадити хрватски учинак над нама?! Нама Хрвате нису огадили ни непосредни извршиоци свих јасеноваца, јастребарских, јадовна, јама, олуја, бљеска и на стотине хиљада – што покланих, што протераних...?! Нису нам их огадили ни они огромни казани по Доњој Градини и Јасеновцу, у којима сте Србе кували и од њих правили сапун?! Није нам их огадило ни оних 500.000 (по страним изворима) – и то само у Јасеновцу – што маљем утучених, што „србосјеком“ закланих (муниција се штедела)?! Сад нађосте да нас пробудите поновним убијањем свих тих јасеновачких мученика тако што вам је пред камером – једноставно нестало – близу пола милиона покланих Срба?! То што ти, као експонент државног пројекта ове најновије еН-Де-Хазије, здружено с њом, пропираш вашу мрачну вертикалу – од настанка до данас – тешко да ће Београд пробудити?!

         Додуше – гунђало се дан-два – али онако по кући – за домаћу употребу! И нека то, гарантујем да они који буду прочитали овај текст, неће се моћи чудом начудит – откуд сад о овоме прича, а „прошао јој рок“?!

         Ако би се неко од Срба и тргнуо – ту су они – увек „будни“ – који неће прошлост...?! Они бдију над нашим „мирним сном“! Као родитељ, који умирујућим речима – спавај, сине – своје чедо у дубок сан враћа када се усплахири пробуђено страшним сликама опасности које уме сан да ређа – тако и српски народ – ево већ цео век, има свога „родитеља“?! Како нас је која власт њихала – „успаванку“ ни једна мењала није! Нема тога пробуђенога Србина који гласом врха државе поново у сан није утеран?!

         Ова хрватска „умјетност“ није новина! Брисање злочина и обртања улоге жртве у џелата – старо је скоро колико и злочин! Није да се за то није знало, мада је, све до Туђмана, било тише! Последњих година – како и приличи финишу – добија заглушујућу буку! Али – нема тога урнебеса који буди из српске „успаванке“?! И док нам је Београд у државни пројекат редовно „успаванку“ уписивао, дотле се хрватски државни пројекат геноцида над Србима – у миру, успешно заврши?!

         Браво, Хрвати! Нема вас таквих на земаљској кугли! То што ваша мајка рађа – друге још рађале нису?! И треба ви да пишете такве књиге, правите филмове и перете историју, кад Београд и Срби – за сто година не стиснуше петљу да истерају истину и правду на видело! А требало је само поређати – без паковања, кривотворења и додавања објашњења! Међутим – до дан-данас – власт у Београду не нађе за то пара и времена...?! Али зато, кад би се побројало све оно што Србија пише, снима, финансира, шаље на фестивале, изложбе – мртва би трка била с Хрватима?! То што су Хрвати Србе убијали, прогонили, смањивали жртве геноцида и проглашавали их агресором – само је пола – од укупно „нацртане“ слике о нашем народу! Целе не би ни било без нашег доприноса?! Како смо тек ми здушно нашим парама „убијали“ свој народ у корену, сурвавали сопствену вертикалу у фекалије и уздизали непријатеље?! Овде не може стати ни стоти део тих нам „дела“ – што је „Београд“ Србима „наснимао“?!        

         Кад се само сетим позоришне представе „Свети Сава“ с краја '80-тих, коју је произвело перо Синише Ковачевића и режија Владимира Миличина – тај осећај дубоке мучнине, тешко је описати! Ма да су се и највећи српски непријатељи у'ватили ове теме – имали би више поштовања према нашој вертикали, народу, светосављу, владарима – истини,...?! Немањићи су „пасја сорта“, незајажљиви еротомани који не бирају с ким ће и кад ће оргијати?! Они убијају, силују, псују, праве баханалије и разврат, од слушкиња па кога у'вате...?! Народ је кљакав, прљав, пун копилади...?! Стефан Немања (Свети Симеон мироточиви) отац Светог Саве је – поред свега овога – и безбожник?! Сава је, између осталог, преварант, разбојник, билдер, који го до појаса, заједно са педерима монасима у Хиландару „вучјим чопором“ – набија мишиће...?!

           А тек у овој новијој историји, кад су се наши „домољуби“ у'ватили тема – та „остварења“ су небројена?! Сећам се филма „Лепа села лепо горе“ и то усред ратног хаоса '90-тих у којем Срби убијају муслиманске цивиле, жене, мајке, пљачкају, пале куће, и онако примитивни, оргијају...?! Сва та „креација“ режисера Срђана Драгојевића настаје на основу новинског текста и писанија – препоштеног и вечито прилагодљивог и употребљивог – Вање Булића?! Како филм не би, не дај Боже, остао само на причи о истинитом догађају у којем су '92. српски војници, бранећи мост и чувајући одступницу, били опкољени и под паљбом Алијине војске данима заробљени у тунелу – ови наши „креативци“ – разиграли су своју машту по Србима, јер – само такво „разигравање“ се плаћа и гарантује успех на Западу!

         Кад смо већ код „умјетника“ Драгојевића, он – од Првог светског рата, па наовамо – Србима дужан остао није! Од целокупне страдалне, мученичке, а витешке српске борбе у Великом рату, спакова нам филм – „Свети Георгије убива аждаху“– и то снимљен из наше касе за 5 милиона евра, које су му ДОС-овци дали те 2009. године! Како су ту тек Срби запечаћени као једна ненормална, примитивна руља, без части и морала, који једни другима, преко кревета и освета, намештају погибије по фронтовима...?!

         А тек што се можемо похвалити најновијим аутошовинизмом – толико га је да не знам одакле да кренем! Ево као илустрација само пар „светлих“ примера! „Умјетник“ Милорад Стојчић прво се прочуо сликом „Косовке девојке“ коју је обукао у шиптарску ношњу, а рањеног српског јунака, кога окрепљује водом – у Шиптара и – све то послао у Приштину на изложбу, лета 2015?! Тако је он својим „вишеструким“ талентом дао себи за право, ем да коригује четкицу великог Уроша Предића, ем да коригује историју како би доказао да се нису Срби – него Шиптари – борили за своје „Косова“?! Кад се већ доказао као врстан скрнавитељ својеврсне иконе која говори о српској борби за очување КосМета – Београд му је, сад у августу 2018. – без двоумљења организовао, да испод Белог анђела у Културном центру Србије у Паризу, постави – два мушка јунака цртаних филмова, Пају и Микија – у развратничкој сексуалној пози?!

         Борбу за „истину“ у очувању КосМета – испољену кроз све „умјетничке“ изразе – наша држава нештедимице подржава?! План страних обавештајних служби, изведен у сарадњи са домаћим квислинзима, који је спакован Србији – како би се потегао када дође тренутак (што је откривено и пред Хашким трибуналом) – својски је овековечио још један српски „умјетник“ Огњен Главонић! Његов документарац „Дубина два“ из 2016. који „сведочи“ како је Милошевић поубијане невине Шиптаре сакривао тако што их је, ни мање ни више, него с КосМета возао до Београда, не би ли их тамо закопао и сваки траг избрисао?! Одушевљена западњачка критика филм је величала као: „суочење са злочином у српском постгеноцидном друштву“?!

         Након што се доказао у овом „документарцу“ – одрешили смо му кесу за дугометражни играни филм „Терет“?! Ту је до краја „разиграо“ сценарио обавештајних служби о нама, по којем – онако беспослени за време НАТО-агресије '99. – скупљамо по КосМету Шиптаре поубијане, што у окршајима са српском војском, што под бомбама западних пријатеља – пунимо хладњаче и возамо их по централној Србији – не бисмо ли их посакривали?! За ово „остварење“ – легли су му директно државни новци – из Филмског центра Србије и Секретаријата за културу и информисање АП Војводине?! Уз нашу државу ово „дело“ су му – потпуно логично – здушно помогле Француска, Иран и – Хрватска?!

         А тек изложба УЧК-а 2013. у сред Београдa – о страдању шиптарске терористичке, „невине“ породице Богојевци, која је '98. оружјем ударила на легалне органе Србије и отимање КосМета?! Ко је све „изложби“ присуствовао, ко је отварао, ко је аплаудирао... – која је то тек наша страшна прича?! Да се не понављам, писала сам о томе – а и мучно је! Та колумна, под насловом „Од 'Шоте' до 'Богојевци' у Београду“, налази се у архиви на мом сајту www.milijanabaletic.com, а може се наћи и на интернету под тим насловом!        

         И она изложба у јануару ове године у УН о Јасеновцу, које је било само једно од 320 мучилишта за Србе по логорима и јамама у Хрватској – уместо да то буде почетак и да се, на међународном нивоу, напокон крене – и не зауставља док се не истера истина и казни монструозни злочинац – ми је „угасисмо“?! Као да никад ни постојала није?! Све, поново, гурнусмо у заборав, а – „Седлари“ – нраде ли раде?!

         Кад се мало боље размисли, Хрвати вала могу свашта да нам замере, али ово око геноцида над нама – не могу никако! Не да им пројекат нисмо ометали, него – помагали смо колико год је у нашој моћи било – што ћутањем, што заташкавањем, што директним нам доприносом у (не)делима?!

         И шта ће ту сад Хрватима којекакав Седлар у борби против Срба, кад тешко да – бољих „Седлара“ Србима – од Србије има?!

Милијана Балетић

     НЕМА КАМЕРА ЗА СМИЉУ АВРАМОВ

И немогуће је и неозбиљно – дати себи за право – да величину и значај професорице Смиље Аврамов – обухватимо једном колумном! Зато – ово и није колумна о њој – о нама је?! Њен одлазак није само одлазак једног људског живота испуњеног скоро 101 годином – то су мере за нас обичне смртнике, по којима процењујемо – да ли смо могли још, или је било време да одемо! Ово је одлазак симбола једног времена...

         У сто првој години живота, 2. октобра у 22:19 часова, упокојила се професорица и научник Смиља Аврамов – пренели су ретки – и то само штампани – медији у Србији?! Испраћај на вечни починак, уз опело, одржан је 6. октобра у 14 часова на Новом гробљу у Београду. Уз њен одар стајале су њене две ћерке, уважени универзитетски професори, једна у Канади, друга у Белгији. Унутрашњост капеле – уз незнатан број, увек присутних „профитера“, који непогрешиво препознају циљано место и удену се – била је испуњена српском интелектуалном елитом, патриотски орјентисаном – коју одавно не можете видети у медијима државе Србије! Оно што су присутни видели, видели су, а – држава Србија – ни једном-једином камером, новинаром, фоторепортером – није се удостојила да забележи и покаже српскоме народу тренутак одласка на вечни починак најзначајније жене коју је у историји изнедрио њен род?! Не само испраћај – ни вест о смрти – ни један електронски медиј – РТС, национална државна телевизија – то није имала у својим информативним емисијама и дневницима?! По овоме, ако никог другог, оно име директора „наше“ телевизије – РТС-а – Драгана Бујошевића – мора бити вечно упамћено!!! За разлику од гомиле новинара и изпреплетених камера пред овом капелом, које нам из дана у дан бележе и по 24 часа, а и дуже пуне екране, новинске ступце, радио таласе... испраћајима политичара, естрадних уметника, тајкуна, све до криминалаца – Смиља Аврамов није се нашла „на распореду“ њихових камера и уређивачке политике?! Овај чин таквог беспризорног давања себи за право, да – самим тим што сте у овом тренутку имали моћ одлуке – биће – на срамоту свих нас – забележен у историји!

         Ово неће умањит величину – велике Смиље Аврамов – штавише, одсликаће само време у којем је на одласку оставила Србију!

          И немогуће је и неозбиљно очекивати да значај њеног дела стане у једну колумну! Зато – ово и није колумна о њој – о нама је?! Њен одлазак није одлазак једног људског живота испуњеног скоро 101 годином – то су мере за нас обичне смртнике по којима процењујемо – да ли смо могли још, или је било време да одемо! Ово је одлазак симбола једног времена – обележеног трагањем, борбом, принципијелношћу, вредносним судовима, величином снаге личности, једноставне госпоствености, топлине, интелекта, сабраног знања, сведочења, упорности, неодустајања...,а што све заједно стаје у две речи – Смиља Аврамов! ТО је отишло – а не само један живот од 101 године!

         Оно што је она у својим научним радовима, уџбеницима, разоткривеним најстравичнијим светским заверама моћника, њихових центара окупљања, договора, планова, за којима је трагала и скупљала податке по свим архивима света, од Ватикана па надаље, и као доказ ставила у своје књиге – остало је! Сваком је доступно: „Опус Деи – Нови крсташки поход Ватикана“; „Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија“; „Геноцид у Југославији 1941-1945,1991...“ ; „Постхеројски рат Запада против Југославије“...! Али, њена интимна породична прича – која је својеврсна прича српскога народа – изгубљена је заувек?!

        Имала сам ту част да више пута будем у њеном друштву, и код ње у њеном стану у Београду недалеко од Светосавског храма, и слушам причу из приватности ње и њене породице у Пакрацу, где је и рођена на Сретење 1918. Када помислим шта из те ризнице драгоцених података овде навести – схватам да би требало све – а све је немогуће!

         Откад сам 2009. судском одлуком враћена на посао новинара у РТВ, више пута, све до пре годину дана – тражила сам, код свих уредника који су се смењивали – од Љубише Николина, Слободана Арежине, Блажа Поповића... да направим портрет Смиље Аврамов! Мада сам била свесна, пошто ми не дају да радим, да ће ми то тешко проћи, покушавала сам, чак и са убеђивањем да само урадим, па се не мора објавити ни за мога живота, али – само да то имамо, да остане забележено, сачувано! И – од свега је остао само траг у архиви телевизије, и у мојој личној, да сам то упорно тражила! Непроцењиви капитал њеног сведочења о животу и историји њене породице, образовању, богатству, светоназору, страдању, изпреплетеном крвном сродству са породицама које су оставиле дубок и племенит траг у вертикали нашег народа – својеврсна је историја Срба једног доба! Е – то је – бесповратно отишло?!

         На једној приватној телевизији 11. новембра 2004. са њом сам урадила интервју „Нови светски поредак, право или сила“ (постављен је на мом сајту, а има га и на You Tube) у којем, тако једноставно, а до краја суштински сагледан поредак светских моћника – пред њеним аргументима остаје потпуно разоткривен! Овај интервју је био – тек само једна – од толико тема, које сте са њом могли обрадити!

         А негде с почетка '90-те на једном неформалном скупу, на којем сам имала част да будем присутна, од много тога што се од ње чуло и упијало, шта је све откривала по светским архивима и оставила записано у својим књигама – објашњавала је хипокризију политике западних савезника засновану на Атланској повељи (1941.), по којој су – једно заступали на јавним међународним конференцијама, а – тајно, иза затворених врата, планирали заверу и погром?! Тада ми је дубоко остало у сећању да је још 1971. године (што је претеча оног југословенског Устава из 1974.) у Ватикану закључен тајни споразум између тадашњег папе, председника Америке и немачког канцелара, по коме „треба разорити Југославију као реметилачки фактор“, а – „Србе сатанизовати и прогласити кривим за геноцид“?! Ондашња тајна служба Југославије, пресретнутим разговором је снимила сваку изговорену реч овог тајног скупа и – до у детаљ известила Броза и његов најужи руководећи круг! Међутим – не да нису ништа предузели да то спрече – напротив – жмурили су, чак и помагали обнављање усташког покрета, уклањајући сваку сметњу његовом уздизању?! Као репортер са ратишта, а и радећи политичке емисије у студију, много пута сам користила овај податак и, не само због тога, добијала поспрдне коментаре како се бавим „измишљањем завера“?!

         Смиља Аврамо рођена је у Пакрацу, у богатој интелектуалној, факултетски образованој, српској породици. По завршетку Гимназије, школовање наставља у Бечу, које бива прекинуто Другим светским ратом у којем су јој, како сам од ње чула, 22 члана породице, међу којима – 11 најближих, заједно са оцем – усташе заклале у Јасеновцу! Десетковање њене породице – определило је да злочин геноцида буде једна од централних тема и интересовања њеног научног опуса, и уздизања у сам светски врх међу стручњацима за ову проблематику! О снази њене личности говори и професионализам објективног научника, којим се одликује њен рад, упркос личној породичој трагедији!

         Након рата наставила је студије, магистрирала у Лондону, докторирала у Београду, али не на докторској тези геноцида, како је и хтела, јер је руковоство факултета то строго забранило, уз претеће упозорење: „Јеси ли ти свестна шта чиниш! Па то је директан атак на братство и јединство“?! Када је, убрзо након доктората, постала предавач – написала је и једну скрипту у којој су побројане све конвенције, па и Конвенција о геноциду, где је уз неколико реченица објаснила дефиницију и одговорност, због чега је – одбачена цела скрипта, уз образложење да то „у уџбеник не може ући! То је политика! Припада прошлости! Ми морамо гледати у будућност“?! Е – ова реченица нас и дан-данас прати?! Она је касније, и поред свега – због дубоког осећања обавезе да то уради –и две књиге о геноциду објавила!

         По њеном казивању, основни разлог за такав однос према Србима је био идеолошки. „Комунистичка партија и Јосип Броз, који је добијао нервни слом кад се помене геноцид, био је – дубоко србофобичан и – све док комунисти буду имали икакву моћ и реч – то се питање неће поставити“?! Мада ово за неупућене делује невероватно, али – колико само, још увек, екранима Србије тутњи потомака Брозу оданих кадрова – који себе воле да сматрају, чак, елитом – само зато што су одрасли у материјалном благостању – које су им обезбедили родитељи – заслуживши то оданошћу Брозовој србофобији?! Колико их је само у дипломатији, медијима, невладином сектору, политици...?! Али – зато Смиље Аврамов – није било?!

         Из живота Смиље Аврамов, толико је „занимљивости“, које нису део њеног научног опуса, али су – снажан аргумент који употпњава мозаик истине о њеном српском роду! Када је 1947. тражила од шефа три дана одсуства са посла у Јавном тужилаштву у Београду, како би у Загребу – као једина од породице која је преживела усташки покољ у Јасеновцу – решила питање наследства – дочекало је: „Доста о Јасеновцу! Да твог оца нису заклале усташе – ми бисмо га убили, јер је био буржуј“?! Ипак је отишла, а по повратку – сачекао је отказ?!

         Интересантна је прича и о том „буржују“! Када је отишла у Беч на школовање, срела се са другим језиком, писмом, обичајима и након извесног времена латиницом је написала својим родитељима писмо о свом животу, хвалила се својим успесима, итересовала о својима у Пакрацу. Стигао је и одговор! Са нестрпљењем је отворила коверту и видела писмо које је она написала, а на самом дну, на малом чистом простору који је преостао – била је стиснута – очева порука – исписана ћирилицом: „Нисмо те послали у туђину да заборавиш ко си и коме припадаш – него да стекнеш знање и донесеш га на ползу своме роду“?! Након овога, више никада, ништа није написала латиницом!

         Тај „буржуј“, који – да је измакао усташком ножу, комунистичком метку не би – био је и један од оснивача моћних српских институција које су тамо помагале и на окупу држале српски народ, као што је Савез српских земљорадничких задруга, Српска банка, Српско привредно друштво „Привредник“...! Од 1897. још у Аустроугарској, па све до 1946. у Краљевини Југославији – „Привредник“ је био један од најзначајнијих привредно-просветних институција српскога народа! Преко њега је за тих 49 година, само на школовање послато преко 40.000 српске деце, којима породице то не би могле приуштити!!! Први секретар „Привредника“ био је њен отац и „за тих 20 година док је био на том месту, кроз нашу кућу прошла су бројна 'Привредникова деца“!

           Професорица Аврамов усавршавала се на Харварду и Колумбија универзитету. На Правном факултету у Београду изабрана је за асистента 1949. Од 1960. је професор, ванредни па редовни, а од 1973. па све до одласка у пензију 1985. била је шеф Катедре за Међународно право и међународне односе. Била је и дугогодишњи председник Југословенског удружења за међународно право, а као неко, ко се – с толиком лакоћом и оштроумношћу кретао кроз ову област – изабрана је 1980. на две године за председницу светског Удружења за међународно право! Као уважена светска научница, која је, као свој српски, говорила више светских језика – била је и предавач по позиву на универзитетима у Европи, Азији и Америци.

      Од 1991. до '92. учествовала је на међународним конференцијама о распаду СФРЈ, као стручни консултант председника Србије Слободана Милошевића (чији је била и професор), а 1996. била је један од оснивача Одбора за заштиту Срба од Хашког трибунала!

         Председника Милошевића је ценила, али му је, између осталог, замерала „меканост“! Као његов саветник, жестоко се успротивила инсистирању тадашње Европске заједнице да се изврши сукцесија (подела имовине) између Хрвата и Срба, захтевајући од њега да „одлучно одбаци сукцесију и на сто постави одштетни захтев и одговорност еН-Де-Ха према Србима, као што су то Јевреји урадили према Немачкој“! Наравно – то нико – ниједна власт у Србији – до дан-данас није урадила?! А, ево Пољаци су недавно поставили захтев за репарацију према Немачкој у висини од 850 милијарди долара – при томе сматрајући да је то само симболична надокнада, јер – планско истребљење пољског народа је – ненадокнадив губитак?! Шта онда рећи за некажњени геноцид Хрватске – јасеновце, јадовна, јаме, бљеске, олује, лоре, медачке џепове...?!

         Уз њено непроцењиво научно дело – стоји и огромна жеља и залагање – да се у Београду изгради велики Меморијални центар српским жртвама 20. века – као што су Јевреји изградили Јад Вашем у Јерусалиму, јер је – „грех на души читавим генерацијама, па и мојој – да се тим жртвама нисмо ни на који начин одужили“?!

         И поред свега овога – или баш због свега овога – Смиља Аврамов – Икона међу Србима – није ни члан САНУ била и није за њу било државних камера у Србији до '90-тих – ни након петооктобарске окупације 2000.?! Била је члан Међународне словенске академије у Русији, чији председник Сергеј Бабурин је рекао: „Допринос академика Смиље Аврамов науци међународног права, изградњи достојних и равноправних међународних односа, као и борби српског народа за јачање своје националне самосвести се не може проценити – он је огроман... И за нас, њене руске колеге и саборце, смрт Смиље Аврамов је огроман губитак активног борца за праведан светски поредак“!

         Овај однос према Смиљи Аврамов – неодбрањиви је срамотни шамар, који је – заувек – примио српски народ! Продане душе поданичког менталитета, које интерес западног окупатора доводи на позицију одлучивања у Србији – немање образа – „спасава“?! Господе драги... – када ће већ једном – доћи време да сви ти, опскурни ликови, за своја недела буду кажњени лично или стубом срама – који ће сачекати погани траг који за собом остављају?!

Данашњи жестоки рат који западњаци воде против Русије – и против свих православних, преко православља у Украјини – иако као такав није ни препознат ни заступљен у медијима – најјачи је – и скоро, неодбрањив – удар!

           Пре више од четири године, у пролеће 2014. Карл Билт, са позиције шефа шведске дипломатије – говорећи о украјинској кризи, коју су запалили како би сломили Русију – са носталгијом се сећао владавине Јељцина! Схватајући да се Русија под Путином, опет сабира око православља и уздиже до непобедивих висина, жалио је за Русијом '90-тих која је, по њему, тада била боља, јер је била у загрљају „западних вредности и демократије“?! Он сматра да је „у данашњој Русији ситуација много гора. Путин демонстрира приврженост, не међународним вредностима, већ православним. Православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију“?!

         И да ово Билт није изговорио, ко иоле прати глобална кретања, знао би да је удар на Украјину намењен Русији! За Путина то, свакако, није тајна! Није њему Билт отворио очи. Он је на чело Русије и дошао као последица прочитаног Запада коме је, врло једноставно – у две реченице објаснио – да око њега нема дилеме: „Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри, јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима.“

         Управо зато што знају да би војним ударом „добили по зубима“ – ударили су тако да им је победа загарантована и то – без губитака! Данашњи жестоки рат који западњаци воде против Русије – и против свих православних, преко православља у Украјини – иако као такав није ни препознат ни заступљен у медијима – најјачи је, и скоро, неодбрањив удар!

           Дубока вертикала руске државе и руске нације и зачета је – на простору данашње Украјине – када 988. године руски кнез Владимир из Кијева, као паганин, прима хришћанство – и то на Криму – а онда у хришћанство уводи и целу Кијевску Русију, која се – у вери уједињена – подиже у моћну државу и народ!

         У Кремљу је, 15. јула 2015. године, на дан обележавања 1.000 година од упокојења великог кнеза Владимира – Владимир Путин, рекао: „Обуставивши сукобе, поразивши унутрашње непријатеље, принц Владимир је започео формирање уједињене руске нације, припремивши тако пут за стварање снажне и централизоване руске државе“! Ето објашњења откуд удар на православље!

           Украјина има своју канонску Украјинску православну цркву Московске патријаршије (УПЦ МП). Призната је од свих православних цркава са којима чини јединство, локално је аутономна, а саставни је део Руске православне цркве (РПЦ) којој одговара. Ако се зна да су Украјина и Кијев за Русе оно што су КосМет и Пећка патријаршија за Србе, данашњи напад на УПЦ МП није неки велики ребус! У том разбијању у суштини лежи напад на РПЦ и цепање руског етничког и православног бића! То има вишевековну историју иза које стоји Ватикан – који је, још у 16. веку створио унијатску заједницу која је признала папу и римокатоличко вероучење и тако поцепала Украјину на западну унијатску и источну под канонском УПЦ МП. Ти украјински унијати су у Другом светском рату били жестоки нацисти, као што су у Југославији били и Хрвати! На западном делу унијати нису једини расколници, ту је и такозвана Кијевска патријаршија, па Кијевска православна аутокефална црква, и још неколико ситних у зачетку. Украјина је данас, вишевековном заслугом Запада, дубоко подељена држава са два жестоко непријатељски супростављена блока, у којима букти мржња и ратни пламен међу верски подељеном браћом! Е, то је суштина данашње украјинске кризе!

           Оно што је новина у удару на РПЦ је – окретање Васељенске патријаршије под васељенским патријархом Вартоломејом – против јединства православља?! Он, мимо црквеног канона, води преговоре са расколницима и тренутно инсталираном прозападњачком влашћу у Украјини – о давању аутокефалности?! Иако само једнак међу осталима у православљу, али у рукама Запада, добија на снази и – даје себи за право да он цепа Московску патријаршију и удара на њену канонску територију?! Подршка Вартоломеју стигла је пре неколико дана и из Америке: „Сједињене Државе снажно подржавају верске украјинске лидере и следбенике да спроведу аутокефалност у складу са својим уверењима. Ми поштујемо васељенског патријарха као глас верске толеранције и међуверског дијалога“! Дивно! Мада нисте морали улагати напор – и без овога знамо да је ваш!

         Ништа тако као овај напад на православље, не објашњава и данашњу „мантру“, како „треба само гледати будућност и не освртати се на прошлост“ – коју нам је у мозак утиснуо Запад, а ми фанатично прихватили?! Овај – генијално смишљен „трик“ – у дубокој је служби агресије, окупације и отимања наше територије и идентитета?! И тако ми – слепи пред стварношћу – бришемо прошлост, да би је они лакше отели – како би нам уништили будућност?! У томе се и састоји један једини задатак расколништва у УПЦ МП!

         Овај проверени рецепт и на нас је примењен! Удар на СПЦ има дубок корен, а под комунистима и затирање! Они су 1928. на свом Четвртом конгресу Комунистичке партије Југославије (КПЈ), познатом као Дрезденски конгрес, растурајући Србе у тадашњој заједничкој држави – правећи од њих други народ назван по географској одредници где су живели – преименовали им и језик и цркву! Комунисти су тако од – једне једине канонске аутокефалне Српске православне цркве (СПЦ) – напабирчили и хрватску, и босанску, и црногорску, и македонску, и војвођанску православну цркву?! Данас и Шиптари – да би заокружили државолико „Косова“ – хоће да све наше духовно благо тамо и светиње „сачувају“ под косовском православном црквом?! И, видите докле смо данас дошли – а наше „заслуге“ у томе су – немерљиве?!

        Посебним чудесима се „одликује“ такозвана Црногорска православна црква (ЦПЦ), инсталирана да тамо обави раскол у Цркви Светосавској и протера канонску СПЦ?! Иако је мала, не може се занемарити расколничка агресивност, која је у спрези са Миловом влашћу?! Међутим, још увек је број тих „верника“ незнатан у односу на тамошње вернике СПЦ. На то утиче и „младост“ такозване ЦПЦ која је први пут заметнута 31. октобра 1993. године, када су национални Црногорци на Тргу Маршала Тита (а где би друго) на Цетињу за митрополита изабрали рашчињеног попа СПЦ у Америци Антонија Абрамовића, кога је после смрти 1996. заменио следећи рашчињени поп Мираш Дедејић?! Брозова расколничка чеда неколико пута су безуспешно покушавала да ту „направу“ региструју! Коначно, 17. јануара 2000. године, то је и учињено у полицијској станици на Цетињу?! Ова „црква“ – својеврсни раритет и новина под капом небеском – створена је комунистичком промисли – тамо где је Свети дух протеран – а пендреци столују?! Суштина раскола у хришћанству (шизма 1054.) на источно православно и западно римокатоличко, настала је око исходиштва Светог духа. Православни су остали при изворном, непромењеном облику правила апостолске вере од самог настанка црквене историје Вазнесењем Господњим – по којем Дух свети исходи од Оца. Римокатолици су измислили неку своју нову верзију – код њих Дух свети произлази и од Оца и од Сина?! Е, Мило нема кад да се замајава око Светог духа – Он је из Милове „цркве“ – протеран?!

         Од свих црквених правила Мило се једино држи римокатоличке верзије индулгенције (искупљења грехова)! Код њих се почињени греси – ма колики били – уз благослов папе могу откупити новцем?! Међутим, Мило је и у ову римокатоличку трговину – унео новине! Све грехе које је по наредби земаљских моћника (и својој вољи) починио над историјом Црне Горе, њеним миленијумским српским идентитетом и СПЦ-ом, засад је – он наплатио?! Ко ће, кад и како, за његове грехе платити – сам Бог зна! Али – ако буде пред римским папом – то му је завршено! Пара има напретек?!          

         Та „направа“, звана ЦПЦ, данас има и свој раскол у два интересно „партијска“ крила. Једно предводи Мираш, кога су подржавали западни „пријатељи“, расколничка такозвана Бугарска православна црква и миловци, наравно! Друго предводи – новоникли Лав Лајовић! А тек што је Лав посебна работа?! Он се – ничим изазван – из фотеље директора дневних новина „Побједа“ – 21. маја 2017. уз помоћ Мирашеву – запослио у „нову фирму“ – такозвсану ЦПЦ и кроз мање од две недеље постао презвитер?! Свој нови посао, како и доликује – „са радошћу Господњом“ – објавио је на свом Фејсбук профилу?! За мање од годину дана пукла је тиква између Мираша и Лава – те је тако сваки од њих однео „комад“ ове „цркве“! Биће да је овај „лав“ по свој прилици нова расколничка нада, пошто је иза њега стала расколничка Украјинска православна црква, а Мирашу је, изгледа – ударило звоно у једну страну! Е, Боже драги, човек не зна да ли да се сит ситан изплаче или исмеје?!

         Са расколницима у Македонији, која се неканонски одвојила од СПЦ још под вољеним Брозом 1967. много је тежа ситуација, јер и траје дуже. Томе у прилог иде и данашњи став Васељенског патријарха, који је стао уз украјинске и македонске расколнике?! Он се недавно, директно и недвосмислено, обратио и Руској и Српској православној цркви да признају расколнике, наводећи како је то „апостолска дужност цркве да тражи начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини“?! А шта се тиче „дужности цркве да тражи начине спасења“ и целовитост њихових матичних, канонских цркава, руске и српске – за тим Вартоломеј није понесен?!

         Међутим – „није ни ђаво црн, колико се каже“ – тешко да би непријатељи све ово постигли без наше „помоћи“?! Мртва је трка између Срба и Руса у доприносу данашњем стању у СПЦ и РПЦ! Колико је, за време комуниста само запаљено и срушено православних цркава и манастира у ове две православне земље, или претворено у штале за стоку, у магацинске просторе... сам Бог зна?! Остале цркве биле су поштеђене!

         Морбидност маште у затирању православља, коју сам, обилазећи Русију 1992. године, видела – у мени је изазвала невиђено запрепашћење! Тамошњи комунисти су се чак „сетили“ да, приликом претварања цркава у касарне – мокри чвор инсталирају у олтару?! Место – у којем се припрема Света причест и призива Свети дух – у које могу ући само мушкарци – и то крштени – комунисти су одредили – за велику и малу нужду!!! Е, оваква Русија – сваком „Карлу Билту“ – била би по жељи?! За тим они пате!

         И није само да пате – не одустају! У шизми 1054. када су тадашњи расколници ударили изнутра, отцепили се од изворног хришћанства – православља – и основали своју Римокатоличку цркву – не да није завршен сукоб – тек тада је почео?! Када се сагледа њихова улога, од данас до шизме, ретко где, а поготово у хришћанској Европи, не стоји Ватикан иза отимања верника, покрштавања, иницирања братоубилачких ратова, благосиљања џелатове руке над православнима (довољно се сетити Алојзија Степинца), отимања територија, прављења нових граница и држава и подвођења под једну – своју цркву, над којима се инсталира западњачка власт?! Нису они ту сами! Не би ни могли! Ту су разни њихови световни саборци и помагачи?! Само кад се крене кроз ову новију историју – од Беча, Берлина, Вашингтона... – а тек Лондона – ко год и да искочи из овога строја – Лондон је ту?!

           Оно што представља посебну опасност јесте данашње понашање васељенског патријарха Вартоломеја, што је доказ да су се инсталирали у сред православља – у језгро – одакле метастазирају кроз православно биће! Упорним радом и неодустајањем данас су дошли до саме посластице – растурају нас помоћу нас самих и – задовољно трљају руке?!

         Којим и коликим то гресима Запад држи Вартоломеја у шаци – кад нема тих пара за које се може искупити – него му за индулгенцију једино признају – да удари расколом по Православљу – сам Бог зна?! Могуће је и да смо га ми православни својим гресима заслужили?! Но, било како било – оно што је била шизма 1054. године, када се поцепало хришћанство на Православље и Римокатоличанство – то је данас Вартоломејево „чинодејствовање“ које ће имати за последицу – расколнички домино-ефекат у целом православном роду!

         „Људска права“ Срба – сведена на Заједницу српских општина (ЗСО) – и после пет година од потписане обавезе у Бриселу и рока до 4. августа, који им је пре четири месеца, напокон, и ЕУропа дала – ладно су игнорисали! Биће да је ова „наредба“ била јавна – а „намигивање“ тајно, јер – баш би Шиптари урадили нешто контра својим менторима?!

         Рамуш Харадинај – уместо да се правда око ЗСО – прети свим Србима до Београда, да им случајно не падне на памет да прогласе аутономију „на северу и крше законе“ ИСИЛ му државе „Косова“?! „Нико нема право да предузме унилатералну акцију“, у супротном – „би ће адекватно одговорено“?! А на шиптарску „унилатералну акцију“ отимања КосМета, на који су се смишљено – из своје државе Албаније излили – нико ни „а“?!

         Два дана пре тога, бивши албански премијер и министар одбране, а сада министар албанске дијаспоре Пандели Мајко – са сред КосМета саопшти нам датум стварања велике Албаније: „Желимо да отворимо границу између Албаније и Косова. Премијер Еди Рама ми је рекао да је донета одлука. Од 1. јануара почиње слободно кретање између Албаније и Косова“?! Дивно?! Једино што се не зна докле им је све „Косова“, јер и следећи из низа шиптарских монструма Хашим Тачи чека „међусобно признање између две државе“ и поставља услове: „Приштина не прихвата поделу Косова нити размену територија, већ само корекцију граница, односно прикључење Прешевске долине Косову“?!

         Мало помало – дођосмо до бербе „плодова“ – свих оних „наших великих успеха“?! Све што је нашим преговарачима и наређивала и „намигивала“ ЕУропа, они су – као своју „патриотску дужност“ – ревносно обавили! За почетак, а најважније – истерана је држава Србија с КосМета?! Сад иде последња фаза – „коначно решење“! Ове остале работе са Шиптарима су – за неко следеће „Косова“ које нас чека?! Ту спада и онај аутопут од Ниша до Приштине, који Меркелица обожава – а Београд „извршава“?! И – док нас праве лудима – како је то за наше добро – Шиптари раде посао – на хиљаде станова већ су купили у Нишу?! Где је, овде, Београд?! Где су те мере које може – а неће – да предузме угрожена држава да се заштити?! Је ли то, за једно 50 година – следећа „прешевска долина“?! Је ли то следећа шиптарска граница – и докле – којом ми „у незнању“ – миц по миц крунимо државу коју су нам преци – пре миленијума – стварали и остављали?!

         Док се Шиптари, све по плану „Призренске лиге“ – шире као епидемија – стиже „спасоносни“ одговор из Београда да се „разграничимо“ и то тако – да „обе стране нешто добију, а нешто изгубе“?! Боже драги?! Па шта год да Шиптари добију – само су добили и ништа нису изгубили – јер то и није њихово! А шта год Срби „добију“ – увек су изгубили! Колико год КосМета да се Шиптарима поклони – тиме се увећава велика Албаније на једној страни – и за толики део смањује Србија на другој?! Где пронађосте овај „реципроцитет“ – кумим вас Богом – у којем Албанија и Шиптари само добијају, а Срби и Србија само губе?!

         Појашњење „реципроцитета“ и „коначног“ решења, 9. августа даде председник Србије Александар Вучић: „Ја се свакако залажем и то не кријем, и то је политика коју представљам, а да ли ће она добити подршку народа или не, али ја се залажем за разграничење са Албанцима“?! У овом „коначном решењу“ – нигде не препознах – а шта са Шиптарима широм остатка Србије?! Ајмо редом!

         Ма, Вучић још и не у'вати ваздух – кад груну гомила „аналитичара“ да одбрани „спасоносно“ решење које се први пут појавило од „храброг човека спремног да пресече“! Ударише и у глас народа, наватавајући „случајне“ пролазнике по КосМету – сви изреда траже „коначно решење“?! И сви председници 10 српских општина са КосМета – траже што и „случајни пролазници“?! Мене се дојмила „одбрана“ генералног секретара председника Србије Николе Селаковића: „Ми смо опцију чекања проверили у последњих 19 година и толико чекамо да нам неко други донесе решење. Председник Вучић се залаже за решење које избегава сваки рат у будућности. Да нам сачува образ“!

         Ово ми је, што би млади рекли – врх?! Ем нема рата, ем „сачуван образ“ – и то сачуван – не на било чему, него – баш на КосМету?! Признајем – оваква комбинација с „образом“ – до овога тренутка ми ни на памет падала није?! Е, кад ме већ госн Селаковић разавети – почех и ја да размишљам – како се још трајније заштитити од „погибије“...

         Најмање бисмо имали рата да све што нам траже поклонимо и то – све одједном – да се не мрцваримо годинама?! И КосМет и Војводину и Рашку област и Прешевску долину и Врање и Лесковац – све до Ниша?! Шта ће нам овај баласт од државе?! Како без државе живе Роми – где разапну чергу – док их не отерају – то им је држава! Путују, мењају државе за које не морају да ратују и – тако „чувају образ“?! Ми се укопали овде на једно место скоро миленијум и по (то по подацима које нико не спори, да не узимамо ова најновија истраживања која броје десетке миленијума)?! Вала, што је доста – доста је! Распродамо, брате, све – чергу на леђа и – пут под ноге! А образ – „сачуван“?!

         Решење вам је „храбро“, што јес-јес, али – преписано?! Па, овако се ми „разграничавамо“ са Шиптарима од памтивека?! Они окупирају један део, поубијају и протерају Србе, отму им све, а истовремено – „бурекџиницама“ запишају следећи терен – за следећу отимачину?! Такво „разграничење“ са Шиптарима и сад је предложено – њима очишћено „Косова“ – нама сви Шиптари ван КосМета широм централне Србије?! Какво је то разграничење?! Је ли то „због наше деце“ – „да не остављамо терет нашој деци“?! А шта да раде „деца“ једног дана са Шиптарима који су вам сада ван „Косова“?!

         Нема шта – лепо смишљено! Лепо смишљено је било и ширење Шиптара по целој Србији – од Шар Планине до Суботице?! Оно – тик уз Албанију – комплет су преплавили, отели и сад кажу ако се Срби дрзну да крше „Косова“ законе и прогласе аутономију на северу – „добиће адекватан одговор“?! Где је теби, Београде „адекватан одговор“ – на свеукупни шиптарски план и поход на Србију?! Ево су ти Шиптари окупирали и Прешево, Бујановац, Медвеђу – то није на КосМету?! Како то Шиптари кроз све градове у Србији заузимају централне позиције на којима су развили свој „бурек“ и дубоко пустили корен – док на КосМету хапсе, убијају, прогоне Србе, пале и отимају немањићку имовину?! Кад ће нас сачекати „коначно решење“ за ова следећа места са мапе велике Албаније – која окупирају и која су већ окупирали?!

         Уместо што нам претите да морамо што пре поделити КосМет са Шиптарима – јер „за коју годину оде и Врање и Лесковац“ – што нам не кажете шта радите да их спречите у агресији и ширењу на српска „врања“ и „лесковце“?! Где је предлог државе да се коначно реши вековни проблем који Србија има с Албанијом и њеним народом?! Уместо тога, ви запели да их још нашим парама и трудом помогнете, ишколујете, лечите све до Ве-Ме-А, запослите, дате им документа, изградите путеве, повежете их и – по принципу „кључ у руке“ – препустите отимање места за местом по Србији?! Значи – сад им поклоните део Србије – да буде само њихов и темељно очишћен, а – на све начине да им се помогне – да остатак државе преплаве, развију бизнис, јер, Боже мој – Срби не знају „испећи бурек“?! Онда ће да се саберу, организују у партије, запоседну парламенте – локалне и државни – поделимо им ресоре по министарствима, па ударе у захтеве за равноправношћу шиптарског и српског језика, траже аутономију на којој ће тада бити већина (као данас у Македонији), траже „људска права“, која ћемо им – под обавезно дати – због свих њихових „људских“ поступака над Србима од када су их Срби пустили у своју земљу?!

         Је ли то то коначно и трајно решење?! Како нађосте принцип реципроцитета у оквиру – савојих – граница?! Где вам је ту Албанија, која – мучки и покварено – десетинама година гура свој народ – у нашу државу?! А онда дођу Пандели Мајко и Еди Рама – „отварају“ границу – спајају се са српским КосМетом – и шире у велику Албанију?! Уместо да се инсистира на односу Београ –Тирана, пристало се на однос Београд –Приштина и тако – амнестирала Албанија која је кључ свега?! Како се то догоди да је Албанија амнестирана?! Шта – то вам ни на памет није пало?!

        Кажете: „лако је критиковати – дајте решење“?! Ево, ја сам га дала, још 2013. Тада је било – скоро – илузија! Сад више – није! Јер, толико тога је промењено на светској сцени! Ко хоће да се упозна са овим предлогом, наћи ће га на мом сајту milijanabaletic.com, или интернету, под насловом „Предлог решења српско-албанског сукоба“. Састоји се од текста и мапе. Не кажем да је савршен, а поготово пут није лак, али – поставите то питање пред великим силама на Савету безбедности УН – па да пробамо! Е – то би био реципроцитет у разграничењу, коначно решење које гарантује трајни мир и – чува образ!!!

Мора да ће бити да је случајно – у „незнању“ ЕУропе – остављено Хрватима да, баш они, држе неугашен тај пламен усташтва и фашизма! Не би они тек тако добили ту улогу – да је ЕУропа од њих имали бољих за ту работу. Али – како објаснити помоћ Србије свему томе...?!

           Ево већ 23 године откад Србима сваки август почиње „Олујом“! Њоме су Хрвати '95. завршили геноцид над нашим народом и – од тада га славе као најважнији државни празник! „Олуја“ им је трајала 4 дана, а почела 4. августа у 4 сата ујутро – када су амерички бомбардери прво ударили по српским положајима – а потом Хрвати јурнули на Србе – протерали преко 250.000, више од 2.000 поубијали, поклали и живе у огањ бацили, па заједно са кућама спалили, отели имовину милијарде евра вредну?! Е, након те '95. свака следећа, до дан-данас, била им је слављење тог срамног и монструозног биланса погрома над Србима – када песмама, поклицима, обележјима, продајом књига Анте Павелића – нераскидиво држе континуитет са усташком еН-Де-Ха-зијом?!

         Ова година ће се бележити и по посебном застиђу и бруки Милове Црне Горе која је на славље послала свога официра да „увелича“ чин завршеног геноцида над српским родом?! Опет у Црној неки нови Штедимлија и Секула Дрљевић – а Његошеве кости у гроб се, од стида, преврћу?!

         Неколико последњих година и Србија је „преломила“ – па се сећа „Олује“! Председник Александар Вучић на овогодишњем сећању, између осталог, рекао је: „Хитлер је хтео свет без Јевреја, а Хрватска је хтела Хрватску без Срба“ и – замерио се свима до председнице им Колинде – која нас је обавестила да нам, због упоређења Хрватске са нацистичком Немачком, неће доћи у Београд?! Е што ме ово растужи – описат вам не могу! Мада, и ја мислим да упоређење није адекватно, јер – Хитлерова Немачка је за њих – мила мајка!

       Али, није овде крај „лепоти“ односа Хрватске према Србији и Србима – и ставу Београда према тој „лепоти“?!

         На конференцији за медије коју је Вучић одржао 7. августа, на првом месту о проблему КосМета, било је речи и о Хрватској и Хрватима! Рекао је како ни једну реч не би променио из говора на Дану сећања на погром Срба у „Олуји“, али – „моја жеља за све бољим односима са Хрватском остаје“?! У тој његовој жељи нигде, да сам ја чула, условљавања било није нити тражења одговорности и казне за стогодишњи геноцид Хрвата над Србима?! Нема тражења да се то питање постави пред надлежним међународним институцијама, изнесе пред све велике силе стављањем на дневни ред Савета безбедности УН, подигне тужба, захтева ратна одштета, тражи ревизија државних јој граница стечених геноцидом над Србима... – ничега нема?! Уместо тога, чусмо све шта Србија ради и радиће за Хрватску и Хрвате, јер – тако је договорио са њиховом председницом Колиндом Грабар-Китаровић, приликом посете Хрватској у фебруару ове године! „Ми хоћемо да се сви Хрвати у Србији осећају добро и да не буду у позицији у којој су Срби у Хрватској који су са броја од 626.000, пали на број од 186.000!“ Онда се похвалио како „све од 24 захтева хрватске мањине у Србији завршавамо“! За потребе Хрватског културно-просветног „друштва 'Јелачић' Нови Сад издваја се 800.000 динара ове године. Мост у Моноштору управо се „решава“. Влада Војводине до четири Хрвата је ангажовала у покрајинским секретаријатима. Договорили смо укључење Хрвата у полицију Србије, посебно у Војводини. Имају лектора за хрватски на Универзитету у Новом Саду. Имају школе, средње и основне, на хрватском у Суботици, Жеднику, Сенти...“! Дато им је „и 500.000 евра за уређење родне куће Бана Јелачића у Петроварадину и још 100.000 евра“ ће им дати. „У Сремској Митровици смо им дали у власништво ( нису хтели симболични закуп од 1 евра на 50 година) дом 'Сријем'“?!

Обнављамо им Дом културе у Таванкуту у вредности 40 милиона динара. Влада Војводине је покровитељ са 2 милиона динара њихове манифестације 'Дружијанца'! Наређено „запошљавање људи из хрватске националне заједнице – завршено“! У договору са бискупима у Србији, њиховој цркви „сва имовина у Србији реституцијом се враћа“...!

         Кад смо већ код ових силних давања, имовине и реституције – и Хрватска је 18. маја усвојила Закон о управљању јавном имовином и на тај начин – супротно потписаном Споразуму о сукцесији – отела имовину српских предузећа у Хрватској – вредну више милијарди евра! Оно што је прилично симтоматично јесте да – махом, ту имовину српских правних лица која су тамо остала – стиче Католичка црква у Хрватској?!

         У овим Вучићевим поклонима Хрватској и Хрватима – чусмо и круну међу уступцима – са далекосежним последивцама – око „места страдања Хрвата у Србији током '90-тих година прошлог века“?! Београд је пристао да им „страдање“ усвоји тачно онако како су га они испројектовали и да се на тај начин од центара где су хрватски злочинци, након пада Вуковара били похапшени и притворени да, као припадници паравојних формација, чекају суђење – у тада још заједничкој држави, пред заједничким органима – направе и прогласе „мучилиштем“ за Хрвате и „логором“ – једнаким хрватским мучилиштима и логорима за Србе – од Павелићевих „јасеноваца“ – до Туђманових „лора“?! Ма ово је – врх?! Уосталом, зар је важна истина – па они и јасеновце, јадовна, јаме по Хрватској данас негирају! Они Николу Теслу бесрамно отимају – преводећи га у Хрвата?! То је једини Србин који им треба – без обзира што су му родну кућу у Смиљану '90-тих сравнили са земљом, јер – знају они да је Србин! Они су и довршетак геноцида над Србима у „Олуји“ прогласили „обрамбеним ратом од агресора“! Они су и пред Међународним суду правде, након свега – нас – тужили за геноцид?! Е, ово је врхунац лицемерја и безобразлука! Сада им је Београд омогућио да означе и инсталирају хрватска „мучилишта“ у Србији – на која ће нам сваке године долазити, побијати своју шаховницу, певати „за дом спремни“, полагати венце, цвеће, лити сузе „жртве“ на тлу „џелата“, позивати све светске камере да прикажу њихова тужна и „невина“ лица са места „страдања“ Хрвата у „монструозној“ Србији – равна њиховим јасеновцима?! Е – то је улога коју они хоће да тим местима доделе и кривотворе истину о њима – а то сами – без власти у Србији – не би могли?! Набрајајући шта све Београд за њих ради и радиће, Вучић је завршио: „То су ствари којима се ја поносим“?! Ма – предивно?!

         Да не бих понављала под каквим злостављањем данас живи нешто још мало Срба у Хрватској, а шта још све, мимо овога што је Вучић навео, имају – и хоће да имају – Хрвати у Србији, наћи ћете то у мојој колумни: „ВУЧИЋ МЕЂУ ХРВАТИМА“.

         Ове страшне историјске грешке Срба – намерно или из „незнања“ – имају свој дугачки траг! Па њима је пред почетак Другог светског рата 1939. године – исто тако споразумом – тадашњег премијера краљевине Југославије Србина Цветковића и председника Хрватске сељачке странке Мачека – направљена Бановина Хрватска и – ударен темељ данашње им државе! Тај Србин је мирно пристао да се Савској бановини – која је једина и била хрватска – припоји цела Приморска бановина (данашња Далмација), од Дунавске, Дринске и Врбаске бановине узме повелик комад, а од Зетске, ни мање ни више, него – све од Превлаке до Неретве заједно са Дубровником – којој су српски комунисти након рата, Ђилас и остали, придодали и Истру, затим – отели Барању од Војводине и – све то поклонили Хрватима?! Још постоје живи сведоци ове срамне издаје! Е сад, после територије – дошло је време да им поклањамо и српско страдање, тако што их за злочин над нама нећемо питати, нећемо их тужити, све ћемо им опростити и – пристати – да ми будемо „злочинци“, а они „жртве“?! Господе драги?!

         У име чега сва ова жртвовања и понижења Срба?! Чиме смо ми то уцењени?! Је ли то та цена коју – не да смо пристали да платимо – ми молимо да је платимо само зарад пута у ЕУропу – тамо где је повампирени усташлук Хрватске добио благослов и заштиту?! Па, зар би могла Хрватска спроводити отворени геноцид над Србима без заштите и договора са ЕУропом?! Ако ја нисам у праву – како то да им никада из Брисела не стиже ни опомена за сва усташка оргијања над Србима?! Шта – ви то као не знате – шта ли?! Мора да је случајно – у „незнању“ ЕУропе – остављено Хрватима да, баш они, држе неугашен тај пламен усташтва и фашизма! Не би они тек тако добили ту улогу да није процењен њихов „квалитет“ за ту работу?! Није ту у питању само теорија – они су дебело кроз праксу доказали да су непревазиђени! Сви остали заједно ни примаћ им се не могу у маштовитости идеја које су спровели у (не)дело над којим имају искључиво ауторско право – мало ли је! Тешко би ко могао да им угрози прво место које им није тек тако додељено!!!

         Ако је до сада и било неких дилема око улоге коју су добили Хрвати – све су нестале у мају! Док се у Москви, а и у Европи, прослављао 9. мај у част победе над фашизмом – у Хрватској није , али је зато – на тај дан Степинац добио још један споменик испред катедрале у Сиску?! Затим су – под покровитељством Католичке цркве и хрватског Сабора – усред Европе прослављали фашизам и усташство 12. маја у Блајбургу?! Колико знам – о блајбуршком дернеку усташа – Хрватској из Брисела није стигло – ни „а“ ?! Ипак морам рећи – око ове две слављеничке опције сударене у мају – Хрвати су, што јес-јес – играли поштено! Дан победе над фашизмом избрисали су из државног календара и – за Блајбург се определили! Њима кад дође април, кад, „шминке“ ради, дају „сућут“ у Јасеновцу – једва скупе десетак људи да положе венац на то, по методу убијања, најмонструозније место из Другог светског рата! Зато у Блајбург, на величање монструма и кољача из јасеноваца им – долази и преко 50.000 Хрвата! Капа доле! Мени су Хрвати најпоштенија чланица ЕУропе! Ако смо усташе, онда смо усташе! Нашта би то личило да мало славе победу над усташама, па онда мало усташе! С њима дилеме нема – они су за усташство и – тачка?!

Ако би икако могло, апеловала бих да ови западњачки лобисти и којекакви аналитичари, својим мудросањима не скачу по нама преко екрана и убеђују нас како њиховим газдама Балкан и није нешто посебно битан?! Није битан – него међу најбитнијима битан – нажалост! Толико битан да га они – без некаквога чуда – препуштати Балкан неће!!!

         Ако је ишта данас читљиво то је ова очигледна позиција у коју су смештени Срби на Балкану! Нема више дилеме да ли је западњацима Балкан битан – када је цео окружен НАТО-ом, јер ваља спречити Русију да му се у трбух – преко Македоније, Србије и Републике Српске – уклини!

         Они падоше с ногу од уцена и обећања којима нам, наизменично, испред носа машу како би до краја ставили чизму на овај простор и по своме га „уредили“! Слећу, узлећу, скачу по нама, вршљају по земљи, ситна писма пишу и у тачке сричу, организују сусрете и самите „балканских држава“, а на сваком за сто – дрско попере – свога монструма „Косова“!

         Међу све адресе са којих су нам написмено испостављани ултиматуми за черупање територије и отимање КосМета, уписа се и главна – Вашингтон! Тамо су пет чланица квинте: САД, Британија, Француска, Италија и Немачка, у 11 тачака, до у детаљ, разрадиле услове Србији, чији је циљ потпуни суверенитет „Косова“ и његово учлањење у УН! Ту је и најдемократскија тачка вашингтонског папира – да се у Савету безубедности укину или затворе за јавност редовне седнице о КосМету?! Да му се судбина закуца тајно иза затворених врата, јер – тако се лакше отима! Овој „демократији“ оштро су се успротивиле Русија и Кина!

         Полазни акт за овај документ је извештај њјујоршког Института Исток-Запад, који је предложио и санкције против регионалних лидера и земаља Западног Балкана, ако не буду поштовали овај пакет мера! Помиње се и јавни политички притисак, укидање или смањивање финансијске помоћи европских и америчких фондова...! Ма, само ви да нама платите за уништено НАТО бомбама, а што се ваше помоћи тиче – нека, хвала!

         Ту је и тачка, која је такође „испаљена“ у Србију, али кружном путањом путује метак! Квинте су одлучиле да притисну све чланице ЕУ које нису признале „Косова“ да га признају! Ту је Шпанија кост у грлу! Она, откад је Каталонија одржала референдум о самосталности – толико се бори за целовитост Србије да јој Београд ни примаћ није! Мене просто стид обузме кад видим с колико принципијелности ни један шпански званичник ни за сто неће са Шиптаром с „Косова“ да седне, ни на скуп да уђе где Шиптари разапну заставу лажне државе! Ми – тај ретроградни став принципијелности – немамо?! Е, то нама – ту мекану лакоћу савитљивости – наши западни „пријатељи“, ем „цене“, ем трљају руке!

         На Самиту ЕУ и земаља Западног Балкана 17. маја у Софији нису им биле све ЕУуропејске чланице! Шпанском премијеру Маријану Рахоју није пало на памет да седи за истим столом где се „Косова“ третира равноправно као држава! Он је још пре два месеца рекао – да га његове слике у заједничком албуму са косовским Шиптарима на том Самиту – биват неће! Ми смо послали председника државе и – тако поручили да волимо да се „сликамо“ и да немамо никакав проблем да нас насмејане с Тачијем урамљују!

         Самит је због тога и одржан по Гимних формату, што значи да сви учесници буду без назива и обележја земаља! Да се не помиње ни једно име држава Западног Балкана, био је услов да, унапред договорену, Декларацију усвоје све чланице ЕУ – и оне које су признале „Косова“ и оне које нису! У њој пише: „Потврђује се недвосмислена подршка европској перспективи Западног Балкана, а партнери са Западног Балкана се обавезују да следе европски пут као свој стратешки избор“! Сад „кад ће – не зна се“! Али, да сад следи гњечење, следи – и то на дугом штапу!

         После оног самита у Солуну 2003. земљама региона обећано је пуноправно чланство, а сада – само „перспектива“! Пред том шареном лажом обећања – и моћним притиском ломљења кичме – трагикомично се утркујући ко ће испунити што више ЕУропејских наредби – постројени као ђачићи стоје Србија, Црна Гора, Албанија, БиХ и Македонија! У овај скуп држава који је добио име Западни Балкан, гурнули су и – творевину „Косова“, што је за Србију додатни метак у потиљак! Након свих уцена и испуњавања наредби, пошто смо још 2008. потписали Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и добили статус кандидата, од 35 поглавља Србија је затворила само 2, отворила 12, а кад ће их затворити питање је за милион долара! Остало је још 21 поглавље које ни дотакли нисмо, а кад ћемо – и то иде у оних милион долара?! „Косова“ им је, засад, потписало само ССП, а статус кандидата не може да добије док га не призна и оних 5 чланица ЕУ које то одбијају! Е, зато су „квинте“ вашингтонским папиром наметнуле притисак на непослушне чланице ЕУ! Сад, како ће то притискање изгледати и хоће ли и која попустити, једва чекам да видим, пошто све оне то не раде због нас – због себе раде! Шпанија због Каталоније! Румунија због Тријанонског споразума и мађарске мањине која има претензију да јој отцепи део територије! Словачка из истог разлога! Грци због Кипра, а Кипар због себе!

         У читавом овом балканском замешатељству Србија им је епицентар за гажење и растурање! Тај фашистички однос према српскоме народу и територији – где год да се налазио и налази на простору бивше Југе – такво умеће упакованог правдања злочинаца и испостављања рачуна жртви – тешко да ћете игде наћи! Е, то је виртуозност! Како они само упорно и мудро ћуте над најеженим усташтвом у Хрватској! Како жмуре пред „јасеновцима“, „Бљеском“, „Олујом“, „Блајбургом“... Како из петних жила – од НАТО бомби до разних самита – подржавају шиптарску окупацију и фашизам на КосМету – све до „жутих кућа“ – и све ово под паролом : нећемо прошлост, хоћемо будућност – али само ону „будућност“ са достигнутих или отетих позиција! Како се и колико отело и на који начин – о томе нема дискусије, јер – Србима је отето! А још није крај!

         Западни „пријатељи“ даве и кезе нам се у лице, час лично – час преко наших комшија које су нам гурнули на живот, имовину, територију, историју... Зар би Хрвати

били тако умишљено моћни и радили шта им се хоће – не од јуче – више од 100 година – да нису нахушкани у сврху удара на Србе са западне стране! А тек Република Српска – њима је мрак пред очима и српско уво с оне стране Дрине – камо ли толика Српска! Можете мислити које јој добро мисле и раде!!! Сад су јој заиграли хаос пред октобарске изборе и то преко несрећног случаја и неразјашњене смрти момка Давида Драгичевића („Правда за Давида“)?! Кад се само сетим како су '90-тих убијали по Србији, а пиштољ у руке „стављали“ Милошевићу не би ли га срушили с власти и Србију сломили – све ми ово некако на то смрди!!!

           Одовуд с друге стране гурнули су Шиптаре као бабарогу на Балкан и дали им задатак да плаше великом Албанијом околне народе и државе – не би ли сви, главом без обзира, бежали у НАТО и у његовом се „загрљају“ од Шиптара и велике Албаније „спасавали“! Суштина је, заправо, спречити руски утицај на Балкан – куд ћеш бољи фазон од овога! А тек кад видим како гризе машинерија коју су упрегли за подршку пројекту им кроз „независне“ новинаре, невладин сектор и поједине назови политичке странке – могу мислит колико ли је ова логистика плаћена!

         Њима се овде поред Русије и Кина уклинила са својим економским интересима и експанзијом на свом „путу свиле“! А ова мудросања којекаквих аналитичара који нам скачу по екрану, убеђујући нас како њиховим газдама Балкан и није нешто посебно битан – није битан него међу најбитнијима битан – нажалост! Они га, без некаквога чуда, препуштати Балкан неће!!! Зато, између осталога, жмуре и на све најежене авети које су зинуле на православне Балкана, од шиптарских терориста, кампова за обуку исламских екстремиста посејаних од Македоније преко КосМета и Рашке области до Босне, па ћерај све до повампирене усташије кроз Хрватску до Блајбурга! Мало-мало па заливају и Сулејмана Угљанина који покреће такозвану „Сјеничку декларацију“ из 1917. године! Сад се овај „јунак“ сетио тадашње групе муслимана који су сматрали да им је учињена неправда због кидања везе са пораженим Османским царством, чиме су неке аге и бегови изгубили привилегије, па су тражили да се, после Балканских ратова, Рашка (такозвани Санџак) подељена између Србије и Црне Горе, припоји БиХ или да добије самосталност! Сад нам се Угљанин, подупрт са стране – мало-мало па, тога у'вати?! А Шиптари – више ти они неће у велику Албанију само КосМет – хоће све до Ниша! Прешево, Бујановац, Медвеђу – то се већ подразумева! Толико су нас сколоврчили са свих страна да ми пуштамо причу – дај да се спаси што се спасит може, или – „да сачувамо шта можемо и изгубимо само оно што морамо“?! Значи – да смо дошли до става да „морамо да изгубимо“ – дошли смо?! За почетак – довољно!

         Комшилук, попут Хрвата, Шиптара и осталих, ништа је понекад – шта све Србија у кући не гаји од невладиног сектора, „независних“ новинара, неких назови интелектуалаца, појединих партијских првака...?! Онај некадашњи Чеда Јовановић, који је '90-тих у поцепаним патикама предводио побуне против Милошевића по Београду – данас пребогат са фабрикама, џиповима и обезбеђењем – на шиптарским скуповима по Приштини грли се са првацима УЧК-а и тврди да је, што се њега тиче – „Косова“ самостална држава?! А општепознати добротвор Србије и Срба Ненад Чанак – уз КосМет је увезао и Војводину! Као председник скупштинског Одбора за европске интеграције на међународни скуп „Идејом ЕУ до мира и развоја“ 11. и 12. маја, у Београд је и парламентарце „Косова“ и Каталоније позвао, али га омете председница Скупштине Маја Гојковић, након Шешељевог инсистирања! Ове прве је звао зато што отимају КосМет, а друге у инат Шпанији, зато што је против шиптарског отимања КосМета! Тако је Чанак све што се КосМета тиче, а да је у његовој моћи, покушао да увеже како би помогао Шиптарима не би ли победили Србе! Његова подршка Каталонији да се издвоји из Шпаније, има још једно извориште – необуздану „љубав“ да се разбије Србија и – Војводина јој се отме! Ма, свака вам част „људине“! Нисте ви криви! Мало ви и радите колико би требало – с обзиром на шансу коју вам Србија – упорно – годинама даје?!

Наређено је да све наше муке и неправде које смо преживели и које живимо – има да за нас буду прошлост и – „тачка“! Ми сад водимо битку за будућност сву саткану од – мирења са злочинима над нама!!!

         Регионално помирење које на западњачкој листи наредби Србији стоји као прва тачка, стисло је Београд, засад, између Шиптара и Хрвата – стављајући га на муку! То што су нас тамо клали, прогонили, пљачкали, отели територију – прошлост је! Сад долази будућност састављена од – мирења са свим тим злочинима!!!

         Шефица ЕУропејске канцеларије у Приштини – не трепнувши – изјавила је да је „Косово равноправан партнер Европске уније на Балкану“ – а то што има пет чланица те ЕУ којима не пада на памет да га признају – прећутано је!

         И „пријатељска“ Француска отворено се ставила у заштиту Шиптара, а против Срба и Србије! Охрабрен тапшањима у Вашингтону, њен председник Емануел Макрон јавно је запретио како ће Француска уложити оштар протест свима који се усуде да повуку признање „Косова“ – монструма од државе! А садашњи шиптарски „државници“ и дојучерашњи терористи УЧК, поручили су Београду да ће испунити, пет година старо потписано бриселско обећање о конституисању Заједнице српских општина (ЗСО), кад од Србије добију и пристанак за столицу у УН! Ко иза ових прохтева стоји, недавно се похвалио премијер „Косова“ Рамуш Харадинај, признавши да они немају спољну политику него раде оно што им Америка и Запад наложе! Није да се није знало да сви ови налози Србији нису у моћи Шиптара него наших западних „пријатеља“, али слуђивање и терање народа у заблуду и марширању ка ЕУропи се не зауставља – газимо још јаче?! Испуњавамо све наредбе, потписујемо и уговоре за изградњу саобраћајница и повезивање свеколиких Шиптара – од Тиране до Ниша! То им је сад најновија територија која им улази у велику Албанију! Не би имало смисла да им је целу не увежемо и изградимо – е, зато – до Ниш!

         Падосмо с ногу и од регионалних састанака, све зарад помирења! Ту су и дочекивања представника ЕУропе – од шефице јој дипломатије и безбедности Федерике Могерини, па све до председника Европског савета Доналда Туска – а све ради припреме за Самит ЕУ и држава Западног Балкана 17. маја у Софији, на којем је – и „Косова“ – држава?!

         А тек браћа Хрвати, они – ни у десет колумни не би стали! И са њима имамо наредбу да се регионално измиримо! Сад, како... – како год знамо и умемо! А не да „умемо“ него се – шта год да су нам у последњих 100 година радили – толико миримо – да нормаланог човека обузме гађење до повраћања?!

         И овај садашњи шамар који смо примили „због“ министра војног Александра Вулина, био је такав да нисмо имали куд него да вратимо, мада – тешка срца! Позив СПЦ Вулину да присуствује комеморацији српских жртава усташког геноцида у Млаки код Јасеновца, изазвао је гунђање у Хрватској, а онда се наш министар у одговору замерио Хрватима, јер је рекао да о његовој посети Хрватској одлучују „он и врховни командант Војске Србије Александар Вучић“, а не било ко други! Ово спомињање „врховног команданта Војске Србије“, протумачили су као „негирање суверенитета Хрватске“ и забранили Вулину улазак у лијепу њихову и – показали Србији ко одлучује!

         Ту ти они нас натераше да осветламо образ, ударимо реципроцитет и забранимо улазак у Србију њиховоме министру одбране Дамиру Крстичевићу! Иначе, Крстичевић је, још када је Вучић с почетка фебруара био у званичној посети Хрватској, рекао да пре него што им дође, мора најпре да се Хрватској „извини због великосрпске агресије“! Да не би забране Вулину – осташе зачепљене уши Србије на изговорену „великосрпску агресију“?!

         Мени је сад већ ових несрећних Хрвата и жао – сву енергију на нас потрошише! Колико само они морају упорно и дуготрајно да пљују, газе, вређају, лажу и понижавају Србију – не би ли је натерали да се пробуди и реагује! На великим су они мукама с нама, како год се окрене! Ретко који народ би истрајао у ономе у чему они трају?! Колико је њима само требало рада у последњих 100 година док нас нису поубијали, покрстили и протерали! И није крај – још живих Срба тамо има! Мало, али има – толико да Хрвати ни сада не одустају! А тек мртви Срби – и због њих су се о јаду забавили! Дан-ноћ их препакују, бришу, деле, одузимају, скидају нуле, мењају цифре, уклањају трагове...! Кад се примакне комеморација усташког геноцида у Јасеновцу – настане кошмар, деле се у неколико колона – ове године су у три колоне изражавали „сућут“ на јасеновачком стратишту!

          Ту је сад пала и напрасна иницијатива хрватске председнице Колинде да се оснује комисија која ће утврдит „истину и тачан број жртава у Јасеновцу“! Треба то и даље некако смањивати, јер – толико Срба су поубијали да – тешко земља то може да прогута! Комисија им је тренутно најновији трик – траже да се утврди истина до 1945. и након тога! Ово „након '45.“ треба им како би „доказали“ да је логор радио и после '45. што би им послужило као доказ да су жртве били Хрвати, јер су „наводно“ тада у њему убијане усташе, што – до ове Колиндине измишљотине – никад нико није ни чуо ни видео – нити о томе иједан податак постоји?! Усташки логор Јасеновац, највећи на овом делу Европе, био је искључиво под командом Хрвата, у њему је, према западним обавештајним подацима, обелодањеним непосредно по завршетку Другог светског рата – на најсвирепији начин убијено преко 500.000 Срба – како и стоји на исписаној табли на јасеновачком стратишту у Доњој Градини! Хрватска своје монструозно недело више од 70 година упорно покушава да умањи смањивањем броја жртава који безочно растеже од 40.000 до највише 80.000 – и то, не само Срба, него – укупно убијених?!

         А тек то што сваке године 12. маја лију сузе на комеморацији ликвидације усташа у Блајбургу и величају усташку војску – посебна је прича! Та фешта им је, иначе, под покровитељством хрватског Сабора, што у суштини значи хрватског народа, јер представници народа чине парламент у свакој држави! ЕУропа и цео Запад к'о заливен – ни „а“?! Први пут ове године се гласнуло аустријско министарство унутрашњих послова. Кажу да разматрају да закон о забрани величања нацизма прошире и на забрану усташке симболике! Е, добро сте се сетили, макар да размишљате! Побунио се и градоначелник Блајбурга Штефан Височниг, који каже да је последњих година и црквени помен у Блајбургу постао фашистички! Па, господине – он је сав, од настанка до данашњег дана – био под црквеним римокатоличким патронатом! То је хрватска вертикала, симболика – то су они!

        У Горњем граду у Загребу, између зграде владе у Банским дворима и Сабора, стоји њихова најзначајнија богомоља, испред које им се одвија главна прослава Дана државности, жупна црква св. Марка – на чијем крову сија усташки грб – са белим пољем као првим! Цркву су више пута обнављали, дограђивали, реновирали, и сад пре 15 година су у њу уложили огромна средства, скоро је целу позлатили – али усташки симбол – грб на крову – стоји угланцан и непромењен!

         На стотинак метара испод ове цркве им је катедрала, а у њој – Степинчев гроб! Тако се – сви хрватски симболи непрекинуте државне вертикале – налазе у кругу један поред другог: Сабор десно, Бански двори лево – у средини црква са усташким грбом – а Степинац у катедрали!

         И сад би ми да се они одрекну своје суштине и својих симбола! Па то је Хрватска! То су знамења под којима постоје и које негују! Управо под тим грбом са цркве им – Србе су трпали у логоре, клали, убијали маљем, кували од њих сапун у казанима, пунили јаме дотученим и недотученим српским мученицима, покрштавали их...! Монструми НДХ су се под истим овим симболима заклињали на уништење Срба! Цитирајући пронађена документа, Драгоје Лукић у својој књизи „Рат и дјеца Козаре“ наводи познате ставове државног врха усташке НДХ – претходнице им данашње Хрватске. Њихово „државно и повијесно право“ из пера Павелићевог министра за наставу и богоштовље НДХ Миле Будака гласи: „Један дио Срба ћемо побити, други раселити, а остале превести на католичку вјеру и тако претопити у Хрвате.“

         Усташки поглавник Анте Павелић се заветовао: „Из слободне Независне Државе Хрватске биће искоријењен сав коров што га је туђинска душманска рука била посијала.“

         Павелићев законодавац Милован Жанић: „Ово има бити земља Хрвата и никога другога. И нема те методе коју ми нећемо као усташе употријебити да начинимо ову земљу збиља Хрватском и да је очистимо од Срба.“

           Дионизије Јуричевић, римокатолички свештеник из јата кардинала Алојзија Степинца и упосленика у Павелићевом вјерском одсјеку, рекао је: „У овој земљи не може нико да живи осим Хрвата, а ко неће да се покрсти ми знамо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити и мало дијете које смета усташком покрету. Немојте мислити што сам свећеник да не могу узети стројницу у своје руке и таманити све до колијевке, све оно што је против усташке власти и државе.“

         Њихов једини компромис који су направили после Другог светског рата био је промена у низу црвено белих коцкица на грбу! Извршили су ротацију прве коцкице на званичном грбу – уместо беле само су ставили да им црвена буде прва – све остало што раде и чему се клањају и моле – раде испод грба који почиње са белим пољем – симболом усташтва!

         Сваки папа који их посети – а посети их сваки – клечи и моли се пред Степинчевим гробом, на којем је – како и доликује – усташки грб! Када их је 2011. посетио тадашњи папа Бенедикт XVI прво је нажуљао колена пред блаженим Степинцем, а онда је рекао да је он „велики пастир, велики хришћанин, а и човек егземпларног хуманизма“! И ми би сада од западњака правду за српске жртве геноцида у Хрватској, а њима онај који је покрштавао Србе и благосиљао усташку руку која их је клала – „егземпларни хуманиста“?! То што Срби на све ово жмуре и заборављају, неће бити да, још и више од тога, западни им подржаваоци не знају!        

         Па, зна се и како су у рату '90-тих правили ову им најновију Независну Државу Хрватску, али пошто Срби од свега највише воле да забораве – ево оне познате наредбе коју је Туђманов министар полиције Јосип Бољковац давао полицији коју је по Хрватској слао на адресе официра Срба у ЈНА: „Закуцајте им на врата, и кад отворе – пуцајте им у главу“!!! А тек она Туђманова на Бријунима пред „Олују“: „Учините тако да Срби практично нестану“!

         И после свега, Србија – по ко зна који пут – у шоку због поклича „за дом спремни“ и разапињања застава са усташким грбом испред Јасеновца за време комеморације! И јесте све ово шок – али шок од – толико упорне, дуготрајне и вишеструке – српске заблуде?!

(А)ЛУДИРАЊА

Милијана Балетић

СРБИЈА У МИШОЛОВЦИ ЗАПАДНЕ СТРАТЕГИЈЕ

Запад – корак по корак, а по принципу „куване жабе“ – данас је стигао до правнообавезујућег свеобухватног споразума Србије и „Косова“?! На једну страну споразум – на другу његово до бола маштовито ишчитавање у Београду – све до стављања патриотске машне на пакет...?! Који је то тек безобразлук тумачења ове недвосмислено намакнуте омче, коју нам, под овом или оном флоскулом, полако стежу око врата, отимајући нам КосМет?!

           У Немачкој, најзначајнијој земљи Европске уније, 7. фебруара, три дана након истека рока и скоро пет месеци после избора, напокон је договорена велика коалиција Меркелиних демохришћана (ЦДУ) и Шулцових социјалдемократа (СПД)! У ову трећу узастопну и четврту такозвану велику коалицију, сви актери улазе са видно ослабљеним рејтингом пред својим бирачима и народом. Када би сад ишли на изборе, питање је какве би резултате убрали! Медији преносе да ово није коначан текст документа и да се на детаљима још ради. За сада, у расподели ресора СПД је добила рад и породицу, задржала дипломатију на чијем челу ће бити Мартин Шулц, који одлази са места шефа своје странке, и – оно што је јако битно и што говори о великом уступку Ангеле Меркел – добили су ресор финансија које је у претходној влади водио њен неприкосновени Шојбле! Ова друга страна коју предводи бивша и будућа канцеларка, чине две партије. Њена ЦДУ (Хришћанско-демократска унија) и ЦСУ ( Хришћанско-социјална унија) које у Бундестагу наступају као јединствена парламентарна група под именом Унија, такође су се раскусурале око ресора, па је ЦСУ добила Министарство унутрашњих послова а Меркелицин ЦДУ одбрану и привреду. Међутим, велика коалиција још није коначна. Њој прети немали отпор у редовима Шулцових социјалдемократа, поготово у подмлатку странке. Тако да ће се дефинитивно решење знати за три недеље, када ће СПД одржати унутарстраначки референдум. То што су се у вишемесечним преговарачким мукама о своме јаду забавили, није их спречило да у договор и нас турну, па су међу првим ставкама утаначили и подршку ЕУропејској перспективи Западног Балкана! Благо нама! А ја се уплашила да неће...!

         У нацрту коалиционог документа ни Русија, наравно, није изостављена! Пише да је Немачка заинтересована за добре односе и блиску сарадњу са Москвом: „Русија је наш највећи европски сусед, с којим желимо гарантовати мир у Европи, интегритет националних граница и сувереност свих држава....“! Опа! Ово ће бити да се на Крим односи, не верујем да их савест око КосМета гризе?!

         Кад смо већ код Западног Балкана и КосМета, 6. фебруара Европска комисија усвојила је Стратегију проширења на Западни Балкан у којој је одређен временски оквир по којем би могли да постанемо чланица до 2025. године. Оно што мене посебно радује то је списак од шест држава у том Западном Балкану, на којем су се нашле: Македонија, Албанија, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и – „Косова“?! У Бриселу кажу да је ово први у серији важних корака намењен Балкану ове године. Стратегију је након усвајања јавности представила ЕУропејска комесарка за спољну политику и безбедност Федерика Могерини и колега јој надлежан за окупационо ширење Јоханес Хан! Потом се водила дискусија на пленарној седници Европског парламента у Стразбуру, а онда су документ упутили својим чланицама које ће се о свему изјаснити на самиту ЕУропејских лидера у марту!

       Што се чланице Шпаније тиче, она се недељу дана пре усвајања већ изјаснила и довела у питање тај документ, оштро се противећи да се „Косова“ укључи у било који процес који би могао да остави утисак да је држава! Шпанија је Европској комисији послала писмо у облику „нон пејпера“ у којем се противи и употреби термина „западни Балкан 6“, па нам зато „шестице“ у Стратегији нема на папиру, али се из сваке ставке – подразумевала!

         Шпанија је запретила и да ће се супроставити учешћу „Косова“ на самиту ЕУ и земаља Западног Балкана који ће се одржати 17. маја у Софији, јер „Косова“ не може бити део проширења ЕУ на Балкан, то може бити само држава Србија! Наравно! За Шпанију – Шпанија нема алтернативе! Целовитост њене територије, угрожена тежњом Каталоније за отцепљењем, црвена је линија преко које Шпанија, као озбиљна држава, не прелази и са тим ни због чега, а камо ли због ЕУ – не тргује! Сви ми знамо да ово Шпанија ради како би посредно, преко КосМета, показала да нема нарушавања њене територијалне целовитости и отцепљења Каталоније! Нема дилеме код Шпаније! А ово што ми ћутимо, преговарамо и стално састанчимо по скуповима „6 држава“ – нимало нам не сметајући што нам је најнепосреднија та „шеста држава“ КосМет – то је дилема – или можда није?! У свему овоме не знам да ли ми Шпанија, својим државничким ставом, више прија или више опомиње и изазива дубок осећај стида због званичног односа Београда према територијалном суверенитету своје државе!

         Није Шпанија једина која ме мучи. ЕУ има још четири чланице које не признају „Косова“ као самосталну државу, па још не чух да Београд, кад већ ничим заслужено има ту могућност – не затражи од Брисела да му – пре свих уцена и претњи – прво изађе са јединственим ЕУропејским ставом о КосМету?! Уосталом, чији став Брисел заступа, кад пет чланица не признаје „државу Косова“ и у име кога притиска, терорише, прети и уцењује Србију и Србе и отима нам територију?! Како то да Београд не користи овај моћан и необорив аргумент пред бриселском администрацијом?! Нико из Београда ово питање не поставља, а они – газе ли газе?! А што и не би када за Београд – ЕУропа нема алтернативе?! Е, ако вам ЕУропа немате алтернативе – има да нема ни КосМета!!!        

         Да ли сам у праву или не, говоре два важна – и везана – налога које је Србија Стратегијом „добила“! Прво је да ће у ЕУ бити кооптирана до 2025. али има и оно друго – под условом испуњења наредбе из поглавље 35, што преведено значи – поклањање окупатору дела своје земље?! Што се тиче датума, нису зацртали да до 2019. са „Косова“ потпишемо правно обавезујући свеобухватни документ о „нормализацији“ односа, оставили су нам на вољу која гласи – што пре?! Е то ти је, пријатељу – граница између Србије и КосМета – посред Србије?! На све ово Београд зачепио уши и из свега мозга срећан опевава 2025. јер ће као до тада ући у ЕУропу! У то нисам баш сигурна након оглашавања ЕУропејских званичника који су на Стратегију ставили „али“ па „зарез“! Има ту још – Рашка, Војводина,...! Председник Европске комисије Жан Клод Јункер, 2025. годину назвао је охрабрењем, а не датумом уласка, јер чланства нема за оне који имају „отворена питања граница“?! Е што волим кад нас „храбре“! Кад само помислим који ли ће ту све задаци да стижу и да се одрађују, аплаузи да пљуште, шаргарепицом, тик надохват руке, испред носа да се маше – мојој срећи краја нема?! Тако док ми задовољни у транс падамо – КосМет полако пут под ноге и – правац у велику Албанију...

         Ту је и комесар за окупационо ширење ЕУропе, наш пријатељ Јоханес Хан, који је сутрадан по усвајању Стратегије пристигао у Београд! Истакао је да ће уједињење Европе бити „потпуно, тек пријемом Западног Балкана“! Знам! Није вама до наше среће него до ваше потпуне окупације! Он је подвукао и да „Србија сад има перспективу за 2025.“! А тек перспектива што ме је обрадовала! Онда је ударио акценат: „ЕУ неће прихватити ни једну чланицу без претходних решења отворених билатералних питања.... „то није бланко чек“! Наравно – то је правнообавезујући документ! Знам и то! Толико пута сте то поновили да само луд или покварен то не зна или неће да зна?!

         Није никаква мудрост схватити, како они иду корак по корак, по принципу „куване жабе“ и докле су већ дошли, довољно је само упоредити њихове самите и донесене одлуке! Ова најновија стратегија следећи је велики окупациони ЕУропејски корак после оне из 2003. у Солуну, где одређују године кооптирања! У односу на ту 2003. много смо напредовали! Тада су 21. јуна у Солуну на самиту шефова држава и влада чланица ЕУ и Западног Балкана, земље Западног Балкана биле: Македонија, Албанија, Србија и Црна Гора, БиХ и Хрватска! Хрватска више „није“ на Западном Балкану, а њихова штићеница „Косова“ тада није била „земља“, него јој је био посвећен посебан параграф који је гарантовао поштовање Резолуције СБ 1244 и начела „стандарди пре статуса“! Е, данас, с обзиром да ми „сваког дана све више напредујемо“ – дошли смо до обавезујућег свеобухватног споразума Србије и Косова?! Треба ли икоме још објашњавати какав је, ако већ пише да је – између Србије и Косова?!

         Стрепњу о продаји КосМета појачава и изјава министра одбране Србије Александра Вулина, који је 6. фебруара у Палати „Србија“, на округлом столу „Политичко-безбедносни и одбрамбени аспекти косовско-метохијског проблема“, одржаном у оквиру „унутрашњег дијалога о КиМ“, изјавио: „Европске интеграције не могу бити условљене одустајањем од решавања националног питања Срба. Не можемо после два века пренети ту одлуку у руке бриселске или било које друге бирократије. О томе могу одлучивати само Срби“!!! Патриотска машна на пакет свезана – само тако?! Плашим ме да се под овом поруком – „решавања националног питања Срба“ – крије „добијање“ онога што је већ наше и што је већ добијено са преко 30.000 српских живота – то је Република Српска, а за то „добијање“ – давање нашега КосМета шиптарском окупатору?! Плаши ме ова димна завеса „добијања“ која би требало да послужи као магла испод које би се одрадило и правдало давање ко бајаги неким добијањем?! Значи – трговина у оквиру нашега – а шиптарска територија, она са које су се деценијама изливали и окупирали нашу државу и која је једино међународно призната као њихова – Албанија – да остане нетакнута?!

         У свему овоме, посебан је безобразлук до бола маштовито ишчитавање у Београду задатог правнообавезујућег споразума Србије и „Косова“! Ја не знам којим речима, логиком, аргументацијом може да се објасни и оправда другачије значење од оног једног јединог и суштинског – да нам је такав обавезујући споразум са Шиптарима – намакнута омча, коју, под овом или оном флоскулом, полако стежу око врата, отимајући КосМет?! Чека се још само ко ће – Србима и Србији – у Београду гурнути столицу испод ногу?!