Укључење у програм - Телефон: 011/409 22 84 Скајп адреса: snaga.naroda2

naslovna paypal2

Подржите радио

Обавезно је унети износ дoнације: ДОНИРАЈТЕ ОВДЕ

:

Facebook

Пратите нас

Миливоје Гајић , активиста СНС је погинуо лепећи плакате Александра Вучића кандидованог за председника Србије.

Миливоје је погинуо претрчавајући ауто-пут Београд - Нови Сад код Старе Пазове покушавајући да дотера плакате на битном месту за препознавање његовог страначког вође и кандидата за председника Србије 2017. године. То се десило у ноћи између петка и суботе, прошлог викенда овог марта.

За Миливоја кажу да је имао 51 годину, просечан активиста СНС-а. Ништа више не кажу, у медијима. Али кажу у коментарима, на нету. Они  што анонимно коментаришу. Кукавице што се најлепште роје у виртуелној руљи. Руљи што најлепше обитава по клоакама неких сајтова. Кажу: ако, тако му је и требало кад лепи Вучића! Шта је тражио на ауто-путу? Упропасио је живот возачу Опел Астрe! Сигурно је ухлебио на државном послу себе или сина или унука... и све тако слично... кажу...

А Миловоје имао је 51 годину. То су оне године у којима немаш шансе да нађеш посао у Србији којој баш добро иде. Осим ако нису тајкун, или политичар, или ти до поштеног посла и није стало.

Зато је Миливоје у 51. години и прескакао ограду на ауто-путу, и трчао да подеси плакат свог вође – није имао другог начина да дође до хлеба насушног него да лепи плакат, да тако, ноћу између петка и суботе заради или одбрани посао у неком јавном предузећу, посао највероватније на одређено време плаћен не више од 300 евра у динарској противредности. Миливоје је, значи, за три месеца по 300 евра био спреман да ризикује живот. Миловоје није успео, а многи миливоји то преживљавају већ годинама и већ данима.

И да вам појасним: тих миливоја у Србији тренутно има 500 000 у СНС-у. Тако је Српска напредна странка постала једнa од најмасовнијих политичких странака у историји Србије (не рачунајући комунисте у време њихове диктатуре када је скоро сваки пунолетни грађанин морао да буде њихов члан ако је запослен и на некој позицији).

Да вам упоредимо: немачки ЦДУ Ангеле Меркел има 500 000 чланова – исто колико Вучићев СНС. Само Ангела има толико страначких колега на Немачку од 80 милиона, а Вучић има толико миливоја на наших ни 8 милиона. Да, ту нешто није у реду. Није у реду – масовна странка. Није добра ни у Немачкој, а тек колико није добара код нас!

Олакшавајућа околност за Вучићев СНС је то што је и сада смешна ДС у време своје свемогуће власти имала око  200 000 чланова, и СПС је у време своје власти имао неколико стотина хиљада чланова, чак је и килави ДСС имао преко 100 000 чланова када је владао Србијом.
Када имате странку од 500 000 чланова онда је много већа вероватноћа да ће нека опел-астра налетети на вашег члана, и да ће неки баш ваш члан насрнути на полицајца у Новом Саду, да ће баш ваши чланови да се бију на  кутијама и да киднапују одборнике,  да ће баш ваши чланови да доживе понижења у кампањама од врата до врата.

Када имате пола милиона чланова онда је сигурно да ће сва ваша обећања свима њима бити лаж за већину од њих и да ће баш овог пута неки од њих бити спремни да подлете под точкове кола како би овог пута заслужили да им испуните обећање о послу за стално, о кредиту за озбиљно, о намештењу за неког њиховог ближњег... јер знају да друкчије у овој несретној земљи до тога неће доћи када напуне 51. годину – као несретни Миливоје.

А шта је 500 000 чланова једне странке, било владајуће или опозиционе, у једној сиромашној земљи каква је Србија? То је тело за себе, то је посебна целина, део народа који са изборном победом свога вође сматра да има права да остварује неке своје интересе насупрот оних осталих грађана који су или изгубили изборе или у изборим нису ни учествовали пошто нису чланови ни једнe странке. То је пиратска, гусарска дружина која сматра да има право да черупа општи интерес као свој плен после освојених избора, јер они су се за то борили! Они су лепили вођине плакате, они су ишли од врата до врата док су их комшије презирале, они су окретали телефонске бројеве као анкетари дан и ноћ, они су стрепели на бирачким местима, неки од њих су и тукли и добијали батине, неки од њих подлетали под точкове, неки од њих су и погинули....за свог вођу, за његову победу. Па ваљда је поштено да они добију неки посао у јавном предузећу пре осталих, мајку му!

То су масовне странке – место где се окупља страначка руља, место где се извикују страначке вође и обоготворују, место где се онај ко друкчије мисли и гласа посматра као смртни непријатељ – место где се порађа атмосфера грађанског рата и сваки избори претварају у нешто на корак до крвавог сукоба са онима који гласају за другога. Једном речју – зло.

То зло је недавно прегазило и Миливоја Гајића, 51-годишњака који је морао тако да би себи обезбедио посао у земљи и времену који му тај посао иначе не би дали.

Ово је писано тек да се подсетите колико је мучно све што сада доживљавамо.

А сада да вам кажем да то не мора тако. А како друкчије може?

Масовне странке нису једини облик странака у парламентарној демократији. Оне су сада дефинитивно штетне. Треба направити такав медијски, изборни и партијски систем у коме ће оне природно нестати. Уместо њих Србији, да би се нормално развијала, требају кадровске странке – странке које уместо масовних лепилаца плаката, бесловесне гомиле и батинаша  имају стручне људе, људе од интегритета и корисног искуства или народне трибуне – људе који знају шта су проблеми у друштву и који својим угледом и искустовом гарантују да имају и решења за те проблеме. Такви људи су протерани из масовних странака и тамо никада нису могли да никну.

Како се практично решава проблем масовних странака? Тако што се доносе законска решења која ће их учинити непотребнима.

Потребна законска решења су:

Нови Закон о политичким странкама у коме ће бити предвиђено следеће:
-Уводи се јединствени регистар чланова политичких странака. Свака политичка странка је дужна да ажурно и уредно води регистар свих својих чланови и да га благовремено доставља ЈЕДИНСТВЕНОМ РЕГИСТРУ ЧЛАНОВА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У СРБИЈИ. За тачност података кривично и материјално одговарају надлежна лица у странци а материјално одговара странка као правно лице.

- Грађанин истовремено може бити члан само једне странке.

- Грађанин може напустити странку само док је на власти и може се учланити у странку само док је у опозицији (посматра се пре свега у односу на локални ниво).

- Чланови странака (док су вођени у ЈЕДИНСТВЕНОМ РЕГИСТРУ ЧЛАНОВА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У СРБИЈИ) не могу бити запослени у јавним предузећима, државним органима (изузев посебних изабраних позиција), органима аутономне покрајине и органима локалне самоуправе, као и у предузећима која су добила посебне субвенције из буџета  (док те субвенције трају).

Нови закони о изборном процесу у којима ће бити забрањено следеће:

- Оглашавање странака у изборној кампањи путем плаката, налепница и другим облицима пропагандног материјала

- Кампања узмениравања грађана тзв.од врата до врата

- Организовање масовних скупова на отвореном – дозвољене су само трибине у затвореном простору

- Позивање грађана телефоном или узнемиравање било којим видом средстава комуникације (е-писмима, смс-порукама и сл) било под видом анкете или на други начин

- Истраживањем јавног мњења и објављивањем претпостављених изборних резултата, било у кампањи било непосредно пре ње или после ње, док не буду објављени званични резултати гласања које је обајвио надлежни државни орган.

Ово су само неке од предложених мера које би увођењем у наш правни систем обесмислиле прављење масовних странака а самим тим и претварањем њих у родно место корупције која нагриза наш партијски и изборни систем.

Ово су мере тзв.“исушивања мочваре“ у којој се развија корупција у Србији.

Да је Србија овако изгледала, Миливоје Гајић би данас можда био жив.

Архива емисија

Правна помоћ

Преузмите stream за Ваш player!

winap windovs media tunein tunein2

ПРЕПОРУЧУЈЕМО